Nada.
Zar nada umire poslednja?
Ili uopšte ni ne postoji? Nada je izmišljen pojam,
Za one kojima ništa drugo ne preostaje,
Za one kojima to jedini tračak svetlosti postaje. Tračak svetlosti.
Poput onog na kraju tunela.
A oko sebe ništa ne vidiš.
Koračaš tiho napred kroz mrak,
Nadajući se da te na kraju čeka svetlosti zrak.Nije da znaš, nije ni da veruješ
Samo se – “nadaš”.
Trudiš se da ideš na gore
Trudiš se da jednom bude bolje,
Ali uzalud – samo padaš
I padaš…Ustaješ po hiljaditi put
Korak ti je prazan.
Hodaš, ali ne znaš kud.
Ne vidiš kraj tunela
Zar nada umire poslednja?
Ili uopšte ni ne postoji? Nada je izmišljen pojam,
Za one kojima ništa drugo ne preostaje,
Za one kojima to jedini tračak svetlosti postaje. Tračak svetlosti.
Poput onog na kraju tunela.
A oko sebe ništa ne vidiš.
Koračaš tiho napred kroz mrak,
Nadajući se da te na kraju čeka svetlosti zrak.Nije da znaš, nije ni da veruješ
Samo se – “nadaš”.
Trudiš se da ideš na gore
Trudiš se da jednom bude bolje,
Ali uzalud – samo padaš
I padaš…Ustaješ po hiljaditi put
Korak ti je prazan.
Hodaš, ali ne znaš kud.
Ne vidiš kraj tunela
I shvataš – nada je izmišljen pojam. Na kraju tunela nije svetlo.
Na kraju tunela je kraj.
Milica Miljanović, 16 godina, Vršac
