Prvi put kada sam se zaljubila,
Bio je dan kada si mi rekao,
Da ne osećaš isto.
Iako nam je bilo lepo,
Nisam te inspirisala
I srce ti nije poskočilo.
Prvi put kad sam se zaljubila,
Nije bio neki sunčan dan.
Bio oblačan i mračan
I osećao se miris trulog.
Nije bilo sunca,
Nikakve svetle strane,
Ili duge.
Prvi put kada sam se zaljubila,
Osetila sam se, kao da se davim.
Kao da će mi pluća eksplodirati.
Oči su me svrbele od trljanja.
Kosti su mi se raspadale same od sebe,
A krv je curela u pukotine.
Prvi put kada sam se zaljubila,
Setila sam se sitnica.
Kako si mi dodirnuo kosu.
Kako si prislonio usne na moje.
Kako si me privukao uz sebe.
Oživela sam svaki detalj.
Prvi put kad sam se zaljubila,
Htela sam da umrem.
Htela sam da oderem kožu.
Htela sam da iščupam kosu.
Htela sam da nestanem.
Htela sam da se povredim.
Prvi put kad sam se zaljubila,
Nisam se povredila.
Ti si me povredio…
Nisam se povredila.
Zaustavila sam se na vreme.
Prvi put kad sam se zaljubila,
Stajala sam ispred ogledala
I pogledala sebe.
Crna kosa koju si voleo.
Usne koje si ljubio.
Telo koje si dotakao.
Prvi put kada sam se zaljubila,
Volela sam miris svoje kose.
Volela sam svoje usne razvijene u osmeh.
Volela sam svoje telo zbog oblina.
Volela sam svoje ožiljke zbog njihovih uspomena.
Volela sam sebe.
Prvi put kad sam se zaljubila,
Shvatila sam da
Nije bilo potrebe da te inspirišem.
Nisam bila tvoja muza,
Već sopstveni umetnik.
Bilo mi je potrebno da sama sebe stvorim.
Prvi put kada sam se zaljubila,
Bio je dan kada si me slomio.
I zbog toga ti hvala.
Ne bih našla svoju prvu ljubav
Bez svog tog bola.
Prvi put kad sam se zaljubila, bilo je u sebe.
Tijana Medaković