NA KLIK SAM OD TEBE

Ne postoji takva stvar kao što je klik između dve osobe. Ta priča o tome kako ne tražimo mnogo, već samo da jednostavno kliknemo sa nekom osobom je potpuna glupost. Kliknuti sa nekim zahteva mnogo razumevanja, odricanja, praštanja i žrtvovanja. Na ovoj planeti ne postoji osoba osim one koja vas je rodila, a koja će vas uvek razumeti, voleti, opravdavati i poštovati bezrezervno. U svim ostalim odnosima, to se zaslužuje.

Zato pre nego što počnete da pričate o kliktanju sa dugom osobom kao nečemu što je lako izvodljivo, očekivano i svakidašnje, preispitajte svoju odlučnost na imanje razumevanja i na bezuslovnu ljubav. Morate biti svesni da je klik krajnji čin nečeg što se zove posvećenost. Ne događa se na ulici, u prevozu, u treptaju oka, posle prvog popijenog pića. Klik je privid. Ono što se događa posle tog privida su demanti klika. Ako sva dematovanja ljubavi preživite, tek tad ćete ljubav učiniti mogućom i besmrtnom.

„Ja ne tražim ništa previše, ništa nemoguće, samo da kliknem sa nekom osobom.“ Ovu rečenicu sam čuo bezbroj puta i isto toliko puta se ugrizao za jezik da ne bih rekao šta stvarno mislim. U toj reči „samo“ se  nalazi čitav jedan univerzum dveju osoba, dva srca, dva razuma, dva straha od povređivanja i dveju potreba za ljubavlju. U toj reči „samo“ nalazi se svo pljuvanje na ono što je Ljubav i svo veličanje njene bitnosti i svetosti. Ne postoji nijedna reč na ovoj planeti koja u sebi sadrži više unižavanja i slavljenja pojma Ljubavi.

Dva živa bića nikad ne mogu da kliknu sama od sebe. Ako slučajno na prvu loptu kliknu, to je samo fatamorgana. Posle toga dolaze ispiti, preponaške trke, koska pitanja, nenajavljeni kontolni i doping testovi. Samo nakog svega toga položenog, istrčanog, odgovorenog, savladanog i prođenog može da se kaže da su dve duše kliknule. Može se reći da dve duše žele da budu kliknute.

Da bi se svhvatila sva teorija oko kliktanja mora se razumeti da se nijedna duša nikada ne može zauzdati i ukalupiti. Duše su toliko eterčne, toliko se migolje i odupiru pripadanju, toliko uživaju u posebenosti i sopstvu, da ih svaki šablon, kroj i kalup žuljaju i pale alarme za uzbunu. Duše su sebične, razmažene ćerke jedinice kojima je retko koji izabranik dobar. Svaka teži da zadrži stanje sopstvene slobode i prvobitne harmonije i mirovanja bez uticaja sile bilo kog drugog tela koje bi na nju delovalo ne bi li izmenila pravac svog kretanja. Prirodno stanje duše je sloboda.

Tek kada shvatite da nemate vlasništo ni nad čijom dušom, tad ćete sa njom kliknuti. Kada svog roditelja pustite da greši, kada svog prijatelja pustite da ide putem koji želi, kada svoju ljubav pustite da pred vašim očima skonča i opet vaskrsne, tad ćete shvatiti šta znači kliknuti sa drugim živim bićem. Tada, na tom zgrarištu svih ljudskih grehova, neuspeha i propasti rodi se nešto najdragocenije što jedno živo biće može da poseduje i zauvek deli da drugima. Tu, na toj lomači svih ljudskih strahova iz pepela se rodi razumevanje.

Samo one duše pune razumevanja, a ne očekivanja, umeju da klikću. Samo one duše koje umeju da daju a ne da zatražuju, umeju da klikću. Samo oni ljudi koji reč voleti shvataju kao deljenje sebe a ne kao uzimanje od drugog, umeju da kliknu. Zato pokušajte da kliknete prvo sa svojim nesigurnostima, sa svojim strahovima i sa svojim kompleksima. Kada prvo kliknete sa sobom, dvojstvo jednom takvom sopstvu bude nagrada za pređeni put, a ne osuda na večnost. Tek kada prvo kliknete sa sobom, jedino tada ste na klik od Ljubavi.

Ceo tekst možete pročitati u knjizi “Obloge od mastila”.