Kažu strpljen – spašen. Sa druge strane kažu da život proleti za tren. Tokom slušanja tih krilatica koje najčešće govore ljudi čiji bi broj godina trebalo da ukazuje i na mudrost stečenu tokom njhovog ovozemaljskog staža, nameće se zaključak da treba biti strpljiv dok gledaš kako ti vreme prolazi.
I tad kreće panika.
Stiče se utisak da je to slovo „S“ samo prefiks u reči trpljenje i da je zato granica između strpljenja i trpljenja toliko maglovita. Danas je strpljenje zapravo trpljenje svega što počinje na slovo „S“. Sebe, Sredine, Situacije. Supruga, Supruge, Sitne dece, Svekra, Svekrve. Saradnika, Suseda, Sunarodnika, Stanja Svesti, Sveta. I tako do unedogled. Što više strpljenja imamo da o listi razmišljamo – lista trpljenja postaje duža.
Kroz lični ovozemaljski staž počinjem da nazirem malo humaniju definiciju strpljenja. Strpljenje je davanje prilike vremenu da radi za nas. Pošto živimo u svetu u kom nam poručuju da ako ne radiš sve za svoje snove – nećeš postići ništa, prepuštanje vremenu da odradi stvari deluje suviše riskantno. Gotovo kao suicid. Zato to majstorstvo savladavanja vremena polazi od ruke samo retkima.
Kad umesto imanja straha od prolaznosti odabereš da razmišaljaš o snazi večnosti, kad znaš da u ovom životu ne postoje tvojih pet minuta kao jedina prilika da pokažeš svoju vrednost, već da najveću vrednost ima shvatanje da je ovaj ceo život tvojih pet minuta u večnosti – tada znaš da nema izgubljenih prilika u vremenu, već samo vreme pod čijim pritiskom ne vidimo prilike. Kada odlučimo da utakmicu zvanu Život igramo po našim pravilima, strpljenje tada prestaje da bude frustrirajuće sedenja na klupi, već postane vreme za predah tokom time-outa. Kada shvatimo da vreme ne trpimo, nego da ono može da radi za nas, tek tada može da nam u životu i krene.
Tad panika prestaje.
Živećemo prave ljubavi kad budemo birali partnere jer ih volimo, a ne jer nam je vreme da sklapamo brakove. Bićemo divni roditelji onda kad decu budemo rađali zato što ih želimo, a ne zato što je vreme da ih imamo. Bićemo najlepši onda kada budemo nosili odeću koja je u skladu sa našim stilom, a ne u skladu sa godinama koje imamo. I na kraju, nećemo izgledati odlično za svoje godine, već ćemo biti odlično neovisno od toga u kom smo životnom dobu.
Sve dok bijemo bitke s vremenom bićemo samo ratnici koji žive u strahu od onoga što vreme može doneti. Jedino onda kada prestanemo da ratujemo sa vremenom, možemo početi da uživamo tokom postizanja onoga što želimo. Ne diktira nam vreme stvari koje treba da radimo, nego društvo. Vreme nam stvari omogućava. Ne bijemo mi bitku sa vremenom, već sa ljudskim shvatanjem vremena. Jer ljudi stvari nameću.
To što sneg na padne tačno onog datuma kad kalendarski počne zima ne znači da je zakasnio, niti to što leti svitanje ugledamo pre nego zimi znači da je Sunce poranilo. Ne brini. Ne kasniš nigde. Niti ćeš ikud stići pre vremena. Jer ovaj svemir ne zna za sat niti za kalendar, već samo za prirodni ritam tvog bića.
Ceo tekst pročitajte u knjizi Sa druge strane obloga.
8 comments
Biološki sat radi svoje i nema veze sa ljudskom svešću i percepcijom braka, rađanja, sreće, ljubavi itd. Zato i decu i brak i posao treba tražiti onda kada mu je vreme a to je donekle nametnuto i društvenim uređenjem i normama. Bolje je i kajati se zbog nekih postupaka nego ih nikad ne probati (osim u nekim destruktivnim radnjama) jer ovozemaljski časovnik kuca a može da otkaže svakog trenutka.
Upravo o takvim poput Vas je i pisao u ovom tekstu. Niko ne kaže da se ne treba venčati, imati decu i voleti. Sve je to divno, ali da bi osoba bila srećna ne znači da mora da se venča i ima decu između 25. i 35. godine kako društvo nalaže. Nego onda kad je spremna za to. U takvim okolnostima bi ljudi bili i srećniji, bilo bi manje razvoda i maje dece sa “problemima u kući”. To što kažete da bi život mogao prestati svakog trenutka je tačno, ali treba li ga proživeti u strahu od iste te Smrti? Treba li se voditi samo tim strahom ili treba biti srećan pa da onda u svom poslednjem trenutku pomislimo kako je život bio divan? Život je divan sa svim svojim poteškoćama i borbama. Uživajte malo i ne žurite, zaboravićete da pogledate svakodnevne lepote i ne samo da ih pogledate nego da ih primetite i uživate u njima ☺
Bravo 👏👏👏
Sjajno, od prve do poslednje reči. Dok ispunimo tuđa očekivanja prođe nam život, a sopstvene želje i snove potiskujemo i zanemarujemo. Na kraju nismo ni mi srećni, ni naše okruženje kome svejedno nikako ne možemo ugoditi, jer će ljudi uvek imati potrebu da zabadaju nos u tuđ život umesto da se bave svojim.
Rado vas citam. Ovaj text je na mojoj rang listi vasih tekstova u top 10 :-). Zahvaljujem na istom – it has made my day!
[…] ovaj svemir ne zna za sat niti za kalendar, već samo za prirodni ritam tvog bića”, piše Blogdan o […]
[…] Izvor: Blogdan […]
[…] Izvor: Blogdan […]