Za većinu ljudi danas Ljubav znači biti voljen, a ne biti sposoban da voliš. Toliko je počelo da se od nje očekuje a da joj se ništa ne daje, vređana je, ponižavana, pogrešno interpretirana, da se zbog takve atmosfere linča povukla u ilegalu. Kao vagabunda šunja se u tišinama, stoji po ćoškovima, sluša tračeve o sebi i retko izlazi u javnost. I zašto bi kad se o njoj, najboljoj, pričaju najgore stvari.
Ljubav je slepa. To govore samo oni kojima je čulo dodira izoštreno više nego sposobnost da vole, pa pravdaju svoju zaslepljenost i nagone svaljujući krivicu za lične pogrešne izbore na Ljubav. To govore samo oni koji mešaju sladostrašće među nogama sa Ljubavlju. Ona je vidovita jer Ljubav vidi dalje od očiglednog i spoljašnjeg. Ljubav nije samo odnos prema određenoj osobi, već je stav, odnos prema čitavom svetu a ne prema jednom objektu. Tada se otvaraju mnogo veća vrata iza kojih stoji sve ono očišćeno od svega telesnog i pojavnog.
Ljubav boli. Netačno. Život može da boli. Ljubav nikad. Ako boli, nije Ljubav. Ona samo može da leči. Sve te izranjavljene od života, nepravdi, drugih ljudi. Donosi smiraj, veru u bolje sutra, vraća na noge one potučene do kolena, kalemi krila onima kojima su bila lomljena. Ako vas nešto boli, pregledajte se bolje, sigurno je ego. Obično od početka bude netačna anamneza, a komplikacije dugovečne jer se tad leči ono pogrešno.
Ljubav je komplikovana. Samo ako se posmatra kao računica ili nejednačina. Ljubav je toliko laka i prosta. Ako osećate da je ne dobijate dovoljno, znajte da je ni ne dajete dovoljno. Da, toliko je jednostavno. Jedino ta Ljubav koju dajete je zapravo jedina koja vam ostaje.
Ljubav ima rok trajanja. Možda ako je doživljavate kao nasladu, kao nešto što se može mazati na ’leba ili kao nešto kvarljivo. Ako prema njoj imate odnos kao prema vodi, vazduhu, Suncu, onda shvatate da samo vaše trajanje može da prođe, ali ne i njeno. U tome je razlika između onih stvorenih za ljubav i od Ljubavi stvorenih.
Ljubav sa godinama umire. Ljubav nikad ne umire prirodnom smrću. Mi je ubijamo. Prave Ljubavi traju zauvek. Čak i kada tela njenih vlasnika prestanu fizički da postoje, ona nastavlja da živi jer se o njoj priča. Znajte da ljubav koja je mogla umreti, nije bila Ljubav.
I na kraju, kad tu Pravu Ljubav pogrešno shvaćenu, na pravdi boga izvređaju, da je slepa, da boli, da je komplikovana, da ima rok trajanja i da je smrtna, dodaju još i da Ona ne postoji. Samo zato što je oni nemaju. Ti koji su u stanju da sve to potpuno neosnovano govore o njoj, zbog toga je možda nisu ni dostojni. Vrlo verovatno je zato i nemaju, a ne zato što ne postoji.
Ceo tekst možete pročitati u knjizi “Obloge od mastila”.
Ovaj post je dostupan i na: енглески
8 comments
30.05.2016. 19.22, “WordPress.com” је написао/ла:
> Blogdan posted: “Za većinu ljudi danas Ljubav znači biti voljen, a ne biti > sposoban da voliš. Toliko je počelo da se od nje očekuje a da joj se ništa > ne daje, vređana je, ponižavana, pogrešno interpretirana, da se zbog takve > atmosfere linča povukla u ilegalu. Kao vagabund” >
[…] Blogdan.rs […]
Ima jedna divna knjiga koja govori bas o ovoj temi. Vrlo je nadahnujuca i svakom bih je preporucila, nosi naziv “Od kako sam se zavolela-Volim”, sve je u nama samima Bog, ljubav,,i lepe i ruzne ‘stvari” na nama samima je kako cemo sa njima da postupamo…Like za Blog-dana 🙂
Reblogged this on aleksandra sergejevna.
LJUBAV SIGURNO MOZE DA VAM DA KRILA, ALI UME DA BUDE I RAYUYDANA I DA VAS PONIZI, RAZOCARAS!
Reblogged this on Književni kutak.
O, Mudri Čoveče, Mudri Čoveče… 🙂 🙂 🙂
Prava ljubav je obostrana.