Zastaje mi knedla pod adamovom jabučicom svaki put kada vidim koliko smo ljubav počeli da shvatamo crno-belo, a kako zlu umemo da dodeljujemo nijanse. Kao da ono nije uvek crno. Koliko smo se izgubili u lavirintu koji se zove planeta Zemlja i koliko smo kao ljudi uspeli da odemo od naše suštine.
Mešate prolaznost sa starošću. Toliko opsesivno bežite od starenja peglajući bore da u tom bežanju propustite sve prilike kojima biste mogli da zanavek prkosite prolaznosti. Mešate ljubav sa požudom. Umete da volite samo dok vas neko pali, a onda kad to prođe veze vam pucaju jer površne ljubavi su lepe samo dok se dvoje ljudi suštinski ne upoznaju. Mešate spokoj sa novcem. Mislite da ćete spavati mirno samo ako vam je uzglavlje pun novčanik a kad vam se to desi shvatite koliko nemira novac donese. Mešate samoću sa usamljenošću. Bežeći od samoće panično razgovarate sa mutavim ljudima sa kojima zapravo ćutite, a ne shvatate da se jedino u ličnim tišinama rađaju Feniksi. Mešate tugu sa depresijom. Ne prepuštate se tugama kada vam nadođu jer se bojite njihovih dubina, a ne shvatate da samo oni dovoljno jaki mogu da dozvole sebi da budu slabi. Pomešali ste saosećajnost sa samosažaljenjem. Mislite da ste saosećajni jer se lako rasplačete, a zapravo plačete samo onda kad projektujete sebe u ulogu žrtve.
Zaboravite na izgovore „nisam namerno“. Jer jeste namerno. Ljudski mozak ne ume da laže slučajno, ne ume da povređuje slučajno, da spletkari slučajno. Ljudsko srce ne ume da vara slučajno, da mrzi slučajno, da obmanjuje slučajno. Čovekova fabrička podešavanja pale sirene za uzbunu u vašim mozgovima i srcima svaki put kad slažete, svaki put kad prevarite, svaki put kad nanesete bol, jer zlo nije čovekovo prirodno stanje. Telo, misli i emocije mu se opiru, savest mu se opire, a vaša sujeta i bezobzirnost mu nađu opravdanje i onda prozborite „izvini, nesvesno sam“.
Na putu do uspeha prvo prodate dušu đavolu za kojekakve sitne novce i malo karijere, a posle kao po nepisanom pravilu prodajete drugima muda za bubrege kako ste nevini i naivni da biste se oprali od svoje zelenaške prošlosti. Radite sami sebi himenoplastiku dostojanstva. A zaboravljate da kad vam izjebu dostojanstvo, obraz i principe, od vas više ne ostaje ništa što može da bude vredno. Ne ostaje ništa što biste čak ni sami kod sebe imali da cenite. Tada ostaje jedan hodajući skelet, jedna kožna vreća izmeta, jedan još uvek neraspadnut dvonožni leš.
Kada budete u svojim glavama i srcima jasno počeli da razlikujete dobro od zla, kada budete neovisno od okolnosti ostajali dosledni svojim principima i kada budete počeli da virusom ljubavi, poštenja i doslednosti inficirate sve oko sebe, ovaj rotirajući, zagušljivi lavirint koji zovemo našom kućom možda će postati Edenski vrt. Ako ne znate kako, potražite virusno žarište u ljudima koji su vam Prijatelji. Ja sam ga tamo našao, kod tih obično nebičnih, spolja tihih a iznutra glasnih kliconoša ljubavnog virusa koje danas nazivam Prijateljima. Širimo zarazu dalje, dok ne zavlada epidemija i dok ne kontaminiramo ljubavlju sve one koji su vremenom postali rezistentni. Jer samo je tamo spas.
Ceo tekst možete pročitati u knjizi “Obloge od mastila”.
12 comments
Divan tekst!!! Samo ispraviti ” sa usamljenosti ” u ” sa usamljenošću ” .
Navodi na razmišljanje i izaziva mi jake emocije, a to volim 🙂
Toliko toga istinitog i stvarnog, da bi se moglo mnogo komentarisati. Pridružujem se gornjem komentaru “Navodi na razmišljanje i izaziva jake emocije”. (Y)
Istina !! Radim odavno na sebi. Bez komentara.
Istina. Radim odavno na sebi.Hvala ovo je samo dokaz da idem u pravom smjeru.
Divan tekst …po meni jedan od boljih …
Divan tekst,tera na razmisljanje…treba raditi na sebi,i treba se truditi da se ocuvaju prave mere vrednosti…
Svakako intelegentan tekst. Retko naidjemo kod blogera slicni ama intelektualno napisano!
Pravi si filozof,egzistencijalista!
[…] Izvor: B(l)ogdan […]
Virus ljubavi se ne širi pisanjem o nemiru, usamljenosti, samosažaljenju… Kada iskonska ljubav dospe u Sopstvo tada se širi ljubav.
[…] Blogdan […]
……”a ne shvatate da se jedino u ličnim tišinama rađaju Feniksi.”…..Znaci problem je u ne shvatanju, kao dijagnoza 🙂 a kao terapija bi bilo prakticirati licnu tisinu 🙂 Da bi mogao konzumirati terapiju moras prvo znati da je licna tisina prostor oslobodjen od MISLII a da bi mogao zakoraciti u isti moras se kao osoba PRODUHOVITI. Produhovljena osoba ne moze biti religiozna jer duhovnost je vjerovanje u sopstveno iskustvo a religija u tudje!!! Jedino na taj nacin mozes spoznavati i osjecati tisinu koja ce ti uzvratiti radjanjem Feniksa. 🙂