STIGLA VAM JE NOVOGODIŠNJA ČESTITKA

Ovo nije bila najbolja godina. Nikome od nas. Ne kažem ovo zato što sam pesimista, baš naprotiv. Govorim ovo zato što verujem da nam još bolje godine tek predstoje.

U Novoj godini želim vam zagrljaje koji vam po koži neće ostavljati rane već naježenost, obećanja koja neće ostati uspavana već postati deo jave. Želim vam da se pustite malo više i brinete malo manje. Sanjajte nekoga toliko često i toliko jako sve dok se pored njega ne probudite, a ako već imate nekog pored kog se budite onda vam želim da i ubuduće snivate zajedničke snove.

Sledeće godine volite potpuno, celokupno, sveobuhvatno, nepromišljeno, bandoglavo. Ako ne umete tako, onda je bolje da nikog ne lažete da ga volite, jer kad nije tako onda nije uopšte. Ne dozvolite da jednom opečeni živite zauvek u strahu da je sve što greje vatra, da jednom posečeni na laž mislite da je svaki jezik oštar i da jednom razbijeni o dno provedete život zauvek u delovima. I ako već znate šta znači biti povređen, ne dozvolite sebi da se ikad pretvorite u onog ko vas je povredio.

Plačite kad god je teško. Suze su vrlo često kao kiša koja čisti kaljave ulice za sobom, bistri zamućene reke i rashlađuje mora. Kad se ispadaju, nestane sivilo a dan postane vedriji. Znajte da danas svetu najviše fali ljudi sa petljom da pokažu šta osećaju. Fali nam onih koji smognu snage da lete i kad na jedno krilo ćopaju, koji se smeju i kad na pola srca kucaju. Koji nastavljaju i kad ima malo razloga za to, jer ne gube veru da je i malo za sreću dovoljno.

Fotografija: Diggie Vitt

Sijajte! Ali ne da biste samo sebi obasjavali put, nego da bi od tolike svetlosti drugi lakše uvideli koliko su ponekad tamni. Sijajte onako bestidno i nemilosrdno iz dubine svoje suštine. Toliko da se ljudi zapitaju kako, zašto i da li ste normalni. Da im ne bude jasno odakle crpite motivaciju, na koji pogon tako nezaustavljivo idete i zašto ne tražite ništa zauzvrat. Budite rebus u ovom svetu prostote. Želim vam da svojim primerom pokažete da samo oni koji najjače sijaju mogu druge prosvetliti. Jer u ovo vreme tamnih vilajeta samo ta ognjišta nalagana u nama mogu pružiti sigurno utočište ljudima uplašenim od mraka.

Problemi će biti i dalje tu. Ali ništa ih ne unizi i ne obesmisli kao vi kada shvatite da su oni vrlo često samo iznenadni naleti srećnih okolnosti zamaskirani u neočekivanost. Videćete ih kako se na pravdi boga i na vaše oči razgrađuju do besmisla. Želim vam da otvorite sebe i da iz njih učite. Jer ako iz svega umeš da učiš, odjednom niko nije pogrešan i ništa nije pogrešno.

Ne čuvajte se. Jer samo pohabane cipele imaju pričati gde su sve bile. Jer samo oni izrađeni imaju mudrosti, samo oni sa iskustvom znaju kako i samo oni koji su živeli u bukama znaju da cene tišine. Ne bojte se samoće. Jer je ona spojila više parova greškom nego Kupidon ikada s namerom. I ne čekajte da budete voljeni, već vi budite Ljubav. A onda sedite i gledajte. Svedočićete čudima. Ako u njih sumnjate, znajte da se čuda u životu ne dešavaju samo onima koji nešto rade pogrešno.

Živeli!

Ceo tekst možete pročitati u knjizi “Obloge od mastila”.

Ovaj post je dostupan i na: енглески