Držim se dalje od posebnih mesta i čuvam se pamćenja datuma i momenata bliskih srcu. Sve to predstavlja pepeo prošlih dana i dovoljna je samo iskra moje volje za sećanjem da se sve ponovo razgori i rasplamsa.
Tada dolazi do onog neobjašnjivog, dolazi do onoga čemu ne znam uzrok i povod, a samim tim ni koje bi mu bilo najdelotvornije rešenje.
Dopuštam sećanjima da pridju dovoljno blizu!
Skrećem s puta mira u duši i onoga što mi deluje pravilno! Polazim prečicom nemira! Svim silama kao da ismevam sebe! Kao da nastojim da, u tim trenucima kada vraćam pogled unazad, omalovažim, prikrijem i izbrišem sve ono što sam prevazišla i preživela.
Sve zarad trenutaka varanja svojih misli i osećanja. Trenutaka kada mislim da mi je bilo bolje.
Bez snage i volje da se menjam, nastavljam druženje sa svojim drugom iz detinjstva, Zavaravanjem!
To je “samo” neraskidivo prijateljstvo!
Koliko god mislila da sam jaka, svesna sam da će uvek postojati nešto što će me učiniti slabijom.
Tako da shvatih jednom za svagda!
Mene, izgleda moj prijatelj još uvek iznova i iznova dovodi pred svršen čin! Pred njim pokleknem i izgubim bitku!
Medjutim, kažem bitku, ali ne i rat. Verujem da ću se, kada promislim o svemu, odupreti uticaju svog Zavaravanja.
Dozvolite da se i sada prevarim!
Ponovo!
Hoće li me ikada pustiti da pobedim, pitam se?
Činim sve, pa čak i priznajem da je pametniji. Nadam se da kako kažu “pametniji popušta”!
Verujem da će se ovaj začarani niz prekinuti i da mu se nazire završetak.
Čarolije ne traju zauvek! Moguće je “stati” svemu na kraj i započeti nešto drugačije.
Ili, ipak, nije dok ne skupim snagu i ne izaberem vreme za korenite promene?
Čekaću…
To mi jedino preostaje!
Nina Stojanović, 16 godina, Beograd
