Ne postoji osoba na planeti koja nema nekog bivšeg ili bivšu. Bivše veze, bivša prijateljstva, bivše poslove, bivše gradove. Glavna razlika između bivših ljudi i onih koji će zauvek postojati u našim životima je što smo sve bivše svesno sami birali za sebe, a one vanvremenske ljude nam je život dodelio. Recimo majku, oca, ime, mesto rođenja nismo birali, ali zato partnere i prijatelje sigurno samosvesno, trezveno i odgovorno jesmo birali i zbog toga oni su bili i uvek će biti slika nas samih.
Bivše veze, bilo ljubavne ili prijateljske, su naša ogledala. Svako uvek bira osobu dostojnu sebi. Ni manje ni više. Zato dobro pazite kakve vam reči prve izlete kada zinete da kažete nešto o bivšima, jer sve što o njima izgovorite više se odnosi na vas. Ti bivši ljudi su vaši svesni izbori, zato svaka ružna reč o njima, je zapravo ružna reč o nečemu što ste (bili) vi.
Zato, o bivšima sve najbolje.
Dokle god iza bivših odnosa ostaju mržnja, gorčina i bol, nisu vas još uvek prošli. Još uvek su u vama istim intenzitetom kao kad ste ih imali i voleli, samo ne želite da takvu vrstu poražavajuće istine priznate sebi. Ukoliko su sada za vas postali samo neka imena i prezimena prema kojima nemate nikakva osećanja, znajte da ste na dobrom putu ka krajnjem odredištu, a to je spokoj. Onog dana kad na pomen njihovog imena, na sretanje sa njihovim pogledom, ili kad na boju njihovog glasa budete osetili zahvalnost što su u jednom periodu vašeg života bili bitan deo njega, i što ste kroz odnos sa njima nešto naučili i postali bolja verzija sebe, kada budete postali zahvalni čak i za svaku suzu prolivenu zarad njih jer vas je vaspitala, čeličila i brusila da budete ono što danas jeste – tada ste izlečili svoj povređeni ego od glavne boljke unesrećenih duša. Od prošlosti.
Fotografija: Dimitri Daniloff
Postali su bivši iz raznih razloga, možda najčešće jer vaše sve davano njima nije bilo zadovoljavajuće. Ne zato što im je bilo premalo, već zato što možda sa toliko mnogo nisu znali šta će. Uostalom, nije toliko bitno iz kog razloga su bivši, već iz kog razloga su ikada bili voljeni i jedini. A razlog je samo jedan – jer su vam baš takvi, kakvi su i danas, nekada valjali.
Ne morate da ih volite, ne morate da ih veličate, ne morate da se družite sa njima, čak ni da im se javljate. Dovoljno je samo da izbacite iz sebe sva negativna osećanja koje je ta bivša veza ostavila, jer niko budući nije dužan da se bori sa muljem koji su bivši ostavili u vama, niti sa ožiljcima koje su ostavili na vama. Nema ničeg lošeg u opraštanju. Naprotiv. Samo se kroz opraštanje mogu spoznati istinska sloboda i ljubav. A ako ni zbog čeg drugog, oprostite im zbog ljubavi prema sebi.
Ja sam svojim bivšim i prijateljima i vezama istinski zahvalan. Ako im priča sa mnom nije uspela, nadam se da tamo negde šetaju neki dobri ljudi sa kojima će im uspeti. Razradili su mi srce pa sad ume jače da voli, razgazili su mi toleranciju pa sad imam više razumevanja za ljude, razbili mi klinačko samopouzdanje pa sad imam zrelu samouverenost, rastavili me na delove da bih danas mogao da kažem da sam sklopio boljeg sebe nego što sam bio onda.
Ceo tekst možete pročitati u knjizi “Obloge od mastila”.
Podeli:
Ovaj post je dostupan i na: енглески
20 comments
Hvala ti na ovom postu. Uvijek iznova nadahnjujes i uljepsavas dane svojim rijecima.
Wow, svaka cast!
Prljave su mu noge 🙂
A nije to lako, znaš? Moji roditelji se i 35 godina nakon razvoda gledaju preko nišana, a pogodi tko stoji između cijevi. Glupo i besmisleno i bolno.
Dobar tekst, i dobra fotografija… samo jedno se pitam, jesmo li ih zaista uvek “samosvesno, trezveno i odgovorno” birali? Bojim se da nismo, bar ja nisam 🙁
“Uostalom, nije toliko bitno iz kog razloga su bivši, već iz kog razloga su ikada bili voljeni i jedini. A razlog je samo jedan – jer su vam baš takvi, kakvi su i danas, nekada valjali…
…Razradili su mi srce pa sad ume jače da voli, razgazili su mi toleranciju pa sad imam više razumevanja za ljude, razbili mi klinačko samopouzdanje pa sad imam zrelu samouverenost, rastavili me na delove da bih danas mogao da kažem da sam sklopio boljeg sebe nego što sam bio onda.”
Svako tvoje javljanje me podsjeća na ono što i sama znam, ali u nekom periodu zapostavim i ne samo da me podsjeća nego i utiče na mene da neke životne događaje pozitivnije shvatim i da ih u sebi na bolji način postavim.
Moje poštovanje prema tvom načinu da u osobi podstakneš, čak i promjeniš, negativno u pozitivno razmišljanje i neka osjećanja izbistriš tako se ja uvijek bolje osjećam i neke životne tokove razumnije pihvatam.
Bravo, svaka tvoja reč je zlata vredna!
Objasnio! Svaka cast na ovakvim recima. Blago receno, ODUSEVLJENA !
Divan tekst….
Da to je savrseno misljenje da bi svijestan covijek dosao do dusevnog budenja.
Pitanje; da li je tako I Rimokatolicki Bog. Koji sve voli, I koji je uviek sve ljude volio jednako, te I’m sve oprostio, jer u stvarnosti nisu ga mogli uvrijediti.?
Savršeno 😀
Ja ovde vidim subjektivan stav, autor projektuje svoja iskustva… drago mi je zbog ko – god- je -ovo -pisao , izgleda a je musko pa ga zene oplemenjuju on bira, sta ja da biram kad vas pogledam za mene svi ste isti i ni jedan ne vredi anatomski ste upotrebljivi intelektualno precenjeni emotivno zakrzljali savetodavno suvisni materijalno pozeljni ,ni po cemu neophodni.
Veliku vecinu izrecenog svesrdno bih podrzala. Ipak, neki bivsi ne zasluzuju ni dobro, a pogotovo najbolje. Sta reci za bivseg koji je u citavu vezu usao vjesto lazuci i manipulisuci osobu koja ga je iskreno voljela? Sta reci za bivseg koji je zloupotrijebio povjerenje, prevario, ponizio, pogazio sve sto je moglo i trebalo da bude lijepo? Sta reci za bivseg koji je unistio sve sto je vrijedilo i koji je pokusao da ubije ponos i dostojanstvo osobe sa kojom je bio, htio da je ponizi, povrijedi i ucini robom? Sta reci za bivseg koji je, po svemu sudeci, zapravo psihopata koji je pokusao psihickim i fizickim zlostavljanjem da podredi i partnera i djecu, samo da bi prividno podigao sebe? Sta reci za bivseg koji ni deset godina nakon razvoda ne zeli da dozvoli ni djeci ni bivsoj partnerki da nastave sa mirno sa svojim zivotima, i koristi svaku priliku da im vrati sjecanje na stare, mnogo gore dane?
Takav bivsi, a previse ih takvih poznajem, ne zasluzuje dobre misli, zelje ili rijeci. Ne zasluzuje ni lose. Jedino sto zasluzuje je da ga se prezre i prepusti zaboravu, dok nas prvom prilikom ne podsjeti na svoje neprijatno postojanje.
Previse je zrtava nasilja raznih vrsta koje su zarobljene u krugu nasilja i koje ceznu da svoje sadasnje nasilnike nekad mogu da nazovu bivsima. Nemojmo od njih ocekivati da o takvim traumama misle dobro, osim da je dobro da su prezivjele.
Odlican tekst,svidja mi se…bas tako nesto lepo napisano i objasnjeno mi je trebalo,,mada i sam dugo nosim taj osecaj u sebi,samo ne znam kako da se izrazim…
Tekst je misljenje autora, ne slazem se sa izrecenim..jer postoje bivsi i prijatelji i ljubavnici, koje nismo birali, neke ti zivot nametne (neka prijateljstva prosto od detinjstva). Pa se ti mucis,stas, shvatas i onda dodje vreme kada sve prekines, ali tu su i posledice…situacije…svasta nesto. Imam bivse (momke) koji su psihopate, ali oni nisu ogledalo mene, vec je njima trebalo vremena da otkriju svoje pravo lice, a meni vremena da shvatim da nije problem u meni, vec oni… Previse oduzete zivotne energije, mnogo vremena potrosenog na pogresne ljude.. a sta sam naucila..nista specijalno…Autor je subjektivan.
Odličan tekst. Gajim slično mišljenje neko vreme jer sam i sam imao bolan raskid. U pitanju je bila devojka koja mi je saopštila da želi da se uda za mene i da me vidi kao oca njene dece ali onda se sve promenilo i poželela malo da se “provede” i okusi života pre nego što se “zarobi”.Raskinuo sam i pokušao da krenem dalje ali ona nije. Ona me i danas želi u svom životu i stalno me zove i kad na najbolji mogući način pokušam da je oteram od sebe mi lako počnemo svađu. Shvatio sam da kad osoba treba da raskrsti sa prošlosti ne treba da je ima u imeniku niti na FB ma ni da čuje glas od nje jer nikad neće oprostiti i prihvatiti je kao nešto dobro u svom životu. Trenutno iako gajim slično mišljenje kao autor teksta i ako pokušavam sebe da nateram na oprost i prihvatanje, ne ide mi najbolje ali sam na dobrom putu.
[…] Blogdan […]
Pozdrav, Bogdane. Već neko vreme pratim tvoje tekstove i veoma mi se sviđa strast koju imaš ka životu, strast s kojom i pišeš, s kojom tragaš za svojom istinom… Vrlo je slična onoj koju ja imam… Ali u svakom tekstu mi se čini kao da postoji jedno doza neoprosta onima koji su te povredili, bez obzira što ti se život nakon toga otvorio. Kad čovek zaista oprosti, mislim da više nema potrebu o tome ni da piše. Sama se nalazim u jednoj bolnoj životnoj tranziciji i gotovo svakodnevno sebi mantram ovakav jedan tekst. Potpuno sam svesna svega pozitivnog što mi je nasilno otvaranje srca donelo, ali svejedno opraštanje ne dolazi. Rekla bih da ono nije racionalan postupak. Ili, kao i svakoj rani, treba samo malo više vremena. Opraštanje je svakako čin ljubavi, na prvom mestu ka sebi, ali reći: “Oprostite!”, čak i “Oprostio sam.” i zaista oprostiti, nažalost, nema baš mnogo zajedničkog. Radujem se danu kada će to ime i te oči i taj prokleti kukavičluk prestati da imaju uticaja na mene, ali pitam se hoće li ikad ili će i moje tekstove uvek bojiti ta rana koja ima tendenciju da postane ona koja žiga i u starosti…
E ovo je tekst!!! Ovo je ljubav! Bravo!
Tekst je odlican, i tu nema dileme. Medjutim, citam i komentare ispod … i shvatim, da je nekolicina vas promasila poantu. Autor ne govori o tome da treba da razmisljamo ko su bili i kakvi su postali ti, neki bivsi…nego, treba da radimo na nasem stavu prema njima. Npr. mnogo problematican bivsi muz- lekcija kako prepoznati i ne ponoviti istu gresku, sto u privatnom , ali i svakodnevnom zivotu.
Osnovna poruka mog komentara je da zapravo ne trebamo ostati zarobljenici bivsih desavanja, nego izvuci pouku, dignuti glavu visoko i nastaviti dalje bez obzira koliko se tesko cinilo u tom, datom momentu.