Imao sam priliku da radim kao fotograf na svadbama. U proseku, svaka treća mlada ne bude trudna. Onima koje su trudne skoro pa uvek sve prisedne. Prvo im oteknu noge u štiklama, onda zglobovi u ravnom, žulja ih korset, povraća im se u crkvi od mirisa tamjana, bore se sa dugačkom haljinom… Na toj mučnoj celodnevnoj ceremoniji ni one koje nisu trudne ne uživaju preterano. Ljube se i sa kim ne bi, osmehuju se i onima kojima bi lupile šamar, igraju i kad im se sedi, slikaju se i kad bi me najradije tukle bidermajerom.
Većina tih što su trudne na svadbi ne bi se udavale baš u tom trenutku da im se nije omakla trudnoća. Ne znam da li je tragičnije to što se ne bi udavale, a udaju se, ili što su uspele da im se u XXI veku omakne trudnoća. Ranije su mladenci posle svadbe ulazili pravo u avion pa na medeni mesec, a sada ulaze u deveti mesec pa pravo na ginekološki sto.
Obično su ti mladenci toliko mladi da još uvek nisu podobni ni o svom životu da se staraju, a kamoli o dolazećem. Najčešće se omakne onima koji su ili u kombinaciji ili na početku veze, pa kad im zbog neodobravanja okoline abortus nije opcija, onda počnu da pevaju pesmu kako im je vreme za brak. Druga simptomatična grupa su oni koji su u dugim vezama a ne mogu da prelome oće li se uzimati ili raskidati, pa ko vele, ako ne mogu da prelome, aj da im se omakne, pa će tako da prelome. Ti zreliji kojima se omakne prvo dete kasnije budu supružnici kojima se omakne i drugo sa idejom da tom prinovom spasu brak u propadanju. Kolaju priče o toj nekoj logici da kad brak zapadne u krizu, omakneš još jedno dete da zakmeči, pa umesto da bude željeno, rodi se da bude mesija propadajućem braku svojih roditelja.
„Ajde Bogdane ne seri, samo nek se rađaju, nek su živa i zdrava, ionako je Srba ostalo za pod jednu šljivu.“ Ma nije problem, nek se rađaju. Problem je što ta omaknuta deca kojoj se ne posvećuje pažnja budu posle ona koja sleću BMW-ima u Dunav, prebijaju Rašu Popova, pucaju iz snajpera po Petrovaradinu, obaraju avione po Alpima…
Zato svi vi sa punim mudima spermatozoida i ovarijumima koji katapultiraju jajne ćelije, ili kontrolišite te svoja ovlažena međunožja, ili vaspitavajte tu decu što bolje ako vam se omaknu. Ovako više ne ide. Smeškamo vam se dok maloletni tripujete ozbiljne veze, smeškamo vam se dok dajemo koverte sa kešom na svadbama, smeškamo vam se posle i kad krštavate tu omaknutu decu, dajte ljudi uozbiljite se više.
Lako je tuđim kurcem mlatiti gloginje, a još lakše svojim napraviti dete. Zato, il ga držite u gaćama ili u kondomu dok ne odlučite da želite dete kome ćete biti spremni da date ljubav. OBOJE! Kada na to budete spremni, nek vam se omakne i petoro i u zdravlju da ih gajite.
Ceo tekst možete pročitati u knjizi “Obloge od mastila”.
Podeli:
Ovaj post je dostupan i na: енглески
100 comments
Bravo! Znam i jedne i druge! Ove druge su obicno devojke od preko 30 godina, koje su duze sa deckom, pa im se ” omakne ” , pa se udaju u osmom mesecu, kada ni na sta ne lice…Umesto da im je to bio jedan od dana kada su anjlepse izgledale…
BRAVO!
Apsolutno se slažem! Svi na sva usta kukaju o beloj kugi i ostalim čudima. Pa šta? Osnov prirode, kad nema uslova za život broj jedinki se smanjuje…
Evo, ja sam ona svaka treća koja nije bila trudna na svojoj svadbi!!! Ni jedno moje dete nije bilo “omaknuto”, već planirano i vrlo željeno. Nažalost, trebalo je da ih bude troje, ali se priroda malo surovije poigrala…Svejedno…Kad bih ja bila neka vlast, makar malko, mnogi bi morali da prođu obavezan psiho test da li su spososbni i podobni za decu!!! Toliko.
slicna pesma Ana 🙂
E moj Blogdane, imam osjećaj da je 90% planete omaknuto, zaista. A za onih 10% se borilo na sve moguće medicinske načine.
Svaka ti je k’a u Njegosa !
Avaj Blogdane, pa razgulit će te 😀 Oplakah na sliku, a tekst…a kakav može bit, tebi ništa ne omane 😉
Potpisujem svaku reč, svaka čast!
Pratim tvoj blog, citam tekstove, ali prvi put pisem komentar. Ni sama ne bih bolje rekla. Ovo je jedna od tema o kojoj rado polemisem. Mislim da se ovo kosi sa onim: ajde da radjamo decu jer tako treba. NE! Dete treba da se rodi kad oboje to zelite, kad ste oboje spremni da se odreknete dotadasnjeg komfora i navika. Detetu treba najvise posvetiti vreme. Znaci prvo vreme pa onda ljubav, paznja itd. Moja majka cuva decu, i ja ponekad cuvam decu, i to su sad uglavnom raspustena, nesrecna, asocijalna deca razvedenih roditelja. To je ono sto me veoma rastuzuje.
Mene rastuzuje tvoj komentar! Moje dete je “dete razvedenih roditelja”, i niti je raspusteno niti razmazeno, a kamoli asocijano… Rodjen je kada smo oboje zeleli, u najbolje vreme za roditeljstvo. Ali, postoje i neki drugi faktori za razvod o kojima ne treba suditi, ako ih sama nisi dozivela… na zalost, deca se tu najmanje pitaju. Zato, ubuduce kada nesto komentarises, ne sudi o tudjoj deci, jer ona su uvek najmanje kriva. Krivi su neki roditelji. Inace, blog je extra realan, sve pohvale.
Znaci, svaka ti se dala!!! 😀 I gde se seti “Lako je tuđim kurcem mlatiti gloginje, a još lakše svojim napraviti dete.”
Svaka cast na tekstu!!I mogu reci da se meni desilo omaknut momenat…Nazalost,brak nije potrajao,da ne ulazim sad detalje.Ali zivot bez mog malog andjela ne mogu da zamislim,Slazem se sa XXX ON.Detetu treba ljubav,paznja,vreme…I uzivam u ulozi majke,i boli me dusa kad vidim da neki roditelji totalno zapostave svoju decu zbog nemam pojma cega i postaju ono sto si napisao ona koju slecu u Dunav sa BMW.Apel za roditelje!!Pustite posao,probleme sve i posvetite se detetu jer ocas posla ce to maleno stvorenje da poraste i okrenuce se svim tim losim stvarima,jer vi niste bili tu da im ukazete sta je lose..Uzivajte u svakom trenutku njihovog detinjstva i njihovim osmesima 🙂
Za razliku od tebe, Blogdan je barem pismen. A i svaka mu je na mestu, ništa nije slagao ni nazvao pogrešnim imenom.
Blogdane kome si se ti omakao kad nemas kulturu izrazavanja? Imao sam priliku da procitam par blogova, na koncept teksta i samu poslatu poruku nemam primedbu(niti sam ja neko ko je uopste kompetentan da kritikujee tudje misljenje, a takodje koga uopste briga za isto), ali reci kojima se sluzis su krajnje ne prihvatljive, buduci da su sve objave javne i lako dostupne sirokim narodnim masama.
Neprihvatljive se piše zajedno.
Koji tekst!! Sjajno!
Ok, od svih do sad procitanih, ovo je jedini iskreni i istiniti komentar. Svaka cast! Posebne pohvale za poslednju recenicu. Cinjenicno stanje bar 5 parova koje poznajem.
Kad zivis u zemlji u kojoj se ne zna kakav ce dan biti sutra moguca je i treca opcija. Meni se “omaklo” posle 7 godina zabavljanja. Pre toga nismo pricali o braku, jer smo ziveli kod roditelja, jer smo radili u buticima, jer je bila 1999. godina. Nama je to bio pokazatelj da je vreme za brak,zato sto se volimo i sto smo imali po 26 godina. Nasa cerka ima 15 godina i dalje smo u braku i dalje se volimo posle 22 godine. Medeni mesec nismo imali (bombardovanje i prazni dzepovi su nas sprecili), ali smo nadoknadili cim smo stali na svoje noge 🙂
Kad vidim moje prijatelje, koji i dalje cekaju bolje uslove za brak, meni je drago sto mi se “omaklo”.
to sto cekaju bolje uslove za brak znaci da su odgovorni. Inace 26 godina je isuvise rano za brak po danasnjim standardima. I vi sigurno u tim godinama niste sigurno sami izdrzavali tu decu nego su vam pomogli roditelji. tako da to sto je nekog sramota da mu roditelji pomazu ili cak izdrzavaju i sto zeli da sam izdrzava svoje dete je u potpunosti odgovorno i racionalno. u svakom slucaju svaka “omaska” je stvar primitivizma i neobrazovanja. to nije nesto cime se treba hvaliti.
A ti si debil. Cuj danasnji standardi!? Zivis striktno po planu i programu koje je danasnje drustvo stvorilo za tebe? Odstupanje od toga je primitivizam?Bizemesacuvajisakloni!
Navela sam svoj primer kao trecu opciju, koja funkcionise i nijednog trenutka nisam rekla da Bogdan nije u pravu. Srecni smo, dete mi nije nevoljeno, razmazeno i zapostavljeno (sto je i bila tema teksta koji je Bogdan napisao).
Ja nikog nisam vredjala, samo sam iznosila svoje iskustvo. Vidim da sam na kraju primitivac, neobrazovana i neodgovorna. Ne slazem se sa tvojim misljenjem i nijednog trenutka nisam zazalila sto je moj zivot isao ovim tokom,
Ti kazes da je 26 godina suvise rano za brak po danasnjim standardima. OK. Mozda. Ali moji prijatelji, koji i dalje cekaju idealne uslove i koji su po tebi odgovorni i racionalni, imaju sad 40 + godina. Da li je to idealno vreme za brak i porodicu ?
U potpunosti se slazem sa Bojanom…cuj “znaci da su odgovorni”…naravno da ljudi koji su stariji su inace stalozni, imaju poslove, odgovorni, itd..sto ne mora znaciti da su svi isti. Imam I mladjih I starijih prijatelja, i cak oni koji su stariji nisu u nikakvoj boljoj situaciji od ovih mladjih. Tako da je tesko osuditi nekog samo radi godina. Ja vec od 18 god radim, muz i ja zivimo zajedno vec od moje 23 godine, dobili dijete, radim (i to poslije 3 mjeseca od poroda), i niko nam ne pomaze oko djeteta osim nas dvoje (svi zive u inostranstvu). Ali eto, sta ja znam…Samo mi je 28 godina 🙂
Ja nemam više reči za tvoje tekstove! Svaka ti čast!!!
Isto se prvo ” omaklo”…1999. Drugo je rođeno namerno, i , zamislite….još smo u braku, a da nam mali Mesija nije najavio kraj….I imam drugarice koje su se udavale na ” prazan ” stomak, i onih koje su bile ” trudnjače” i nikad mi nije palo na pamet da razmišljam o razlozima nečije trudnoće…A ako će neko u Dunav, ovako ili onako, nije sigurno baš da su svi potekli od neplaniranih trudnoća….A može biti da je bilo neplanirana jer je dragom bilo mrsko obuć’ đokicu, a volela ga je i verovala mu…i, da, ovde bez dvoje nema jeb…, a bogami ni kajanja.I šta je koga , uopšte , briga ko se kakav i zašto udaje/ ženi? A, da. Kao što su kod prosvetara najgora deca, i lekari najnedisciplinovaniji pacijenti, tako su i kod roditelja koji sve znaju i u sve se trpaju i svima dele savete – deca najrazmaženija i najnevaspitanija, iako su planirana, jel..Pun razred planiranih , obučenih u markirano, i jedna ( moja) neplanirana, a trećina svakodnevno na razgovore kod psihologa, jer im roditelji nisu isplanirali da deca nose obaveze.
Slazem se u potpunosti, ali ste zaboravili jos jedan tip parova, to su oni sto se iz duge veze zalepe za prvu sledecu budalu, pa se vencaju na “prazan stomak”, dobiju bebu, a onda pocnu da se upoznaju. Oni imaju mnogo veci problem od ovih kojima se omaklo. Kad se omakne uglavnom se zna s kim stupas u bracnu zajednicu.
Bogdane ti si kralj,,Svaka ti je zlatna:)) Taman je ovako,A to sto imas malo slobodniji nacin izrazavanja je super je mi je muka vise od prenegamotra i lazne gospode.Velikli poz i CG.
Suprug i ja smo bili u vezi 9 i po godina i jeste nam se “omaklo”, kao sto kazete, ali smo presrecni sto se tako desilo. Pravili smo svadbu kad sam bila u petom mesecu trudnoce (tako smo resili, jer nismo hteli da spajamo krstenje i svadbu kasnije) i nije mi bilo nimalo naporno, naprotiv, najbolji provod u zivotu! Detetu smo posveceni oboje, doduse ja sam cesce sa njim, jer suprug ima mnogo posla, ali sve slobodno vreme njemu posvecuje. I, naravno, volimo se i planiramo jos dece…. Tako da nije bas sve tako kao sto neki misle!
E da ti pravo kazem nije lako ni ovima koje se udaju iz ljubavi a ne dobiju djecu u prvi pola godine…. bice da to nije moda danas 🙂 Inace ti je svaka na mjestu
Kao i uvek odlicno napisano.
Cini mi se da si se i ti nekom “omaknuo”. Ne stavljaj svu decu u isti kos.
A to je bitno jer?
Da mi je znati koliko si ih ti napravio i othranio!!!
Muka mi je od pametnjakovica kao sto si ti!Dok citam ove tvoje analize sve vise shvatam da si ti onaj kome je potrebna ljubav,a ne toj deci iz omaklih trudnoca!!!Mogao bi da poradis na tome umesto sto gusis svojim neosnovanim analizama dansnjeg drustva!!!
Ja sam ona koja je sa svadbe odletela na medeni mesec 🙂 Ali sam, kada smo zakazali vencanje nakon 4 godine lepe veze, morala da odgovaram na: “Da li si trudna?”
Nisam, hvala na pitanju 🙂
Inace, odlican tekst.
Osuđuješ one koje se udaju sa stomakom, ali istovremeno slikaš njihove svadbe. Ne smetaju ti njihove pare, ali ti smeta njihov stomak. Ali sve je stvar percepcije, pa ćeš za sebe naći opravdanje za to što radiš, ali istovremeno ćeš druge mazati govnima. Bravo ti ga majstore!
Koren cinizma u ovom pokusaju duhovitosti je autorova podsvesna zelja da bude roditelj,muz,otac…ali….
Istina….ali eto nama se omakla veza,pa nam se omakla ljubav i sada uživamo u našem srećnom omaknutom braku sa naše dve željno isčekivane devojčice sa kojima čuvamo naš kutak sreće u ovom omaknutom svetu!!! Pa ima nas raznih 🙂
Nista nije slucajno 🙂 I nama se sve “omaklo” brzo,imali smo naajlepse vencanje i srecni smo roditelji.Sada planiramo “neomaknuto” dete….i mislim da ce i ono biti divno,bez razlike.Ljubav nije planska,nikad.
lako je napraviti bebu , treba od bebe napraviti coeka.
Najtužnije je što najneodgovorniji i najnezreliji ni ne uvidjaju “znakove pored puta”. Takvima i može da se dogodi da se “omakne dete” u XXI veku. Bitno im je da će imati para za izlazak uvece, i za kafu u gradu a sve ostalo je manje bitno. I na kraju, normalno im bahato ponasanje njihove dece jer ili nisu imali vremena da im se posvete ili su im na kraju ta ista deca presela, pa ni neće više da se bave njima. Najlakše je kupiti čokoladu. Mnogo teže je vaspitavati
Ma gluposti, ja cu da se udam iskljucivo kad ostanem trudna zbog papirologije i deteta, drugi razlog nemam jer zivimo zajedno i sve je isto. Elem, sta ako neko od supruznika ne moze da ima decu a drugom je to zivotni san? Podrzavam u potpunosti trudne mlade
Sasvim podrzavam gore navedeno. Neko mozda zivi vec dovoljno srecno u braku bez papira, i uzece se onda kada beba bude na putu da ne bi ostalo bez ocevog prezimena. Jer, sta Vam znaci taj papir?
A kazite mi, ko zna kada je spreman da bude roditelj? Niko rekla bih, dok se i sam ne nadje u toj situaciji. Deca se onda ni ne bi radjala ako bismo tako razmisljali, cekala bih da detetu prvo stvorim sve sto je potrebno pa onda da zatrudnim. Kao roditelj verujem da mi nikada ne bi bilo dosta stvorenog za moje dete, pa bih tako cekala i cekala… Ovako, kada se omakne, prosto je, znas da ljubavi imas najvise da pruzis, a ostalo ce se vec stvoriti nekako…
Uslov da beba nosi ocevo prezime nije brak izmedju roditelja :), vec fin izgovor za ono da drugi ne pricaju da je dete bez oca i sl.(da ne koristim jednu ruznu rec odomacenu u nasem jeziku, a koja ne pristaje cednom bicu kao sto je jedno dete). Ako su zaista srecni i papiri nisu vazni, nece ni uzimati taj papir radi deteta, jer zaboga vanbracna i bracna zajednica su u pravnom smislu izjednacene-a ovde boli onaj drugi smisao i tekst upravo o tome govori.
E, slazem se! Suprug i ja smo prvo poceli da zivimo zajedno i da planiramo porodicu. Nase prvo dete je planirano a vencali smo se kad sam ja usla u 9. mesec. I sve iz razloga da pre svega vidimo da li uopste mozemo da imamo decu ili ne (jer cemu dalja prica ako jedan ne moze da ima dete a drugi to jako zeli). I nisam isla na medeni mesec, i noge su mi otekle u baletankama, i vencali smo se na kolektivnom vencanju, bez familije (samo roditelji i kumovi) jer nismo hteli da nam neko, iz ciste pakosti, komentarise da samo se uzeli samo zato sto sam bila trudna. Nama je bilo zezanje, bez bilo kakve presije. I drugo dete je planirano! U koju kategoriju ja onda spadam? 🙂 Pozdrav, i svako dobro!
I shvatam da mnogo volim da koristim slovo “I” :D, izvinjavam se zbog toga…
Zdrav temelj za jednu vezu i upravo ono o cemu tekst i negde govori-da vidimo da li uopste mozemo da imamo decu…Cemu i zapocinjati pricu ako je uslov mogucnost reprodukcije, uz svo postovanje zelja pojedinaca. Deca su proizvod dvoje ljudi, trebaju im i otac i majka, koliko -toliko kvalitetni, ne moze uslov-uslova biti da li neko moze da ih ima, jer po tom kriterijumu nije vazno ko je oploditelj (ili je vazno, ali kao dodatak), da nije tako prvo bi se i iskljucivo birali po osobinama licnosti, pa ako moze i dete-super, ako ne-ne bi zbog toga napustali onoga cije nam osobine odgovaraju, osim ako nam zelja za reprodukcijom, onako iskreno, nije prioritet.
Marija —nesto se tako i slicno meni desilo. Muz i ja smo vec poprilicno dugo i vezi (8+ god) i zivimo zajedno (sami) vec od mojre 23 god. Kada smo planirili svadbu (na Kubi) vec smo poslije par mjeseci, u decembru 2014 god odlucili da ne cekamo poslije svadbe nego da “ne pazimo”
da li cu zatrudniti ili ne, i na kraju jesam, i bila sam 4 mj trudnu na Kubi. Sve je super proslo, nikakvih problema, laganu trudnoca, super svadba, lagan porod i sad predivnog sina imamo 🙂 Obadvoje radimo, sami odgajamo dijete (svi zive u inostranstvu) a ja sam se morala vratiti na posao poslije 3 mj kada mi se sin rodio. Cak nekad pomislim da smo trebali razmisljati da zatrudnim cak i ranije…sada mi je 28 god 🙂
Svaka cast tebi i sve najbolje!
Ne treba generalizovati ni karikirati. Postoje brakovi gde je neželjena ili “neplanirana” trudnoća razlog svadbe, ali ima i brakova gde se žene udaju trudne i koji su zaista iz ljubavi. Nema pravila. Uostalom svako ima mogućnost izbora i odlučuje o svom životu.
Bogdane, ti ili nisi srecan u ljubavi ili nemas decu. Zaboravio si na opciju kada oboje zele dete a vencanje im je samo formalnost koju ce platiti. Po meni je dete mnogo veci cin nego samo vencanje….Moj suprug i ja smo prvo napravili naseg andjela pa smo se onda uzeli i dalje smo u braku i imamo troje dece. Ovaj blog mogu samo da podrze nezadovoljni ljudi.
Ja se udadoh trudna. Želela sam dete sa svojim partnerom u vanrednoj ili bračnoj zajednici, ali sam dobila svadbu gratis.
Momčino kupi sebi WC pa kenjaj, mani se društvenih mreža, pričaš uvijek istu satanističku priču – afirmišeš smrt i slatkorječivo se borbiš protiv života, a nije ti ni teško pored ovoliko glupača koje su ti ciljana skupina…
“Ranije su mladenci posle svadbe ulazili pravo u avion pa na medeni mesec”, човече, где ти живиш, или се шалиш, колико њих из Србије може авионом на медени месец?
E vala, svaka ti ko Njegoševa!
Ranije sam razmišljala kao ti, usled naučenih predubeđenja (prvo udaja, pa deca, sve drugačije povlači za sobom da je neplanirano dete, neželjeno isl). Onda sam shvatila da je sve, apsolutono sve relativno, može biti kako si napisao, može biti i sasvim drugačije.
Shvatam želju da bude mnogo manje neželjene dece i što više one voljene, ali nažalost, na to ne možemo da utičemo.
E pa gospodine b(L)ogdane da Vam napišem po nešto na ovu temu.Ali najpre da napišem da je geniralizovanje subjektivnih osećaja najveći sebičluk koji jedan kulturan i obrazovan čovek sebi može dopustiti! Tako i na ovu temu da Vam kažem meni se i mom sadašnjem suprugu “omaklo” posle 10 god . veze i bez ikakve obostrane želje za brakom i decom pre tog “omaklo nam se”.I imamo divno dete uspešan sportista u svom uzrastu,sa 14 godina priča 3 jezika (srpski,engleski i nemački) .I šta da Vam još napišem osim da imam jedan od najboljih brakova za koje znam ……već 14 godina .A da se nije “omaklo” možda bi se do sad i razvela i sve u vasem tekstu negativno navedeno.
Bravo za komentar
Buraz, koji si ti klishe, a kao pravish se da bas nisi… plus jedan bljuc na svaku osobu zenskog pola kojoj se svidja ovaj tekst. glupaco.
E od samog naslova mi je muka! Ovaj nas srpski seljacki mentalitet mi se gadi vec! Bila sam trudna mlada al sam se udala iz prave ljubavi! Posle par meseci veze muz me je zaprosio i verili smo se, to je bilo ONO NESTO sto smo oboje trazili u zivotu, i jednostavno smo kliknuli! Planirali svadbu za godinu dana, medjutim, kako ti kazes OMAKLO SE, mada je jako retko da se nekome bas omakne, jednostavno ili koristis neki vid zastite ili ne koristis! U nasem slucaju je bilo ovo drugo, al samim tim smo vec prethodno pricali o tome kako ako i dodje beba to moze samo dodatno da upotpuni nasu srecu! Tako da smo se ranije i vencali, cisto zbog papirologije! Na dan vencanja sam bila u 5.mesecu trudnoce i imala sam i stikle i preigrala ceo dan i noc i super se provela, to sve zavisi od osobe do osobe! A isto tako poznajem i parove koji su bili u duzoj vezi pa su se odlucili da imaju bebu, i trudni se uzeli cisto zbog papirologije, i njih takodje podrzavam! A postoje i oni brzopleti koji pogrese u izboru pa se rastanu,a beba je vec tu, i to se desava nama smrtnicima! Svako ima pravo na izbor kako ce da zivi svoj zivot!
Toliko dobro receno da sam ostala bez teksta, nista ne bih dodala ni oduzela.. Samo sto na kraju jadna deca ispaštaju.
Cekajte, nisam shvatila – ljubav je prava ako mlada nije trudna, a ako mlada jeste trudna onda je ljubav kakva? Lazna? Prolazna? Manje prava? Kriva? Iskreno verujem da apsolutno svaki par koji se vencava, misli i oseca da je to ta “prava ljubav”. Neprolazna. Najjaca. Neki su pravu. Neki pogrese. Da li covek moze to da zna unapred? Da li se iko vencava sa idejom da se za par godina razvede? A brak? Sta o braku znaju ljudi koji nisu stupili u isti? Brak je tezak. Brak je divan. Brak je borba.Brak je uskladjivanje. Brak je prepustanje. Cak i kada ze zavrsi razvodom. I, cini mi se, da je najmanje bitno da li je mlada bila ili nije bila trudna. Kao sto nije istina da neplanirana deca postanu huligani a planirana intelektualci… Cemu potreba da se na sve zalepi etiketa? Cemu predrasude? Gde nas to vodi?
Volim kad im se “omakne”… ili ono “Ma, nismo planirali, nego eto…” A ja trazim neko medicinsko cudo… Pa, neka mi se onda omakne 🙂
Koje grozno generaliziranje Od svih podjela ljudi koje sam čula ovo je skoro pa vrhunac gluposti: na omaknute i neomaknute. Za vašu informaciju: mi smo omaknuti. Da omaklo nam se u 20 st, svi 3 smo sretni, volimo se i zajedno smo više od 17 godina, I nije nam narastao rep, ili treća noga čak ni rogovi.
Neko tako neko ni primako a neko omako.A ti si ovaj tekst abortirao.Ti umeš da slikaš ali ne umeš da vidiš.Umeš da pišeš ali ne znaš istinu.Uči malo život pa posle piši.
Prosiriti clanak osvrtom na brakove koji su opstali (zahvaljujuci ljubavnicima, i obnevidjelim ili priglupim bracnim partnerom). Ovi drugi (citaj – priglupi) su ponosni na vjernost u svom braku.
Paaa…kako bih ti rekao… do pre nekoliko dana sam imao isto misljenje kao i ti, ali razgovarajuci sa gospodinom koji moze da mi otac bude, shvatio sam da i nije to tako lose. Pricali smo upravo o ovome, i on mi je rekao da su svi njegovi drugari ozenili zene koje su bile trudne. Nismo ulazili u to da li su ih zbog toga ozenili, ali njegov argumet je bio da je bolje tako jer deca u 90% slucajeva odrzavaju brak, i da samo zbog dece moze da opstane brak na duze staze. Ako malo bolje razmislis, ima logike, ne kazem da je kod svih tako, ima ljudi koji se vole i bez dece, ali jednostavno ima logike. Obzirom da se sve vise ljudi obraca ustanovama za vestacku oplodnju, mozda i nije tako lose da se i pojavi sa stomakom, barem ste sigurni da ste zdravi…
Saglasna sam sa tim,moj muz i ja smo bili ludacki zaljubljeni,poceli smo da zivimo zajedno,videli smo da ne mozemo jedno bez drugog,da to funkcionise,onda smo napravili svadbu i posle mesec dana sam ostala trudna! Pravili smo nasa dva sina iz najvece moguce ljubavi,mnogo sam ponosna na to,jer smo sve uradili kako treba,nista nije bilo usiljeno,sve je bilo iz pravih razloga! Svaki brak ima uspone i padove,ali kad par veze velika ljubav,postovanje i razumevanje,svaka kriza moze da se prebrodi…, tako vec sedam godina!Topimo se kad gledmo nasu decu,ljubavi najvece,prelepa dva decaka… 🙂
Kad čovek u životu nešto dobije lako tako se i ponaša prema tome,a svi mi što smo čekali po desetak godina u braku da nam se OMAKNE znamo kako je to.Sve u svemu istina je negde na pola puta.
Nimalo se ne slazem s B(l)ogdanom!
Zrelim osobama koje se vole ne trebaju zakoni da ih natjeraju da zive zajedno, ni psiholozi ni advokati da im sole pamet ako ljubav prodje i oni odluce da se rastanu. Niti ‘postenim ‘ zenama i muskarcima treba izdrzavatelj ukoliko su psihofizicki zdravi, vec radije prihvataju i bilo kakav posao da zarade sebi onoliko koliko im je potrebno za prezivljavanje. A i vanbracna djeca su odavno legalizovana i niko im vise niti prisiva uvredljive nadimke niti uskarcuje pravo na nasljedstvo u slucaju smrti roditelja. Zato i nema potrebe da se ljudi u danasnja vremena vjencavaju.
Osim kad dodje do trudnoce, zbog djeteta vise nego zbog sebe, zbog raznoraznih pravnih zavrzlama koje jos uvijek prave razlike izmedju vjencanih i nevjencanih parova koji zive u zajednickom domacinstvu.
A oni sa snajperima i BMW-ovima su najcesce djeca sponzorusa i mafijasa/ lokalnih mocnika, koji su u brak usli radi novca i sujete, a dijete je uglavnom bilo sredstvo da jedno od roditelja ‘ulovi’ ono drugo i ne dozvoli da sve ostane na prvobitno namjeravanoj avanturici.
Ali bogatasa i lokalnih mocnika nema toliko koliko ovih svadbi s trudnim mladama, i zato mislim da B(logdan) nije u pravu.
Sve ovo što pišeš na ovoj stranici je toliko dobro da bih ja voljela da napišeš u knjigu da mi to možemo čitati više puta i naši ostali koji to ovdje nisu pročitali. Sve je to istinski život opisan sa takvim načinom da je ovako nešto prava rijetkost.
Moje divljenje i podrška.
Dete sam razvedenih roditelja, koji su se vencali iz ljubavi i planirali oboje dece. Brak je ipak propao a nas dve smo, koliko mogu da ocenim, ipak prilicno lepo vaspitane i nismo “propaliteti”. Obe smo na “staromodan” nacin stupile u brak, veridba, svadba, deca, ali ne vidim u tome garanciju braka. Nikada covek nezna sta ga ceka iza coska. Gledano na vecinu, takst je pogodio nazalost trenutnu situaciju vecine brakova ali ne svih. Ne treba svakoga trpari u istu vrecu.
Problem nastaje nakon bombardovanja, gde mali broj žena može da zatrudni i iznese trudnoću do kraja. U neposrednom okruženju imam puno primera. Neki su izašli kao pobednici dok su drugi teško podnosili taj nedostatak, tražeći novog partnera. Od tada imaš problem sa stomakom do zuba ili plodnim pastuvom kojeg su doveli pred matičara.
Imate Bogdane lepo ime a ako ga oslusnete cucete Bogom dan,kao i svako dete.Ja razumem gnev vas,ako on dolaz iz osecanja ljubavi prema deci.Mi vrlo cesto ne poznajemo dobro druge ljude i njihove zivote da bi smo olako sudili istima!Udala sam se u trecem mesecu trudnoce!Do trudnoce je doslo tako sto smo svesno i odgovorno zeleli i radili na tome.Hvala Bogu,dao nam je zdravo i pravo dete.Vi, da ste bili fotograf na mom vencanju verovatno bih upala u vasu statistiku.Deca su nesto sto povezuje ljude i daje dublji smisao bitisanju.!To dali ce neko ostati u braku ili ne ,dali ce napraviti od deteta auto ubicu verujte ponajmanje zavisi od toga kad je dete napravljeno u odnosu na vencanje.Znam mnoge jlude koji su se strasno voleli vencali ziveli i izrodili decu i sve je delovalo idealno,ali ta deca danas su opasna i po sebe i druge!Isto tako znam i primere o kakvim vi pricate.Nista nije pravilo,svaki zivot je prica za sebe!Ali ono sto je sigurno,da bez obzira na sve ,nasa dela vaspitavaju nasu decu ponajvise!
Bogdane ako imate decu ,zelim vam svaku srecu i uspeh u vaspitanju vase dece,a ako ih nemate zelim vam sto pre da ih dobijete!
Ima doza istine u tome sto pises, problem je u tome sto tu istinu izgeneralizujes do krajnosti, a onda vise nije istina. Jeste da je na Balkanu veliki procenat trudnih nevjesta i da se na taj nacin sklapa dosta brakova koji ne uspiju, ali s obzirom da gdje ja zivim (SAD) procenat razvedenih brakova je oko 50% a procenat trudnih nevjesta mnogo manji, to ukazuje da je svadba na brzinu samo jedan od faktora koji doprinose razvodu. A cinjenica je da i u 21. vijeku nazalost i dalje nemamo kontracepciju koja je 100% efikasna, tako da ti i to ide protiv argumenta. Izjava sa najmanje istine, je vjerovatno ta da djeca iz “pozurenih” brakova postaju drustveni problemi. Tvrdim da kvalitet porodice i roditeljstva zavisi mnogo manje od toga da li je trudnoca planirana, a vise od zelje roditelja za stalnim obrazovanjem i poboljsanjem i slicnim faktorima. Eto samo nekih od razloga sto ne mogu da nadjem vrijednost u tom tekstu, ali to je samo moje misljenje. PS Nije da je bitno, ali ja sam bila jedna od tih manjinskih mladih s praznim stomakom.
Bravo! Podrzavam! Samo mi nije jasno kako se to vama jadnima omakne (citaj ne cuvate se i kao onda se toboze iznenadite)…svaka cast Bogdane pravo u metu! Veliki pozdrav!
Sve mi se cini da vi koji niste u braku I nemate decu imate toliko toga pametnog da nam ispricate na tu temu.
Ja bih rekla svaka cast onim mladim parovima koji, iz ovog ili onog razloga, ipak odluce da preuzmu odgovornost. Velika je to stvar, brak I deca. I to ne prezive mnogi. Ja recimo,ne znam kako sam prezivela. Bila sam jedna od tih pametnih koji sve o svemu znaju,a brinula sam tada samo o sebi. Sada, kada brinem o nase troje dece (ni jedno nije “omaknuto”, niti sam bila trudna na svadbi), gledam svet drugacijim ocima. Sada se divim zenama kojima sam se nekad, da budem iskrena, smejala. Sada postujem tudji izbor. Sada znam da je porodica vaznija od karijere. Sada sam napustila sve ideale koje sam nekada gajila. I srecnija sam nego ikada.
A uz tolike stikle I fancy torbice…nisam ni bila svesna sta mi je sve nedostajalo.
– neplanirana trudnoca proizvodi zapustenu decu koja onda besne I voze avione u Alpe I bmw-e u Dunav. A roditelji ne mogu ni o sebi da se brinu, kao sto rece, a imaju deci da kupe bmw-a I boing 🙂 Lupas bogdane a narod te cita 🙂
Kolko god svi vi kenjali ipak ste mu komentarisali tekst…sto znaci da ste citali i to mu je bio cilj,vase misljenje ovde i nije tako bitno kao i na drugim mestima gde se “neki” poseru pored teksta,misleci da su u pravu!
svaka zena u mom okruzenju se udala trudna, da li sa 18 ili 25. Neki su bili kratko zajedno, drugi duze, neke je sadasnji muz varao, neke sada vara.
I onda smo tu mi… planirali smo dete pre braka, i ne ide. Sve su ponovo ostale trudne, u glavnom da bi se brak sacuvao. Mi i dalje zelimo bebce, i nasi svatovi se blize!
Znam da nema puno veze sa onim sto si napisao, ali svako zaboravlja na nas koji nemamo decu, i o nama se malo zna.
https://mindreadingsblog.wordpress.com/2013/12/25/brak-sreca-zdravlje/
Never cared for what they say
Never cared for games they play
Never cared for what they do
Never cared for what they know
But I know
Auu… ti nam sada kao serviras istinu… pa vidi- sve te sponzoruse kojima se ne omakne da ostanu trudne a karaju se i lijevo i desno, da napises nesto o njima a?
odlican tekst. Spadam medju one koje nisu bile trudne ali sam se svejedno razvela. Jedina istina je moje dete, koje volim do neba i dajem sve od sebe da ga izvedem na pravi put. Tako da postoji i ta opcija koju nisi obradio 😉
procitah tekst jedne mame koja deluje da je u pravu: mislim da je dete bitnije od zurke (svadbe). Podrzavam dete dvoje ljudi koji su u vezi duze od godinu dve ili koji zive zajedno, a mislim da ono posle mesec dana , mislim daj , ne poznajete se. Nije lepo. Mada ko zna… vise nisam pametna 🙂 Ali istina jeste da kad si trudna sve ti smeta, mogu da zamislim samo to ljubljenje , ceo dan na nogama i osmeh… bzvz
Tekst je vrlo zanimljiv,a koliko je tacan…ne znam.Verujem da se Bogdan svacega nagledao…ali,ipak, ne treba generalizovati.Zbog svih tih prica o trudnoci pre braka bila sam vrlo oprezna i pazila da mi se bas to ne dogodi.Vencala sam se,zatrudnela posle godinu i po dana,planirala decu…sve po protokolu.Ali,nista nije garancija za uspesan i dobar brak.Razvela sam se posle 22 godine,deca,koja su formirane licnosti, su sa mnom…mislim da nije bitno kako su ta deca dosla na svet,iz kojih pobuda,gresaka,itd,bitno je vaspitavati ih od malih nogu,posvetiti im se,dati im prioritet,voleti ih…jer, roditeljstvo je ozbiljna stvar,,,. nema dece koja su rodjena losa i zla…takve ih ,,naprave,, njihovi roditelji koji su ih uzeli zdravo za gotovo…
Realno, puno je istine u ovom tekstu tekstu ali opet i nije sve tako crno belo. Mi smo počeli da živimo zajedno, isplanirali svadbu i rezervisali i posle mesec dva rešili da želimo odmah i bebu. Dok je venčanje došlo na red eto, i ja sam bila trudna mlada! Najmanje bitno je to kakvi smo na tom venčanju. Činjenica je da malo šanse za sreću i opstanak imaju mnogi koji pod moranjem izgovore to DA! Ja sam srećna, sa čovekom koji me neizmerno voli i koga isto toliko volim. Na putu je treće dete, sve trudnoće planirane..
Slazem se sa tobom po mnogim poljima al smatram da za neke stvari nisi u pravu. Ja sam bila trudna na svojoj svadbi i mogu ti reci da mi je sve bilo na mestu mozda sam se i bolje provela nego neka koja nije trudna. A da, najvaznije je sto se nisam udala zato sto sam trudna jer smo vec bili vencani u opstini. Mislim da je jedna stvar mnogo bitna, nemoj nikad osudjivati druge jer ne znas sta se stvarno desava i kroz sta ta osoba prolazi!
Upravo tako… samo se pravdaju
oj hoj, ovaj txt je bas cacnuo ranjivo mesto kad ima tako puno komentara samo opravdavanja (jesam bila/nisam bila trudna a brak mi je uspesan/propao..) pitam se zasto se tako puno ljudi našlo prozvano?..meni deluje da je pisac hteo reci da deca ne bi trebala biti GLAVNO vezivno tkivo medju partnerima..i da nisu resenje za (skrivene) probleme u vezi I tome slicno, ili sam bar ja tako razumela ..stoga mislim, sve mlade koje su sebi postavile pitanje da li bih se udala za njega pre mesec dana (dok nisam bila trudna) i rekle da, mogu da odahnu i smire strasti..txt se ne odnosi na takve slucajeve rekla bih..
Udala sam se trudna sa 21 god. Hranimo djete od svojih para i zivimo u svom stanu, i nikako nam se nije omaklo! Nekad ljudi samo bez neke osnove sude, pa kaze omaklo se. Nase djete je planirano, okruzeno paznjom i jednako se voli kao neko djete sto se omaklo nekim roditeljima. Djete koje je razmazeno voza novog BMW-a, a nevazno je jel planirano ili ne!
kakav debilan text, i kakve insinuacije. to sto dete u nekom trenutku nije bilo planirano, ne znaci da je i nepozeljno i da roditelji nece da mu posvecuju paznju u buducnosti. jeste nezgodno za mlade da budu trudne na svadbi, ali zakljuciti da to sto je nekoga trudnoca mozda ubrazala da se venca, da ce mu deca posle tuci rasu popova i sl je u najmanje ruku kretenski. ima mnogo faktora koji utici na ponasanje deteta, a to da li mu se mama udala trudna ili nije mislim da nije jedan od njih
Najgore je kad se omakne namjerno! Pa kao u filmu Mi nismo andjeli kaze: “Sad cemo da primenimo taktiku koja ne pristaje nama, fino odgojenim beogradakim devojkama, Uhvati momka na bebu!”,
Tekst je krenuo jednim tokom,a zavrsio se sasvim drugacije.Ne znate da pisete,a po nacinu na koji pisete zakljucujem da jos uvek ne znate nista o zivotu.Zao mi je kada vidim da neko podrzava ovakav tekst.Neka je Bog s vama,Bogdane.
Mene samo zanima taj pojam “Omakne”? Ne znam kako mi se nije desilo za preko 10 godina aktivnog seksualnog zivota da mi se “Omakne”? Onog momenta kada sam odlucila da imam decu, zatrudnela sam, bez da mi se omaklo…Mislim da je TO tema koja treba da proistekne iz ove…ta masovna mrzovolja frajera da ga vade i seljanki koje bi da mu ucine zadovoljstvo u fazonu “Nece valjda ili nisu mi plodni dani”…a trudna mlada je ok, ja sam bila najlepsa i najsrecnija taj dan, bez korseta, bez vencanice, bez 200 zvanica…vazna je ljubav 🙂
Amin, Blogdane! 🙂
Sve je ovo istina.Moja svadba je bila grozna,ali sam ja svog muža volela neizmerno,a volim ga i posle 19 godina braka.Ako on mene voli pola od toga ,dovljno mi.Smatram da formula za sreću ne postoji i da nam se planovi često ne ispune;ali na sreću ne ostvare se ni naši strahovi.
Sjajan tekst! Postoji jos jedna varijanta (moj slucaj) koja nije ovde opisana. Oni kojima se “omaklo” pa su onda sagledali situaciju, uhvatili se u kostac sa zivotom I resili da pobede. Imala sam 21 on 23 kad nam se posle dve godine zabavljanja “omaklo”. Bilo je tesko, bili smo uplaseni I to jako, ali smo zgrabili zivot za gusu I resili da se borimo lavovski. Danas imamo stabilan brak koji traje duze od 24 godine, dve odrasle cerke, obe zavrsile fakultetete, Izrasle u odgovorne, samosvesne, jake ljude. Nas dvoje smo se uz malu decu skolovali I radili I oboje zavrsili fakultete, napravili karijere, skucili se, proputovali koliko smo mogli I zadovoljni smo svojim zivotima. Sada kada mozemo malo da odahnemo I usporimo tempo, cesto sednemo onako sami, uvece, uz neki lagani dzez, casu dobrog vina, zagrljeni I secamo se bolova I padova I saplitanja I uspona I ponovo padanja I …. A onda uz osmeh i poljubac nazdravimo jedno drugom “ziveo saborce moj…ziveo mi jos dugo” a onda pocne novi dan i mi nastavimo dalje. Ovoga puta u neke nove pobede, savladjujuci neke druge prepreke, trpeci neke nove bolove i slaveci neke nove uspehe. I tako sve dok trajemo…
Zene, nemojte da se osecate prozvanim. Ovde nije rec o parovima koji su prvo zeleli da vide da li mogu da imaju decu, ni o parovima koji su vec imali planirano vencanje, pa se usput desila trudnoca. Uopste, nije rec o parovima medju kojima postoji ljubav. U ovom tekstu se govori o pojavi da ne postoji ljubav, a postoji trudnoca.
Zene, nemojte da se osecate prozvanim. Ovde nije rec o parovima koji su hteli prvo da znaju da li mogu da imaju decu, ni o parovima koji su vec imali planirano vencanje, pa je u medjuvremenu nastupila trudnoca. Ovde je rec o situaciji da ne postoji ljubav, a postoji trudnoca.
Ухх… Свака част на креативности изражавања, на предочавању реалне слике људима, на труду и енергији из којих произилазе овакви производи, дела, тј. текстови. На први поглед текст јако примамљив, изазива одушевљење, а када слегне и акумулира долази до друге слике. Данашње маловерје, нечитање Светог Писма, Псалтира, доводи и развија управо овакве ставове код младих. Наиме, како нам сам Господ каже у свом Светом предању: “Рађајте се, множите се и напуните земљу”, нам оставља поуку да нисмо ми ти који се баве ситуацијама зачећа у свету, нисмо ми преузели улогу Свевишњег тако што ћемо уз помоћ контрацептивних средстава одређивати и “планирати” потомство (ако је уопште могуће тај дар планирати).
Волим текстове који дају неки вид поруке. Уз овај би идеално легла мисао Илије Шугајева: “Девојке, чувајте своју чистоту и целомудрост, због тога ћете бити још више вољене”. Апелујте младима да чувају себе од пролазних искушења, да не улазе у блиске односе уколико њихов брак као света тајна није благословен, не дајте им ветар у леђа јер је тешко време у коме живимо и овакве ствари ће рангирати као “нормалност данашњице”. Можда, Богдане, ово није Ваше право мишљење и виђење, можда је пак само средство којим придобијате читаоце.
Праштајте ако нешто није на месту. Препоручила бих Вам фантастичну књигу, може се наћи у православним продавницама или црквама, зове се “Једном за цео живот”, руског аутора свештеника Илије Шугајева и кошта свега око 300 динара. Испод имате моју адресу, па бих волела да ми јавите Ваше утиске.
Искрено Ваш читалац,
Сандра