POBRKANI NOVČIĆI, LJUBAV I POKLONČIĆI

Kad smo bili klinci pa tokom igranja žmurke svaki put kad umesto Đoke greškom zapljunemo Proku, cela ekipa drugara počela bi da nam peva „Pobrkani lončići, šerpe i poklopčići“ i onda bismo morali iznova da žmurimo. Kako godine odmiču, a mi postajemo stariji prestajemo da brkamo imena, ali počnemo da brkamo neke druge, bitnije termine. Jedino što sada kada smo zreliji nema ko da nam svaki put zapeva Pobrkane lončiće kad napravimo takve greške, a i da ima, sve manje smo spremni da kao tobože ozbiljni ljudi krećemo ispočetka. Zato je situacija utoliko alarmantnija.

Ljubav/Zaljubljenost

Postavite sebi pitanje „Da li ja mogu bez te osobe?“. Dokle god je odgovor da bez nekog ne možete – znajte da ste samo zaljubljeni. Kad počnete osećati da bez tog nekog možete, ali da nećete – tad počinje ljubav. Danas je došlo do zabune u terminima jer se zaljubljenost podvodi pod kratkoročnu ljubav. A tako nešto ne postoji. Zaljubljenosti su kratke, ljubavi su večne. O ljubavi se može pričati samo kad sa nekom osobom zajedno pojedete džak soli, a sve dok se ručkovi jedu samo u restoranima a u krevetu kusa samo sladostrašće – na toj sofri za ljubav mesta nema.

Ljubaznost/Flert

Kao što slepo crevo nema nikakvu ulogu u funkcionisanju organizma, tako i ljubaznost u poslednje vreme gubi ulogu u funkcionisanju sistema. Toliko je postala retka da, kad naiđe neko ko se osmehne bez razloga, ili bude kulturan u obraćanju, prvo se pomisli da, ili preskače terapiju, ili da hoće hopa-cupa. Ljubaznost je izgubila svoju svrhu i danas ide logično samo uz koristoljublje ili uz pitanje „Reci šta ti treba?“. Osmeh polako ali sigurno prestaje da bude jedina kriva linija koja može sve da ispravi. Postao je samo kriv.

Upornost/Tvrdoglavost

Upornost je istrajnost na putu ka cilju. Suprotno od toga, tvrdoglavost je zahtevanje da se cilj ostvari. Kad je čovek uporan pri postizanju svog cilja, on na tom putu prihvata sve prepreke i suočava se sa svim ležećim policajcima i zaobilaznicama. Kad je čovek tvrdoglav, on zaslepljen ciljem, želi da preskoči put, a kad mu nagrada koja ga čeka na cilju padne šaka shvati da mu nema vrednost koju je očekivao da će imati. Zato uporni na kraju bivaju nagrađeni, a tvrdoglavi samo podmireni. U tome je razlika.

Fotografija: Cal Redback

Ambicioznost/Oportunizam

U oba slučaja cilj je uspeh, jedino što oportunisti ne biraju sredstva kako bi ga postigli, a vole da se zamaskiraju iza toga što za sebe kažu da su ambiciozni. Zvuči profesionalnije. U svetu u kom vrediš onoliko koliko imaš, a ne koliko umeš da daš, broji se samo ono opipljivo. Na tom putu ka sticanju svega što se parama kupiti može, ambiciozni znaju da se principima ne trguje, dok oportunisti prvo to pokušavaju da unovče. Zato se danas preko vagine lako obezbede nekretnine, partijska knjižica lako nadjača studentski indeks, a tatin sinovi državu.

Samopoštovanje/Samoljublje

Ljudi koji osećaju samopoštovanje imaju u svojim glavama zamišljenu crtu između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja ispod koje ne žele da idu. U njihovom svetu ima mesta za svakog ko, kao i oni, ume da ukazuje poštovanje. Sa druge strane, oni koji osećaju samoljublje misle da do zone prihavatljivog u kojoj se nalaze niko nije u stanju da dođe. Oni ne dolaze ni do kakave crte, već zahtevaju da se do njihovih visina popne. U njihovom svetu nema mesta ni za koga, jer su oni sami sebi svet. Nazor se trude da zaborave odakle su došli a jedino zaborave  da tikve bez korena bačene sa visine pucaju jače.

Inteligencija/Obrazovanje

Obrazovan čovek ume da barata činjenicama, a inteligentan ume da ih dovodi u pitanje. Jedno ne podrazumeva drugo, ali je uvek lepše porazgovarati sa mudrim čovekom koji ne zna pravopis, nego sa obrazovanim koji je baksuz. Zato se nekad veće mudrosti mogu čuti na pijacama i u kafanama nego u bibliotekama i na konferencijama. Obrazovanje vas može odvesti do diplome, a inteligencija svuda ostalo.

Samouverenost/Prepotencija

„Ja ovo mogu“ nije isto što i „Ovo niko ne može bolje“. „Ja ovo znam“ nije isto što i „Ovo niko ne zna bolje“. Samouvereni ljudi znaju šta i koliko mogu, ali znaju i šta novo žele da nauče. Voljni su da dele svoja znanja i otvoreni za konsturktivne savete. Prepotentni su sa svojim razvojem završili. Ne zato što sve znaju, već zato što živeći u zabludi misle da znaju više nego ostali – pa im novog znanja više ni ne treba.

Zamka je što na prvi pogled ovi pojmovi deluju kao reči sa sličnim značenjem, a upravo ih to što nisu skroz isti – čini potpuno različitima. A ne sličnima. Neke stvari, iako razdvojene tankom linjom, pripadaju potpuno različitim skupovima. Neke stvari, iako razdvojene nevidljivim zidom, predstavljaju ekstrem jedna drugoj. Neke stvari, iako ih razlikuju samo nijanse, ne pripadaju istom spektru boja, pa tako ni emocija. Zato emotivni daltonisti sve dok svet gledaju očima, ne mogu uočiti stvari koja samo srca umeju da vide.

Ceo tekst možete pročitati u mojoj knjizi “Obloge od mastila”.