Prvi put kada sam se zaljubila,
Bio je dan kada si mi rekao,
Da ne osećaš isto.
Iako nam je bilo lepo,
Nisam te inspirisala
I srce ti nije poskočilo.
Shvatila sam da više nisam dete onog trenutka kada se tama iz neprijatelja pretvorila u saučesnika. Kada je flaster prestao da bude rešenje za sve rane. Kada je osmeh prečesto počeo da biva samo odbrana od pitanja na koja ne želim da dam odgovor. Istovremeno, znala sam i da je ona samosvesna, stabilna, odrasla Ja meni još potpuni stranac, kilometrima daleko. I od tada se tražim.
Sama. Opet. Iz dana u dan.
Osećam da se moje nebo snova ruši.
Ne, to je košmar, nije san,
Osećam neverovatnu bol u duši.
Older Posts
