DOBRODOŠLI U BEOGRAD

Beograd je jedan neobičan grad. Ništa spektakularniji i lepši od nekih drugih gradova, ali najneobičniji upravo zbog toga što iako u svom imenu ima reč grad, On je najmanje od svega naseobina sa zgradama, ulicama i parkovima. Svako ko u njemu živi zna da je mnogo više od toga. Beograd je priča. Beograd je osoba. Beograd je stanje svesti, način razmišljanja i življenja.

Perfidno ti se uvuče pod kožu. Malo peska sa Lida među prstima na stopalima, malo klizanja do kafane po pokislom kamenju niz Skadarliju, malo mirisa pozorišne prašine, malo ježenja od žestine rakije popijene iz unučeta, malo mirisa pečenih kestenova iz Knez Mihailove bude sasvim dovoljno da te zauvek mnogo obeleži.

Sa druge strane i kad je tmuran, kad ti je muka od njega, kad je siv, ti ga, hteo ne hteo, moraš nazvati belim. U toj svojoj kontradiktornosti, sa severa smiren Vojvodinom a sa juga zatalasan Šumadijom, izboran Starim gradom a uštirkan Novim Beogradom, rušen kroz istoriju a obećavan za budućnost, religijama posvađan a ljudskom dobrotom miren, osvaja na prvi pogled. Oklevetan a opet poželjan, izbegavan a neizbežan, ostavljan a nezaboravan.

Beograd je u tolikoj posebnosti odavno postao ničiji. Jer je sav svoj. Može biti moj, može biti tvoj, može biti bilo čiji. Zato i jeste veliki. Neuhvatljiv, jedinstven i nemiran zbog svih ljudi koji su ostavljali deo svog kosmosa živeći u njemu. Prerastao je, nadživeo i preboleo mnoge generacije, a tako će i ovu našu.  Ne trebaju mu čuvari, branitelji, dušebrižnici jer za njega smo svi mi samo prolaznici. Pamti samo one koji su umeli da vole. Jedni druge, pa onda time i njega.

Biti Beograđanin nije nikakva titula, iako se oko nje utrkuje. To je sticaj okolnosti. Biti Beograđanin (ili npr. Cetinjanka) i dobar Čovek, to je već nešto, jer na kraju krajeva, bitnije je kako voliš nego odakle dolaziš.

Dolazeći u Beograd, ne moraš nositi ništa sa sobom, jer ćeš u njemu sve naći. Odlazeći, slobodno ponesi sve svoje. On ne brine, jer ono što si mu za to vreme dao, i da hoćeš, ne možeš poneti u koferima, džepovima i na đonovima cipela. Svesno ili nesvesno, dao si mu ono najvrednije što imaš. Sebe.

Ceo tekst možete pročitati u knjizi “Obloge od mastila”.

Ovaj post je dostupan i na: енглески