Kapitalizam Srbija

POSLODAVCI, LOJALNOST SE NE ZAHTEVA NEGO ZASLUŽUJE!

Slobodno možete da mi persirate kao i ja vama, makar do momenta dok se oboje ne usaglasimo da za persiranjem nema potrebe, jer poštovanje ljudskog integriteta nema nikakve veze sa poslovnom pozicijom, stepenom stručne spreme i brojem godina. Dakle, na Vi smo do daljnjeg.

Za dobrobit posla neophodno je pričati o svemu, ali na civilizovan način. Povišen ton slobodno ostavite za razgovor sa svojom porodicom ili sa samim sobom. Možete da mi kažete sve ali ne i svašta. Ovaj radnik zahteva poštovanje, ne zato što je nadobudan, nego zato što je Čovek.

Ako očekujete od mene da dolazim na vreme na posao, isto tako možete da očekujete da ću na vreme sa posla i otići. Moj minut traje 60 sekundi baš isto kao i vaš, tako da nije ništa manje vredan. Ukoliko želite da ostajem prekovremeno, to se plaća. U novčanim apoenima. Pohvalama, tapšanjem po ramenu i izražavanjem vašeg zadovoljstva se ne mogu platiti mesečni računi.

Ako ja završavam svoje obaveze u predviđenom roku očekujem i svoju platu u roku. Taj novac je zarađen mojim radom ili kraće rečeno – moj je. Bez mog prethodnog odobrenja ne možete ga zadržavati kod sebe nakon predviđenog roka za isplatu plata, jer nisam pristao da vam ga pozajmim. Ako ja ne kasnim na posao ne želim da ni moja plata kasni.

Ako ne budem prijavljen i budem radio na crno budite sigurni da ćete i vi biti prijavljeni da radite na crno. To što se vama ne isplati da, u ne znam kakvoj državi poslujete legalno, apsolutno nije moja stvar. Trebalo je onda da razapnete neki plastenik i pikirate paradajz u njemu, a ne da imate firmu. Svaki dan mog ne prijavljenog rada za vas, je jedan poklonjeni dan od moje penzije kada bih mogao spokojno da šetam i potpuno zasluženo ne radim ništa.

Ako ste u stanju da pitate nepristojna pitanja budite spremni da čujete nepristojan odgovor. Neću da odgovaram na pitanja „Što se ne švercuješ?“ nego hoću pare za prevoz. Na pitanje „Da li i kad planirate porodicu?“ sledi odgovor „Šta te boli kurac“. Šta ste vi, ginekolog ili poslodavac?! Da biste izbegli postavljanje tog idiotskog pitanja, sledeći put u konkursu napišite da tražite isključivo žene sa urađenom histerektomijom i muškarce sa urađenom vazektomijom pa da vidite kakvu biste reputaciju napravili svojoj firmi.

Ako ste vlasnik firme, niste vlasnik univerzuma. Kao što ima drugih radnika za koje vi kažete da „jedva čekaju“ moje radno mesto, isto tako ima i drugih poslodavaca koji bi želeli baš ovakvog radnika. Kapitalističkim egocentrizmom i nipodaštavanjem ljudi koji za vašu firmu ostvaruju profit pokazujete samo na kakvom malograđanskom biznis planu počiva vaš posao.

Dokle god kao poslodavci ne budete shvatili da iako ste motor biznisa koji pokrećete, radnici su njegovo gorivo i bez njih neće stići nigde. Ili makar ne daleko. Ako vam je cilj samo dotle, slobodno ga ostvarite sami jer dostojanstveni radnici koji će biti poštovani i zadovoljni svoje karijere ipak žele da odvedu dalje sa ljudima koji to umeju da prepoznaju.

Ovaj post je dostupan i na: енглески

You Might Also Like

29 Comments

  • Reply
    Goran Stojanovic
    07/08/2015 at 13:00

    Bravo za ceo tekst,ovo misli vecina radnika samo mala grupa sme da kaze jer se ostali plase da ne izgube i to sto imaju jbg mozda nam i jeste tako zbog toga sto nemamo svi hrabrosti da kazemo sta mislimo.

  • Reply
    Zoran Vukadinovic
    07/08/2015 at 14:09

    Prica o dobrim radnicima i zlim poslodavcima i obrnuto . . . je stara koliko i prica sta je starije kokoska ili jaje . . . Kao i u svemu tako i u poslu nije sve crno ili belo. Sto bi rekli u „X files-u“: Istina je tamo negde…
    Sustina je da jedni bez drugih ne mogu. Svako ekstremno ponasanje obeju strana ne dovodi do rezultata. Krivac ne moze biti iskljucivo jedna strana.
    Vremena u kojima se nalazimo su takva da su zloupotrebe gotovo svakodnevna stvar i sa jedne i sa druge strane.
    Ja kao pojedinac sam bio i sa jedne i sa druge strane ove price . . . A ova prica nije prva napisana u takvom kontekstu i zato me je naterala da je prokomentarisem. Veoma bitna je jedna stvar, sto je trziste prepuno „dobrih radnika“ sa kojima sam borio jako velike bitke, dokazujuci sebi i drugima (citaj institucijama drzave) da oni, ti dobri radnici, nisu bas takvi kakvi sebe dozivljavaju.
    Kako je moguce da dobri radnik kasni na posao, ne postuje radne obaveze, pravi greske koje imaju direktnu posledicu materijalne i druge stete . . . i pored toga sto prima platu, ne radi subotom i nedeljom, izadje sa posla u „16:00“, ima prijavu na socijalno i zdravstveno, overena mu knjizica, moze da dobije slobodan dan kad mu zatreba, dobije za svoje dete poklon od deda mraza i sl.
    Svako bira svoje okruzenje, bilo da je radnik ili poslodavac. Poslovanje modernog doba koliko god je napredovalo u tehnoloskom smislu nije se promenilo u onom osnovnom, a to je borba za profitom. Nacin na koji se ljudi bore su razliciti, jer sto ljudi sto cudi . . .
    Ono sto nam je danas olaksano, donekle, da imamo mogucnost izbora!
    Ako ti se ne svidja poslodavac. . . vredja te, zakida za platu, nece da te prijavi . . . prosto je, PROMENI GA!
    Nisu svi poslodavci siledzije, prevaranti, hohstapleri i tajkuni. U dosta slucajeva postoje da su „radnici na visokim polozajima“ u firmi mnogo problematicniji nego sam poslodavac, ali organizacija posla je takva da „mali radnik“ krivi poslodavca, iako je krivac neki njegov „eksponent“ . . .i tako mozemo u nedogled.
    Ako ti ne odgovara ni jedan poslodavac, onda bi radnik trebao da se zapita . . . gde je problem. Mozda je problem u radniku . . . Ali i za to ima resenje!
    Radnik moze da postane poslodavac ili moderno receno preduzetnik kojem se otvara mogucnost da stvori uslove u za rad sebi i drugima o kakvim masta ili misli da su ispravni.
    Medjutim, tim poduhvatom nesvesno „sklapa ugovor sa djavolom“ i nehotice postaje „zli poslodava“, samo je pitanje vremena kada ce se to pokazati.
    Retki su primeri, ali ne nemoguci, da u zemlji Srbiji covek radi negde ili organizuje posao i da sve bude potaman, nismo kao drustvo prosli sve stepenice „poslovne evolucije“ gde bi stekli neke navike i poslovnu kulturu da bi dosli u situaciju da polemisemo o tekstu na pravi i ispravan nacin.

    • Reply
      Marija
      14/08/2015 at 15:24

      Čekaj dao si mu platu, prijavio ga i dao mu dva slobodna i on je opet zakasnio na posao?! Ccc kakvi su danas radnici. Kako sme sebi da dozvoli da zakasni i da razbija inventar slučajno kada je gazda bio TOLIKO dobar da mu je dao većinu prava koja država pripisuje da mora da da. Užas. Ko da mu 150 evra nije dosta nego bi da zadrži još i ceo minimalac koji mu se uplaćuje na račun.
      Zaista je u najmanju ruku bahato u Srbiji danas furati tu „dve strane“ priču. Ako je koji poslodavac i naišao na radnika koga je platio 700 evra, dao mu dva prava i tretirao kao ljudsko biće, i ako je taj opet kasnio svaki dan, otaljavao posao i namerno pravio štetu, opet je poslodavac kriv je on je osoba koja donosi odluke i njegova odluka da ostavi takvog skota u firmi štetila je ostalim radnicima koji najčešće nisu bili tako „povlašćeni“, a morali su da rade sa tom osobom.

    • Reply
      ČVARKOV
      02/05/2017 at 15:14

      Da li si ti dečko ubran zelen?

    • Reply
      skoda
      04/05/2017 at 08:46

      Polemika je loša reč kao i vaš ceo tekst. I ja sam bio i radnik i poslodavac i ne mogu se složiti sa tekstom a ni načinom pisanja. U osnovi nije reč nh o ekstremnim , lošim radnicima a ni o nadasve poštenim i korektnim poslodavcima već o ustaljenoj praksi kod najmanje devedeset posto poslodavaca, koji se u cilju što večg profita ponašaju gore od robovlasnika. Elem , da malo uporedimo ovo “ danas“ i robovlasnički sistem. Robovlasnik je svoje robove prisiljavao da rade bez plate, bio njihov vlasnik , ali. Obezbedjivao smeštak , morao je da ih hrani i koliko , toliko da se stara o njihovom zdravlju, davao im odeću, obuću, obezbedjivao ogrev zimi. Ako bi neka od robinja ostala trudna (možda i odnjega) nije joj davao otkaz već se brinuo i o detetu, a ako je njegovo, ćesto ga je i školovao. Dakle, koja je razlika? Danas veliki broj poslodavaca za svoje radnike ne obezbedjuje ništa od gore napisanog. Ne prijavljuje radnike, kasni ili ni ne isplaćuje ni „minimalac“ ne plaća putne troškove, ne obezbedjuje stan ne plača kiriju radnicima, ne brine se za „zdravstveno “ stanje, ni uslove u kojima sadnici rade, ne obezbedjuje ishranu ( ni kada oni rade 10-12 sati), ne osigurava ih od povreda, vrši i seksualni „mobing“ i iskorišćavanje radnica a ako ostanu trudne, dobijaju otkaz .Ako im ipak isplaćuje neku platu , veću od minimalcb, onda dobijaju „bonove“ koje moraju u „odredjenim“ marketima (gde je ili vlasnik ili suvlasnik) da svakoga meseca potroše.. E pa o čemu pišete uopšte? Koga zaista branite ili napadate? Ne pišite gluposti već samo istinu

  • Reply
    Marko
    07/08/2015 at 14:11

    Sve je bilo odlicno do prve vulgarnosti. Automatski je tekst izgubio na tezini.

  • Reply
    Petar
    07/08/2015 at 14:53

    Realno sa takvim stavom pre nego i upoznas poslodavca ja sa tobom ni na pice ne bih isao. Posao nije svima menjanje para za vreme. Zato je bitno traziti ljude koji dele viziju i koji rade posao koji vole a ne posao da bi samo na kraju meseca dobili platu.

    Licno sam se odjavljivao sa posla i vracao u kanc da radim bez da mi se placa prekovremeno jer nisam bio siguran da sam odradio sve kako treba. Isplatilo se na kraju veoma.

    • Reply
      Branko
      08/08/2015 at 01:07

      Zanimljivo.Niste sigurni da ste odradili kako treba? Nema na poslu nisi ili jesi siguran (mozda dok je covjek bez iskustva). Ja sam se vracao tako, ali zato sto sam radio vise poslova (za vise ljudi) a plata katastrofa mala. Nagrade na kraju godine 100-200 evra za godinu prekovremenih.
      Godisnji dve sedmice (ne tri) od kojih ja dobijem 5 dana jer me nema ko zamijeniti. I tako 8 godina. Promijenim firmu pa opet cetiri godine. Pa opet 2.

      O kakvoj viziji Vi govorite? Imate posao, Vase obaveze i vase vrijeme. Jedino ako ste neki inzenjer/naucnik pa morate biti „vizionar“.
      Posao je samo nesto od cega zaradjujete za zivot, a zivot sa porodicom i prijateljima pocinje nakon tog posla koji izvrsavate.Ako Vam je posao zivot, na krivom ste putu, vjerujte mi.

      Ja sam na kraju otisao u Njemacku i sada sam šef u jednom lancu prodavnica. Kod njih se postuje svaki sekund vremena. Privatne stvari nisu predmet rasprave niti zapitkivanja. Sad se sjetim tih odlazaka u kancelariju i koliko me je to kostalo izgubljenog novca, a ostalog u dzepu nazovi „poslodavca“.
      Zato ljudi savjet jedan. Cijenite svaki minut svoga rada. Ni jedan dan ne prihvatajte da radite na crno jer je to kako rece autor jedan dan manje vaše penzije. Nasim poslodavcima nije dobar niko ko nece da radi prekovremeno besplatno. Stalno traze izgovore za konstantna otpustanja radnika dok se ne pronadje „podoban“. Otkad sam otisao iz BiH i poceo ovamo, shvatio sam koliko se kod nas lovi u mutnom.Pamet u glavu i nedajte se. A takvim poslodavcima koji su tu na zalost vecina, ne zelim lose jer ce im se u poslovnom smislu sve vratiti onako kako su oni postupali prema radniku, vjerujte mi. Svako dobro i bjezite od takvih krvopija.

    • Reply
      Mira
      21/10/2015 at 17:47

      Pa, u stvari, u najvecem broju slucajeva ljudi rade za novac. I poslodavac radi za novac. Za ljubav se deci mese kolaci, skuplja novac za hranu za pse, ne radi se u pekari iz entuzijazma.

    • Reply
      Tanja
      03/05/2017 at 17:42

      Postoje istrazivanja da sto je osoba obrazovanija vise psuje. Jednostavno shvata da ne mora da se dokazuje biranim recima, cesto licemernim.

  • Reply
    Maja
    07/08/2015 at 14:54

    Ovaj tekst cu sa zadovoljstvom da prekucam i da posaljem bivsoj ludoj sefici cisto da shvati da zivot ide dalje i bez njih i to u mnogo boljem smjeru

  • Reply
    Nada
    07/08/2015 at 15:44

    Poslodavci koji još uvek smatraju da u zemlji Srbiji još nisu stečene poslovne navike i poslovna kultura, ne bi trebalo da budu poslodavci. Ovo im ne daje za pravo da budu bahati i neodgovorni, pa da od savesnih i dobrih radnika prave buntovnike. Plate su bezobrazno male, a za to nisu sigurno krivi radnici. Možda u nekom uredjenom svetu može da se priča o dobrim radnicima i lošim poslodavcima kao o večitoj temi, ali ovde kod nas, ne, jer poslodavcima se, iz ne znam kojih razloga, baš svidja da otpuštaju radnike i primaju nove. Čak da im i ne isplate naknadu za njihov rad. Potpuno se slažem sa napisanim tekstom i vreme je da se o tome sve više piše, ne bi li ovaj narod shvatio da je posao posao, a ne igra mačke i miša – ucene raznih vrsta. Navešću i poslednju rečenicu iz teksta jer daje poseban pečat – Dokle god kao poslodavci ne budete shvatili da iako ste motor biznisa koji pokrećete, radnici su njegovo gorivo i bez njih neće stići nigde. Ili makar ne daleko. Ako vam je cilj samo dotle, slobodno ga ostvarite sami jer dostojanstveni radnici koji će biti poštovani i zadovoljni svoje karijere ipak žele da odvedu dalje sa ljudima koji to umeju da prepoznaju.

  • Reply
    danijela
    07/08/2015 at 16:44

    Nadam se da nas u budućnosti očekuje i tekst sa naslovom ,,Zaposleni, plata se ne zahteva nego zaslužuje,,.

    Uspešan i omiljen poslodavac.

    • Reply
      Blogdan
      07/08/2015 at 19:48

      Poštovana Danijela,
      ovaj tekst se odnosi na radnike, a ne na neradnike. Neradnike nemojte ni zapošljavati, ili im dajte otkaz.

      • Reply
        Poslodavac
        08/08/2015 at 00:09

        A izvini gdje su ti radnici? Ja radnike koje poznajem su postali poslodavci jer su naravno bili radnici u pravom smislu te rijeci a ne oni koji su racunali koliko njihova minuta ima sekundi i da li im je svaka sekunda placena iako je to ocekivanje neosnovano zbog njihovog efektivnog (ne)rada. Ipak uglavnom „radnici“ na nasim prostorima se vode politikom da „ne moze on mene tako malo platiti koliko ja mogu malo raditi“.

    • Reply
      Sofronije
      08/08/2015 at 17:27

      Nazalost, danas svako moze da osnuje i firmu i sebe nazove poslodavcem.Svidelo se to Vama ili ne gospodjo „uspesan i ominljen poslodavac“, na ovim prostorima nema ni omiljenih ni uspesnih poslodavaca vec postoje izrabljivaci od kojih je vecina rasla i „privredjiva;a“ na teret drustva u socijalizmu.Na tim osnovama stekli su svoj prvi kapital iliti prvi milion bez ulozenog dinara vlastitih para , a zatim su svoje nasledinke, danas „uspesne “ biznismene, vaspitavali u tom duhu duhu, duhu otmi ( drustveno tj.narodno i radnico ) sto pre, sto brze i sto vise, te nam je zato i ovako dobro, bolje no ikad’ u poslednjih 70 godina.
      Plata se uvazena „gospodjo“ zaradjuje ali i adekvatno isplacuje pa ako zelite nemacki red, nemacki rad a narocito disciplinu, nagradite to i nemackom platom uvazeni „uspesni i omiljeni poslodavce“ , na istu platite obazveze drzave koja Vam je omogucila taj uspeh, ili u suprotnom ucutite i ne razmecite se demagogijom o nekom svom uspehu na ovim i ovakvim prostorima.Mozda Vam nije poznato ali zato vecina nas odlicno zna da ovde jedino uspeva hohstapleraj, prevara, lopovluk, obraz tvrd k’o djon , a narocito politicka pripadnost partiji na vlasti.Sve drugo je nazalost osudjeno na propast i ato Vasu pricu ostavite za predskolce ako Vam poveruju i pokusajte molim Vas da nam ovde ne prodajete vise testise za bubrege.
      Zelim Vam prijatan dan „uspesni i omiljeni“ poslodavce.

      • Reply
        danijela
        12/08/2015 at 10:30

        uh,uh, sa takvim stavom punim besa, ljutnje, ogorčenosti, kriva država, socijalizam, izrabljivači, političke stranke….necete stići ni na jednu stranu, ni u dobre radnike, ni u dobre poslodavce a bogami ni u jednu pozitivnu stranu u životu.
        U pravu ste, ja i treba da razgovaram sa predskolcima da ih naučim da u životu budu pre svega dobri ljudi, pozitivni, da svoje i uspehe i neuspehe ne pripisuju drugima nego sami kuju svoju sreću, pa će tako i postati dobri ili radnici ili poslodavci.
        A Vi? za vas je očito kasno.

        Uspešan i omiljen poslodavac.

        ps Hvala što mi želite prijatan dan.
        Biće sigurno

    • Reply
      Janati
      16/08/2015 at 12:23

      Toliko o stavu poslodavaca,ali moram da Vam naglasim da se plata ne zaslužuje već zaradjuje,tačnije mislim da se i službeno ta nebitna sitnica zove – zarada zaposlenog.

      Vredan i realan radnik

  • Reply
    Slavko
    07/08/2015 at 20:58

    Rece mi jednom gazda koji mi je dugovao pare: `Ti radis za mene` a ja njemu `Ne, ja radim kod tebe za sebe`.
    Rastasmo se, naravno!
    Ima dosta da prodje dok se sve to ne uredi…

  • Reply
    nena3110
    08/08/2015 at 19:57

    Bravo za iskrenost i hrabrost!
    Nema u Srbiji poslodavaca koji bi zaposlili nekog ko ima stav i zahteva svoja prava. Ljudi su prinuđeni da rade za manje od minimalca, bez plaćanja dodataka na zaradu, to je onaj prekovremeni i noćni rad, rad na dan državnog praznika, bez godišnjeg odmora i bez prevoza.
    Nedavno sam razgovarala sa jednom zaista savesnom inspektorkom rada. I oni su nemoćni, iznad njih je drugostepeni organ-ministarstvo, koje je mišljenja da treba biti zadovoljan tim što imaš, a ta prava koja nemaš, ma zabole ih. Živa istina.
    U velikom smo problemu svi.
    Preživljavati bez stava i prava, ili da gladujemo i da nam deca gladuju?

  • Reply
    Wojciech
    08/08/2015 at 23:21

  • Reply
    Ljilja
    13/02/2016 at 22:23

    E,svaka čast za ovaj članak!Što ga ne bi prije 2013 godine!I još jedno:Da sam imala hrabrosti ovako nešto PLJUSNUTI u lice svom poslodavcu!Istina penzija mi ne bi bila veća ali bih se ja osjećala velika kao Kozara@

  • Reply
    lela
    20/02/2016 at 23:49

    Odlicna ideja,ali cista utopija za primeniti u drzavi Vucica i kucica…

  • Reply
    Vex
    02/05/2016 at 13:27

    Uf glup clanak do bola… Generalizuje preterano, kao sto imate poslodavaca djubradi tako imate i radnika. Tako da je clanak totalno promasio temu, prica se treba odnositi kakvi ste ljudi a to veze nema da li si poslodavac/radnik ili nisi.
    I za razliku od vecina koji komentarisu ovde, ja sam godinama radio za druge i ovde i napolju a danas sam poslodavac. Svasta sam doziveo u oba slucaja i izuzetno dobrih poslodavaca i izuzetno losih. Isti slucaj sa radnicima.
    Ono sto me je iskustvo naucili je da uglavnom ljudi sa stavom kao sto je autor ovoga clanka, budu poprilicno losi poslodavci…
    Svaki ima priliku da bude poslodavac i eto da popravi sliku o poslodavcima u zemlji Srbiji.

    • Reply
      Lidija
      02/05/2016 at 20:27

      Stava sam da treba naci sredinu! Nisu mi jasni ljudi „Svi poslodavci su losi, male plate, neprijavljenost…!“ Ja kao radnik sam izabrala da radim kod tog poslodavca za tu platu i da budem neprijavljena. Ako mi ne odgovara dam otkaz i trazim novog poslodavca ili sama zapocnem svoj biznis! To sto zamisljamo svi drzavni „posao“ pa su nam poslodavci krivi sto ne mozemo kod njih da „radimo“ kao u drzavnoj firmi nije razlog da budemo ogorceni na poslodavca! Budimo ogorceni na drzavu u tom slucaju! I u drustvu kada pricam sa svojim prijateljima vecina kuka „moj gazda toliko zaradjuje a meni samo toliko…!“ uvek sam izricita „pa nemoj za tu sicu da radis ako ti ne odgovara, nadji sebi posao po meri onda drugi!“ Tacno je da postoje i poslodavci sa kojima se ne moze, ali postoje i medju nama radnicima bar 90% ljudi kojima ni jedan poslodavac ne bi odgovarao! Inace, ja sam doktor nauka koji radi posao koji bih mogla da radim i sa srednjom skolom ili kursom i za to mi nije kriv poslodavac koji mi platu daje za posao koji obavljam vec drzvava i citav sistem koji na pozicije gde mogu da radim uposljava politicki i preko veze. Ako nista, na poslodavca ne treba da kukate bar zbog jedne stvari a to je da vam nije potrebna veza da bi dobili posao!

  • Reply
    Master and servant
    24/03/2017 at 00:40

    „“Ako ne budem prijavljen i budem radio na crno budite sigurni da ćete i vi biti prijavljeni da radite na crno. „“
    Mnogo naivan tekst ili prosto idealisticki. Nazalost u stvarnosti je drugacija prica kao i ostatak teksta. Prijavis li rad na crno ode po tebi sve posto si dirnuo u osinje gnijezdo tj. biznis nekog partijskog placenika. Na tebi je da cutis i da radis. Sto rece neko gore trazi se njemacki rad, red i disciplina ali su plate Balkanske tj. daju ti taman toliko da posle placanja svih poreza drzavi mozes da kazes da imas da prezivis mjesec. Pozelis li malo kvalitetnije patike a ne one kod kineza moras biti spreman na to da ces sledecih 28 dana jesti pastetu i hleba i na tome jos moras biti zahvalan jer neko ni to nema. Sa hranom je ista prica. Najveci „spas“ je kada udruzis zaradu u smislu sklapanja braka, ali tek tada najmanje imas za sebe jer bi bilo glupo da dijete ispasta. Sto se tice neumjesnih pitanja pri procesu zaposljavanja o tome se moze napisati knjiga u dva toma. Ono sto se desava u mojoj drzavi je na primjer tragikomicno, svu tu muku koriste politicari da na svakih godinu dana naprave ko fol proteste gdje je realno jedini cilj da se potrose pare od lobista i da se narod malo „ispuva“ kako bi lakse prezivio sledecih godinu dana. Tu realne zelje nema da se nesto promijeni samo se vrsi zastrasivanje. Mislim da ces shvatiti na sta mislim ako pratis desavanja ovamo. „Kapitalistički egocentrizam“ je kulturniji izraz za iskompleksiranost a plata na vrijeme je misaona imenica vecini. Na primjer na mjestu gdje sam trebala da radim sam dosla do informacija da je plata redovna ali se samo trazi razlog da se „skrese“. Jedan od najglupljih razloga je bio tada zato sto musterije nisu placale redovno rate za kupljenu robu posto je to dozvoljeno. Ne zelite da znate sta sam vidjela tek da rade ljudi koji rade u opstini pri kupovini. Sve gola malogradjanstina a sve po ledjima radnika. Radnik u marketu ne smije ni da pomisli da ima neka prava kad smo vec kod toga. Vi nemate radnog mjesta, vi ste svuda za 250 eura. Iskreno, voljela bih da je sve ovo sto ste napisali istina i da imam pravo na ovakav stav ali vecina na to ni ne pomislja jer je jednostavno takva situacija da si uopste srecan sto imas posao. Pa sta ti se zalomi. Rijetki su srecnici koje poslodavci tretiraju kao ljudska bica, u vecini slucajeva su to gonici robova.

  • Reply
    Ipak srećna
    24/03/2017 at 08:40

    U firmi, u kojoj sam zaposlena već 9 godina, radim na radnom mjestu nekog ko mora dobro poznavati Zakon o radu i Zakon o zaštiti na radu…Nedavno sam bila na seminaru koji je vezan za gore navedene zakone, a oko mene su bili svi mahom poslodavci. Ljudi moji, kad god je predavač počeo rečenicu sa „prava radnika“ oko mene se čulo škripanje zuba i režanje! Još se oporavljam od stresa sa tog seminara, jer šta mi znači što zakone poznajem u detalj, kad lično po nalogu poslodavca mogu da ih primijenim samo u onom dijelu koji se odnosi na kaznu za radnika…Gazda kod kog radim ima teoriju da bi radnik trebao raditi najmanje 2 subote mjesečno kako bi „namirio fond sati“! Naše radno vrijeme je 8,5 sati svaki dan, maltene sve subote. Ne znam o kakvom još fondu sati je riječ, kad radimo svaki dan 8,5 sati, svaku subotu…Imam osjećaj da nam oni praznici koje ne radimo, zbog mogućih kazni poslodavcu, izađi na nos. Mada, radim u privatnoj firmi, tako da svakodnevno gledam gazdine komšije, kumove i najbližu rodbinu kako maksimalno koriste svoj status i niko ne smije ni pisnuti (godišnji odmor po želji, kašnjenje na posao, odlazak ranije, neradne subote i sl.). Ali, naravno, svi mi imamo kredit, djecu u skupom vrtiću, popravke auta, renoviranje stana, nekog kome trebaju lijekovi (mimo hrane, režija i sl.), pa smo prisiljeni da nalazimo radost u druženju s nama najmilijama poslije posla, kad već ne možemo uživati na poslu. Trudim se da svaki dan nađem neku radost i na poslu, i da sa svojim radnim kolegama budem u dobrim odnosima i učinim im nekom šalom dan ljepšim. Znam da od toga nemam ekonomske koristi, ali imam nešto skuplje-čist obraz!

  • Leave a Reply