Ljudi Porodica

BRAT

Nije nas rodila ista majka, al smo braća. Nije nas vaspitala ista ruka, al jeste slična muka. Nije nas hranila ista kašika, al smo narasli u velike ljude. Nije nam ista krvna grupa, al zato srca jesu.

Imao sam rođenog. Al ga je smrt odvela. Nakon nekog vremena život mi je dao ovog. Nerođenog, al jedinog kog imam. Al ništa manje vrednog. Al ništa srcu daljeg. On je sve ono što ja nisam, a ipak je moja kopija. Ja sam sve što on nije, al sam opet odraz njega u ogledalu. Druge slažem, njega ne umem. Druge izneverim, njega ne želim. Druge ne slušam, njega dozivam. Drugi su uvek drugi, samo je on prvi. Nisu nas tome naučili. Mi smo lutali. Išli drugima. Tražili bolje. Tražili mesto pod suncem. Razočaravali jedan drugog. Svađali se. Na kraju… ili na početku, duše su se našle. Srasle. Prevazišle razlike a pojačale sličnosti.

Nikola, Bogdan i Ljilja (privatna arhiva 1989/2015)

Nosio je moje stvari, a ja sam ga nosio u srcu. Učio je iz mojih knjiga, a ja sam učio o životu od njega. Spavao je u mom krevetu, a ja sam spavao spokojniji kad je bio blizu. Delili smo slatkiše, a život nam je zato bio slađi. Delili smo čak i devojke, a nismo se svađali. Sada ih više ne delimo. Sada delimo samo sreću i tugu. Nismo se uvek razumeli, ali smo mnogo toga zajedno umeli. Nisamo isti, ali smo jedan pred drugim čisti. Mnogo toga nismo, a još više toga jesmo. Jesmo polovine. Jesmo sredine. Jesmo početak kraja onog drugog. Jesmo čuvari naših snova. Jesmo grobari zajedničkih a nikome rečenih tajni.

Zajedno brojimo pare sa naših nepostojećih računa. Zajedno zapošljavamo ljude u našim još uvek nepostojećim firmama. Zajedno smišljamo imena za našu decu koja se još uvek nisu rodila. Zajedno obilazimo Rio i Pariz na našim još uvek nepostojećim putovanjima. I zajedno sanjamo naše postojeće snove.

Eto… ako nekog zanima, zajedno prkosimo čak i smrti jer ja ipak imam rođenog brata.

You Might Also Like

15 Comments

  • Reply
    Dragana
    14/12/2012 at 09:20

    „Nisamo isti, ali smo jedan pred drugim čisti“.
    Neka uvek bude tako!

    • Reply
      bLogdan
      14/12/2012 at 14:42

      Verujem da ce biti. Cuvamo jedan drugog.

  • Reply
    Jelena Lompar
    13/01/2015 at 13:52

    jeste li Vi napisali neku knjigu do sada? mislim da bih volela da vidim taj stil u većem gabaritu.

    • Reply
      bLogdan
      13/01/2015 at 18:16

      Nisam Jelena. Za knjigu ili ti treba zvucno ime ili veza ili pare. Zato je wordpress jedina opcija za one koji nemaju nista od toga. Hvala na komentaru, polaskan sam.

      • Reply
        Profesorica Marina
        06/05/2016 at 12:26

        Verovatno je tačno to što ste rekli za knjigu, ali je definitivno bolji WordPress kada pratioci i slučajni „prolaznici“ jedva čekaju novi članak nego knjiga koja će skupljati prašinu na policama knjižara jer je napisana zahvaljujući moćnom tati, a ne talentu…

  • Reply
    Marko
    13/01/2015 at 14:34

    Zaista je blagdan citati tvoje postove B(l)ogdane 🙂 Iz teksta u tekst me odusevljavas ostrinom svoje misli i pera… Britak si i pitak…Pises iz the guts, neki kazu petlje, ali si ti to sve lepo raspetljao prvo u svojoj glavi..pitom jeste iz utrobe, pa je i svako tvoje novorodjence zaista ziva rec! Lepo je imati brata, takvog-vrednijeg od zlata!

    • Reply
      bLogdan
      13/01/2015 at 18:15

      Hvala Marko. Ne mogu biti srećniji ako mi stvarno uspeva da na takav način prenesem drugima svoje misli. Hvala bratu što je takav, da nije, ne bi bilo ni posta 🙂

  • Reply
    stana
    14/01/2015 at 00:45

    u masi sivila,koje letimicno prelistam,a jos sam i nova u ovim face radovima,i ne bas nova u zivotu,zaigra i zasija BISER,bravo mladi covece,nastavi sa svojim delom,samo napred

  • Reply
    Avila
    14/01/2015 at 12:21

    Ja jedva čekam da se B(l)ogdan glasne.

  • Reply
    sonja6969
    14/01/2015 at 18:12

    Često pišeš o nekim tugama, a ja lično pročitam i budem manje tužna. Na mene deluješ utešno, čak i kad si najcrnji, hvala ti na tome!

  • Reply
    mankatvito
    01/02/2015 at 15:09

    Reblogged this on mankatvito.

  • Reply
    Loknica
    19/04/2015 at 12:56

    divan text… inače čitam tvoje tekstove ali ovaj me je posebno dotakao… Ja sam izgubila brata pre pola godine i iz dana u dan citam ovaj tekst… nekako sam osetila kao da neko razume koliko mozes biti povezan s bratom… Pozdrav i veliko hvala od Loknice

  • Reply
    Naty
    19/04/2015 at 13:06

    Lepo je verovati, gajiti te nade…
    Međutim prave stvari treba nazvati pravim imenom.
    Vi ste drugovi, možete sutra biti i kumovi….
    Al brat je samo brat. Po krvi i DNK.
    Mislim da su istine nekada bolne, ali su ipak vredne!
    Pozdrav!

    • Reply
      Zvex
      19/04/2015 at 13:29

      Imam ja jednog takvog “od krvi“, i ispao je stoka i djubre najvece na svetu. Ljudi se ne radjaju dobri jedni drugima po krvi.

  • Reply
    Superishka
    19/04/2015 at 22:18

    Speachless ?

  • Leave a Reply