Svi smo mi na različitim mestima ogrebani, i svako tu svoju napuklinu na koži liže nekom samo sebi znanom bajalicom. Neko šapatom neko kuknjavom, ali svako bdi nad svojom kako najbolje zna i ume želeći samo jedno. Da zaraste. Ili da joj se makar obodi zakore pa da uteši svoje strahove kako je, evo, krenulo na bolje. Svakoj od tih ogrebotina zna se Ime, Prezime i datum nastanka. Kao da im je to kakav registarski broj u svemirskoj arhivi boli. Ono što retko ko toj zjapećoj provaliji na srčanom mišiću zna – je rok trajanja.
