Trpljenje lošeg braka zarad detetovog dobra je kao i bombardovanje za mir ili jebanje za nevinost. Nemoguće. Kontradiktorno. Ne shvatam čega toliko lošeg može da ima u civilizovanom razvodu a da se destostruko gore već nije odigralo u lošem braku.
Izgleda da je problem u tome što je Srbima civilizovan razvod postao oksimoron, nešto nepostojeće, nevidljivo, gotovo mit. Civilizovan razvod u Srbadi je kao promaja. Svi su čuli da postoji ali niko nikad nije video. Ako ste vi civilizovano razvedeni, smatrajte da ste udareni. Promajom ili civilizovanošću, uglavnom niste skroz svoji.
Ako je brak loš to već znači da detetu nije dobro. Mnogo više trpi ono nego vi jer sve oseća iako mu ništa ne govorite. Toliko mu je loše da jedan razvod ne može ništa pokvariti. Ono već odavno ne razume kako mu govorite da ga volite, a vidi da se ne volite međusobno. Zar ne bi trebalo da je on posledica vaše ljubavi? Ne razume zašto spavate u odvojenim sobama, zašto kažete da nije ništa kad vas pita zašto plačete, zašto mora da ode u sobu kad počnete da se svađate. Nije mu jasno zašto se nikad ne poljubite pred njim, zašto se ne držite za ruke i zašto pričate loše jedno o drugom. Sve to mu je i više nego dovoljno da mu bude loše…
A ako zbog svoje sebičnosti brinete da će dete posle razvoda potpasti pod uticaj onog drugog roditelja, ili iz istog razloga kukavičlukom vođeni odlučite da ostanete u braku znajte da ukoliko ste dobar čovek a potom i dobar roditelj, dete će vas uvek voleti i ceniti neovisno od toga da li ste bili idealan supružnik. Jer dobar čovek ume da voli, dobar roditelj ume da da primer kako se voli, a idealan supružnik ne postoji. To će i ono shvatiti kad poraste.
Pustite ga da poraste polako. Ne kradite mu detinjstvo vašim svađama. Imajte strpljenja da njegova zrelost nađe razumevanja za vaše postupke. Ako ste ga gajili i vaspitavali ljubavlju – imaće ga. Ako od toga strepite – preispitajte se. Preispitajte se da li ste mu davali više ljubavi ili novca, zagrljaja ili igračaka, razumevanja ili lažnih obećanja. Ako jeste, jednog dana znaće da je taj razvod bio najlepši poklon koji je od tog lošeg braka dobio.
Razvodi kakvi god bili, civilizovani ili ne, imaju svoj rok trajanja. Posle toga postaju potisnuto sećanje ili životna lekcija. Izlape, isperu se, izvetre, makar u onom smislu bola, gorčine i ozlojeđenosti. Loši brakovi bez kraja su generatori tuge i straha. Kao perpetuum mobile rade na svađe, suze, i bol krećući se kroz vaš život do u nedogled. Zato, ako postoji nešto lošije od lošeg braka i njegovog kraja to su oni loši brakovi koji se nikad ne završe.
Priča iz knjige “Obloge od mastila”.
Moje knjige sa posvetom možete poručiti klikom na neki od sledećih linkova:
Podeli:
Ovaj post je dostupan i na: енглески
41 comments
Bravo! 🙂
Fokusirano i filigranski precizno objasnjenje. I polako, ali sigurno, postajem “zavisnik” od Blogdanovih tekstova 🙂
Слажем се потпуно. Са нестрпљењем очекујем сваки Блогданов текст!
Po ko zna koji put Blogdanov tekst me ostavlja bez teksta. Uhvatim sebe kako na glas odobravam/podržavam/navijam za napisane reči, pogotovo kad sam čitala ovaj tekst. Što bi rekli, u dušu ste me pogodili. Samo tako nastavite. Svaka čast!
Reblogged this on Riznica zlatnih ideja.
Apsolutno tacno! BRAVO za tekst…
Bravo Blogdane, sva silina ne baš dubokoumnih i inih damica se već ozbiljno loži na vašu mudrost i promišljenost! Bojim se samo da ste ovog puta, prilično komplikovanu temu, obradili iz samo jednog nagiba posmatranja po vertikali. Problem je višeslojan i daleko kompleksniji da bi se objasnio čarobnom rečju: razvod. Čuvana avganistanska poslovica kaže: lako je tuđim k…. mlatiti po koprivama. Pokušajte da sa autoritetom onoga koji je iskusio (i to ne kao dete, nego kao roditelj) podučavate druge značajnim životnim lekcijama. Neka napaljena ćurka može da pomisli da Vaš tekst sadrži sublimisanu genijalnost i napravi neku idiotariju. Čestitke na hrabrosti, bogatom vokabularu i solidnim opservacijama u mnogim Vašim tekstovima!
Baš i ne vidim čist i miran a još manje dobar razvod iz lošeg braka ili ta “sintagma”: bolje i razvod nego da djeca pate u braku. Pa, djeca nisu u braku nego u porodici koja iz njega naravno proističe, ali ne znači da im je porodično toliko loše koliko bi bilo da se porodično raspadnemo kud koji a problem stoji. Zbog čega se svađamo ili ne spavamo? Neke stvari je porodično nemoguće sakriti, jer to nisu poroci da obavezno traju li traju… iz mira u porodici i da smo na okupu. Rastaćemo se obavezno, jer sve teče i mijenja se, i ko zna zašto djeca vole ili ne vole naš brak, možda im katkad i odgovara ili već sljedećeg trena ne odgovara to što nije sam birao svoje roditelje i njihovo “bogatstvo snalaženja u životu” pa se ljuti i na sebe i na svoju “dosadnu školu života”, a najmanje na igru savladavanja prepreka. Ali, život nije kompjuter niti igra, već je ograničeno trajanje i gnijezdo koje se rješava korak po korak, skadno ali sa različitim nesuglasicama. Brak nije bojno polje sa kojeg ćeš pobjeći bez posljedica, i povući sa sobom i svoju djecu koja ipak moraju nešto i da znaju i vide i prije nego što narastu- da su i sami odgovorni za svoje postupke ali ne i za tuđe; ne gledajmo ih kao “jadnu dječicu i žrtve” koje se ne mogu ni na trenutak skloniti od svojih roditelja, pa makar oni bili u trenutnoj ili krizi zasvagda, a oni sa ljubavlju primaju od svojih roditelja i toliko drugih stvari koje im niko drugi neće, ne može a i ne želi pružiti. Ah da! nisu svi obavezno loši u svađi, toliko da ne može ništa dobro iz toga da proistekne; nisam ostala ili otišla već tako postojim.
Eto On svako veče ide kod neke druge, i Ona ga svako veče pita gde je bio, odakle mu šljokice po faci i karmin na košulji, kakav je to cvetni parfem počeo da koristi? Zna da je njegov način odbrane takav da počne da viče po kući i da psuje. A onda i Ona mora da mu vrati, jer ne može da ćuti kad ga je ponovo uhvatila tako očigledno. Zna tačno kako to ide svojim ustaljenim šablonom jer to već ko zna koji put. Ali ako je rešila da trpi zbog dece, onda lepo treba da skuva čoveku kafu, da posluži slatko i vodu da čovek povrati snagu, da baci košulju na pranje, a za sutra ispegla novu, dok se on igra sa bezbrižnom dečicom posle napornog dana. TO je istrajavanje i borba za decu, a nije istrajavanje svadja koja se započinje pred decom. Model za istrajavanje je lak – pitanja koja su pokrenula ranije svadje ne smeju se postavljati pred decom.Pošten dogovor bi bio ako On to isto sutra uradi za nju kad se vrati kasno. Može se otići do reke da se svadja. Deca se mogu poslati kod babe i dede pa se lepo može i potući, čak ni to nije tako strasno kao kad se to isto radi pred decom. Poenta cele priče je da se deca ne traumiraju, matori nek rade šta hoće i neka igraju lažljive igre koje su naučili. Nije poenta održavati nečiji ego, ili nečiji brak, nego bezbrižnost dece koja je moguća samo bez dva kretena koji se non stop svadjaju. Sam niko ne može da se svadja i zato je razvod uspeh da se izadje iz situacije koja traumira decu, a nije neuspeh u životu. Brak je ugovor, da se sve zasniva na dogovoru. Ako dogovora nema, nema ni braka, samo je pitanje kad će da srede papire.Ili papiri za razvod ili papiri za Toponicu.
Браво, исто сам помислила! Пресече човек Гордијев чвор и поче да дели савете, без икаквог осећаја одговорности. да парафразирам Толстоја:”Свака несрећна породица је несрећна на другачији начин.” Ситуација има много, па ваљда ни решење из њих не може бити униформно. Овде треба оставити стручњацима и боље упућенима да поступају у складу са ситуацијом и савешћу. Мене би стварно страх било да доведем неког до непромишљене одлуке која би могла неко дете и неке родитеље да трауматизује.
I read your Blog because I want to learn da govorim Srpski again. My sense is you are right but fundamentally wrong.
Nepostoji losh brak, samo loshi supruznici.
Did I say that correctly in Serbian?
Zato zena mora da bira sa kim ce decu da Radja jer nije suprug poceo da vice i urla i pokazuje tu mracnu svoju stranu posle deset godina nego se moglo videti i pre Toga, njegovo ponasanje, maniri navike, karakter, osobine…u toku zabavljanja, pre posle… nego slabo ko razmislja o deci kao deci, zato se deca i radjaju sa alkoholicarima, ubicama, tukadzijama, agresivnima… Niko ne misli na tu decu i nisu im ta mala stvorenja vazna…
Da se nadovezem… i muskarac takodje treba da bira sa kime ce da stvra porodiceu… jer ima i zena Koje se deru, vriste po kuci, varaju muzeve svoje… znaci ako ne die bolje zdrav razvod bez dece… jer deca ispastaju za ceo svoj zivot i nikada nece biti sigurni u svoje kvalitete, svoje mogucnosti… ceo zivot trajne posledice… za ceo zivot…
Odlicno! Svaka cast. Konacno je neko potvrdio bas ono sto sva deca osecaju. Kao dete sam izgubila svo postovanje za moju majku koja nije imala hrabrosti da ostavi muza- koj je bio lud, uvredljiv, i pogrdan. Tada bih dala sve da nas neko spasi, i odvede iz te kuce. Posledice takvog doživljaja su jako teske. Kao odrasla, sam usla u brak misleci da su bes, gnev i vristanje normalni, i posle razvoda sam i dalje upadala u nezdrave veze misleci da pravi muskarci su oni koji se deru, i izivljavaju na zene. Tek sam u 40-oj godini shvatila posledice mojeg detinjstva. Stvarno, kao dete, sam svaki dan molila boga da mi se roditelji razvedu.
BRAVO!!!
Roditelji koji tvrde da su u losem braku zbog dece su najobicnije kukavice. To su ljudi koji se plase samoce. Ali i drustvo i kultura nas gone da je dug brak najvisi cilj u civotu, i da bracna institucija mora da se sačuva. Nije istina. Kada rodis dete, najveci cilj treba da bude da mu pruzis bezbednost, mentalno i emotivno zdravlje, i srecan dom, a ne da sebi sacuvas brak.
Nina, prevara dal od strane muskog ili zenskog partnera,je zadni razlog koji bi trebao da te navede na razvod,jer, to je nesto sto se da prevazici. Uzajamo ne slaganje,ne trpeljivost i razlicitost karaktera,misljenje i sl. je stalni izvor ne suglasica i samim ti remeti mir u kuci, koji je detetu neophodan za normalan razvoj. Ostajanjem u losem braku zbog deteta/dece roditelj salje poruku detetu da je ono odgovorno sto oni-roditelji-pate i trpe sve to,jer da ga nije ni oni ne bi ostajali,a ostaju i pate tj trpe da dete ne bi patilo,jer ga vole Dakle,to isto dete ce vremenom,kroz odrastanje, nauciti da je ˇljubav” trpnja odnosno patnja i da se zarad ljubavi moraju podneti i najgora ponizenje… Mililim da si shvatila pojentu pa necu dalje duziti…Sto se tice preljube, u njoj ucestvuju oba partnera koliko god to tebi bilo ne zamislivo. Na kraju, brak nije garancija za odrzavanje vecne ljubavi, a i nema niceg loseg dozvoliti sebi da priznas da si pogresio (u izboru partnera npr)
Nina moje misljenje , za ovo sto se pise o losim brakovima da su bolji ….razvodi od losih brakova, samo se u jednom slazem da je tacno. A to je ako supruznik, ili supruznica uhvati svog bracnog druga u preljubi je ispravno. Ali nemogu, da verujem da je za decu bolje ziveti sa ocem to jeste majkom samam nego zajedno. Ja mislim , razvodi se desavaju samo iz preljube i to momentalno danas vise zbog zena….i njihove preljube . Koja je pogubna za muskarca i celu porodicu. . Danas sacuvati ljubav , svog zivota je uspeh….da budes pazljiv da nisi ljubomoran i jos skeptican na svako njeno ponasdanje. . Mislim da i danas , postoji i devojaka koje decko ostavi i izigra i budu toliko same ….da od straha nesmeju da se upustaju u sledecu vezu…..ili se nadaju povratku i pomirenju . Predlazem , svim nama mladim ljudima da se moze sve tolerisati zbog dece sem ….prevare koja je najvece ponozenje za nas sve zajedno ….
Sve ima svoju dijagnozu, a rasturiti idealan brak zbog neke avanture koja je trajala tri puta po sat vremena 🙂 ili najčešće jednom 15 minuta 😀 Previše posesivno za jednog partnera, makar za moj ukus.
Lepo receno,tako bi i trebalo da bude civilizovano ljudski ako ne ide ,ne ide.Ali sta kad partner nije civilizovan kad pocinje raznim ucenama,pretnjama…kad nema dogovora,kad napravi pakao svima od zivota.Da li ce to dete sutra prvo osudjivati tu majku kako se nije izborila!?
Ne znam ,nisam pametna,samo znam da nije lako nikome ko ima probleme u porodici i da deca zasluzuju mirno i srecno detinjstvo…I svaka cast partnerima koji to odrade na miran nacin,nastave da saradjuju,druze se zbog deteta a svak svoj zivot!POzdrav
Izjave kao u naslovu u smislu sopstvenog”opravdanja” vlastite nemoci ili straha od neizvesnosti, namecu malim neduznim bicima osecaj “krivice” sto je takodjer nekorektno od strane roditelja i uvek uzrocno-posledicno za neka buduca vremena. Prebacivanje “krivice” umnozava probleme i ne resava nista…Tema je slozena ali tekst za razmisljanje…
Civilzovano sam se skoro razvela,a imamo troje dece različitog uzrasta. Potpuno podržavam to,jer svima svane. Nekome pre nekome posle.
Veoma povrshno dodirnut izazov koji je daleko dublji od onoga chime se chula susrecu. Iza opisanog stave vrlo lako moze se sakriti velika sebichnost roditelja.
Dete je spremno da trpi?! Sta to znaci? Razumem da Vam dete mozda place i moli vas da ostanete zajedno, ali ukoliko je vec do toga doslo (pretpostavljam da je dete starije od 6-7 godina) onda mozete sa njim sesti i popricati, razborito mu objasniti sta ce se desiti izmedju mame i tate, i zbog cega zelite razvod. Iz iskustva Vam kazem da nije nuzno da ce se dete udaljiti od oca (zapravo nemoguce je da se to desi osim ako Vi ne zabranite njihov odnos ili otac prestane da se interesuje za dete) i to kazem iz licnog iskustva. Odrasla sam sa majkom, ali je moj odnos sa ocem uvek bio blizak i vidjali smo se bez ikakvog problema, putovali zajedno, druzili se… Sebicno je samo ako izaberete da ostanete u nekvalitetnom odnosu, u kojem vi niste srecni a dete toboze “spremno” trpi ! Treba razmisliti da li je moguce problem resiti izmedju vas partnera (ukoliko postoji ljubav i razumevanje i dalje) ili je kasno – pa je onda najbolje i najzdravije resenje zaista RAZVOD!
I sama se nalazim u situaciji iz teksta. pokušavam danima da razborito razmišljam i donesem pravu odluku, ali problem je u tome što je dete jako vezano za oca i spremno da trpi samo da ostanemo zajedno. ja ne želim da ono trpi, ali ne želim više ni da budem u ovoj priči onakvoj kakva je sada. A užasna je.
Sada je pitanje, da li sam sebična? Ne znam. To je jedini odgovor.
Slažem se sa svime, osim što je ponekad samo jedan supružnik civilizovan pa mu mogućnost civilizovanog razvoda bude oduzeta od ovog drugog.
Ne znas o cemu pricas.
Hvala bogu na tome.
Ne verujem da je moguće tako pojednostavljivati odgovore na takva, životna pitanja, koja si obavezan da sagledavaš iz raznih uglova, neko više, neko manje…Opet devalviramo institut porodice.I za porodicu, kao i za sve u životu čovek mora da se bori.U svakoj borbi ima žrtava, u ovoj su nekada i deca, ali to nije razlog rušenja porodice.Porodicu danas ruše ukupni odnosi u društvu, pa i ovakvi tekstovi joj ne pomažu….Ne zamerite..
Наслов прича о лагању деце (“не лажите своју децу”) а текст почиње причом о трпљењу “лошег брака зарад дететовог добра”. Немате след мисли.
Slažem se sa člankom potpuno jer lažemo sebe da ostajemo u lošem braku zbog djece, djeci naturamo osjećaj krivnje jer smo se žrtvovali. U stvari so se bojali preuzeti odgovornost za svoju grašku prilikom zaljubljivanja i ne želimo priznati da je ljudski grješiti i rješavati.
[…] izvor: Blogdan […]
Problemi u braku su alarmi za buđenje oba roditelja, da možda po prvi put u životu sednu i dobro razmisle ko su u stvari! Ipak su oni jedno drugo birali svojevoljno i tada su im neke manje bitne stvari bile presudne u odabiru bračnog druga, zbog toga lično nisam za prelako odustajanje od braka, jer bi to značilo bežanje od sebe. I posle razvoda mi ćemo ostati isti ljudi, sa istim duhovnim bolestima koje su i uzrok praznine u srcu koja nas vodi ka površnim odabirima u životu. Treba puno uložiti adekvatnog truda, mudrosti, tražiti pomoć sa strane, edukovati se, što će sve to rezultirati buđenjem oba roditelja, priznanjem da su oboje grešni i odgovorni za takvo stanje i da jedino tako, zajedničkim snagama mogu obezbediti sebi i svojoj deci prijatnu atmosferu življenja i odrastanja. P.S. Mnogo je lakše ugojiti se nego smršati…da bi se ugojili treba samo prepuštanje strastima a da bi smršali mora imati jaka želja, popračena svakodnevim trudom i borbom, sa puno odricanja od starih navika. Nije lako menjati sebe, ali ovaj život nam je dat da bi nadogradili sebe, kako bi bili korisni sebi i drugima…Ovo je pravilo, a izuzetaka ima uvek i u svemu.
Svojima nikada neću oprostiti što se nisu razveli.
Agonija traje već deset godina……….
Пресече човек Гордијев чвор и поче да дели савете, без икаквог осећаја одговорности. Да парафразирам Толстоја:“Свака несрећна породица је несрећна на другачији начин.“ Ситуација има много, па ваљда ни решење из њих не може бити униформно. Овде треба оставити стручњацима и боље упућенима да поступају у складу са ситуацијом и савешћу. Мене би стварно страх било да доведем неког до непромишљене одлуке која би могла да промени више живота, и то нагоре.
Bravo
Odlično rečeno Jelena
Svaka cast!
Potpuno pogresno.
Tekst insinuira da ljudi treba da dignu ruke od ocuvanja porodice.
Zar ne treba naprotiv da idu na savetovanja kod strucnjaka pa da modifikuju svoje ocigledno pogresno ponasanje ili mentalno oboljenje? i tako sacuvaju porodicu. jer ona kada se jednom razbije ne moze zivot biti isti nijednom clanu , moze da se zalepi nekako sa drugim ljudima ali ostaju te nervnine i ruzni oziljci. Napotiv oni koji uspeju da se dogovore i naprave kompromise su na visem kulturnom ljudskom nivou. i tako to treba gledati a ne potencirati razbijanje ako ima problema. to je tek poslednji i tada neizbezni ali veoma tuzan i razarajuci korak
Brak je institucija u kojoj muž i žena zajednički rešavaju probleme koje ne bi imali da nisu u braku!
Pa neki zivimo u losim brakovima,ali sa laznim i kiselim osmehom na usnama bas zato da deca ne bi primetila nezadovoljstvo. Izbegavam svadje,gutam knedle,i cekam da deca jos malo odrastu da bih mogla da im objasnim moje povremene suze ili kratkotrajne napade besa. Primete klinci,ali pomekad da nije sve kako treba,mada se trudim da budem pribrana dok trpim skitnje i kockanje svoga dragog muza. Ali,sa neskrivenim zadovoljstvom cekam dan kada cu moci da mu kazem zbogom,da mu kazem da sam od njega zaradila cir na zelucu,i zaboravola sta to znaci voleti,smejati se,ziveti!
Pa ti se zalazi za projekat starateljstva 50%, da svi budu namireni, da dete zivi ko stujardesa, sa koferom u rukama, da ne zna ko joj mama jer je tata moderan i iskoristio sansu za novu ljubav, da mama ne sme i ne moze da zivi gde zeli jer time krsi ocevo pravo, da bi deca mogla da budu portparoli onog kod koga nisu, da mogu da ucenjuju onog kod koga su, da ne zna gde je sestar ili atlas, je li su dosla sa cistim ili prljavim vesom… To se sve da izorganozivati naravno, propisati kao protokol za hemoterapiju, izlecice porodicu, manipulativnoscu onih osoba koje su usle u zivote onih koji su otisli, da im diktiraju poruke i mailove koje salju bivsem bracnom partneru, sve da bi pomogli da se rasturi/potrosi ono sto se 20g. kucilo, stedilo, opravljalo, stvaralo. Jer novo ima sanse, a da li je sansa za bolje ili gore to ce buducnost pokazati, jer se nijednog trenutka neko nije mogao resiti da da sansu istini i porodici, vec je isao za osmesima i prijatnoscu lascivnih trenutaka, koje ce dici nivo njegovog zivota, i provesti ga kroz vortex do srece. To naravnose mogu samo oni sa debljim novcanikom, taj konfor nemaju oni koji celu porodicu hrane sa 300e. Tako sve to cemo, cete, ce, svi vi koji bodrite dok se neko razvodi, nece vas biti tu kad treba zaceliti rane detetu od igara koje ce nakon razoda nastaviti, jer ako ih je u braku bilo, bice ih nakon.
[…] (Izvor: blogdan.rs) […]