GODINU DANA POSLE

Pre tačno godinu dana preselio sam se u Barselonu sa koferima punim strepnje, nesigurnosti i nadanja. Danas, godinu dana kasnije, ti isti koferi stoje raspakovani ovde u Beogradu. Otišao sam tamo sa kartom u jednom pravcu, otišao da se ne vratim, da počnem novi život. Bolji? Drukčiji?

To se i dogodilo. Delimično. Drukčiji i nov definitivno a da li i bolji? Zavisi od tačke gledišta. Tamo se rodio jedan novi Bogdan. Bačen među neznance, različit mentalitet, nepoznat sistem vrednosti, plivao sam najbolje što sam umeo. Ali i davio. Kada je realnost ošamarila maštu, kada je istina razgolitila očekivanja, kada su pale maske, moje ambicije su se modifikovale.

Stanje na terenu

U zemlji sa 40 miliona stanovnika, stopom nezaposlenosti od gotovo 25%, mesta za strance nema mnogo. Među gladnima koji su nekad bili siti ne postoji multikulturalnost, već se rađa pritajeni ali bolno očigledan rasizam. U zemlji koja ima više praznih stanova nego punopravnih građana, krov nad glavom se teško stiče. Među besnima koji su nekad bili pitomi ne postoji kolegijalnost, već se rađa perverzan ali drzak rivalitet. U zemlji koja ima staru slavu kao jedan od stubova evropskih vrednosti, a sada ju je izgubila, spokoj se vidi u tragovima. Među nepismenima koji su nekad bili nepravedno mnogo bogati ne postoji moral, već se rađa brutalan i fatalan revanšizam.

Španija iz svemira

Divlji Zapad

Dvadesetsedmogodišnja devojka sa fakultetskom diplomom u rukama ne zna da se kilometar kvadratni može umesto rečima napisati i skraćeno kao km². Profesor istorije iz Valensije koji misli da je Montenegro glavni grad Srbije i Hercegovine. Studentkinja literarnog novinarstva iz Brazila koja nikad nije čitala Dostojevskog i Šekspira. Tridesetogodišnjak, večiti student, misli da je glavni grad Bugarske Viktorija. Na moj komentar da nije Viktorija već Sofija, rekao je da zna da je neko žensko ime. U takvoj atosferi jasne socijalne neobaveptenosti i neobrazovanosti, nije bilo teško završavati fakltetske obaveze sa lakoćom.

Universidad Autonoma de Barcelona

Prijateljstva

U međuljudskim odosima vlada letargija. Ispijaju se pića, izlazi se po žurkama, smeje se, ide se na plažu, flertuje se, rade se ludorije… Ali trenutak kada neko od njih, Španaca, treba da žrtvuje pet minuta svog unapred ispaniranog vremena, zarad tebe, svog možda budućeg prijatelja, to se neće dogoditi. Trenutak kada uvide da umeš da odgovoriš, kada vide da nisi ranjiv, kada vide da si preduzimljiv i kreativan, ti iz potencijalnog prijatelja momentalno mutiraš u opasnost. Ti si taj koji će možda biti kompetentniji, kvalifikovaniji, koji će možda uzeti njihovo radno mesto, mesečnu platu, mogućnost za hipoteku… Ti si uljez, kog oni tako ne nazivaju. Samo kažu „guiri“ (dođoš)…

Ekipa sa mastera

Međuljudske odnose podelio bih na one sa Špancima i na one sa strancima. Kao podvrsta među Špancima pojavljuju se Katalonci. Rartitetna vrsta sa blagim porastom nataliteta tokom poslednjih recesivnih godina. Prgavi, hladni i mrzovoljni. Nacionalisti, neŠpanci, autonomaši i vatreni navijači. Cicije, ubeđeni u svoju posebnost, izuzetno kreativni i talentovani za umetnost. Kao podvrsta među strancima u Španiji javljaju se Srbi/Jugosloveni/Balkanci, ili ukratko Naši. Većina tih Naših su naša dijasporska bruka. Pilićari, šibicari, džeparoši, mutivode i secikese sa dosijeima po zemljama Šengenskog sporazuma i zabranama povratka u domovinu. Oni malobrojni koji takvi nisu su studenti, ili punišići ili slepci, na master ili doktorskim studiijama.

Iz ličnog iskustva naglasio bih posebnu relaciju u odnosu sa ljudima iz Brazila i većine zemalja Latinske Amerike. Imamo neverovatno mnogo sličnosti. Sličnosti u smislu da smo primili svu pošast koju nosi modernizacija i XXI vek al nismo izgubili, ako ništa drugo, onaj osećaj stida kad nešto pogrešimo, srama kad nešto skrivimo. Umemo i dalje da pocrvenimo kad uvidimo da smo pogrešili. Umemo da imamo meru, da budemo pristojni i učtivi. Mladi ljudi u zapadnoj Evropi to odavno ne poseduju. Da ne generalizujem, malo je onih koji i danas znaju šta sve to znači.

Kapitalistički luna park

Na poslu svi ti govore da se svakog paziš. Svi bi da ti kažu nešto u poverenju, da te uvuku u neki tabor, da ti šapnu nešto u ćošku na pauzi. A onda da te iza zatvorenih vrata odrukaju šefu ako na tu igru poverenja nasedneš. Ne mislim da je to stvar mentaliteta, već kapitalizma. Zapadnjački mozgovi od devet do pet nisu ljudski. Rade na frekfencijama hijena. Bore se za prevlast pa makar bile i čistačice u supermarketu. Nude pomoć, ne štede komplimente, al krvavo naplaćuju svaku uslugu. Samo oni nadređeni koje je život mleo, pa im malo umanjio sujetu, nagrade tvoju korektnost. I to bez mnogo reči, već sa nekim evorom više na kraju meseca u koverti.

Port Aventura – zabani park u okolini Barselone

Priča o mentalitetu i temperamentu je već nešto drugo. Tu izlazi na videlo mediteranski šarm i neodoljivost. Tada postaje jasno zašto su odmori i letovanja u Španiji nezaboravni. Sve počinje da bude šareno, pitko, slasno i, ako imate sreće i para, na repeat. Ove godine deset dana, a sledeće ako bog da, eto vas i dve nedelje. Sangrija, tapasi, Dali, taverne, pivo, kokteli, Pikaso, cava, cafe con leche en el vaso, churosi, Gaudi, gofresi, enpanadas, tinto de verano, Lorka, jeftin alkohol, žurke do podne i more vam zadovolje sva čula. Bukvalno sva. Svi goli, nauljeni, pripiti, euforični, komunikativni… Na sve strane bikini, toplesi, trbušnjaci. Jedan čulni luna park za punoletne. Urnebesni rolerkoster za sve one koji su single, a ringišpil za one koji su u vezi. Autići na sudaranje za one koji su u klimavim vezama. Doživljaj neopisiv, al vrlo lako ostaješ bez nagradne vožnje.

Ukratko

Španija nije ono što doživite na letovanju. Ona je mnogo više od toga, a i mnogo manje. Lepa i neodoljiva, ali zbog krize ne tako gostoljubiva kao ranije. Ovde sam sa raspakovanim koferima jer me tamo ništa nije zadržalo. Izgleda da još uvek nisam dobio dovoljno jake šamare od Srbije da bih mogao lako da je pljujem. Naprotiv, uverio sam se u to koliko vredimo. Ne znači da opet neću otići nekud, niti da se neću opet vratiti. Ipak, na kraju krajeva, bitno je imati i gde vratiti se.

Beograd iz svemira