Teško zaspimo u tuđem krevetu. Žuljaju nas tuđe cipele. Tesne su nam tuđe košulje. A zamislite kako je osobi zarobljenoj u tuđem telu. Kad joj je ogledalo neprijatelj. Kad joj je sopstveni odraz u ogledalu potpuno stran. Kad joj dozivanje njenog imena zvuči kao uvreda.
Zove se Ananda Viktoria. Ima tridesetosam godina. Kad sam je pitao da li bi joj smetalo da pišem o njoj i da bi želela da razgovara sa mnom na temu svoje transseksualnosti, odgovorila mi je da bi joj bilo jako drago i da hoće da odgovori na sva moja pitanja. Samo treba da joj javim u koje vreme. Ok. Večeras u osam ispred njenog stana. Tačna kao i uvek, izlazi iz svoje zgrade sređena i mirišljava. Idemo na čaj. Usput pričamo o Aziji. Planira putovanje u Japan sa svojim mužem u aprilu naredne godine. Opčinjena je istočnjačkim kulturama. Kad smo seli, naručuje čaj sa mlekom i bikini sendvič. Govori mi da je pitam šta god želim…
Batine kao vaspitna mera
Sa stampedom pitanja koja se guraju da što pre budu izgovorena nespretno je upitah za detinjstvo. „Nikada se nisam osećala kao dečak. Oduvek sam bila devojčica. Sećam se kad sam imala četiri godine dobila sam batine od majke jer sam se igrala lutkama.“ Prilično staloženo započinje priču i nastavlja dalje: „Nas je bilo šestoro braće i sestara. Ja sam najmlađa. Majka i otac su mi bili alkoholičari. Živeli smo u maloj, zatvorenoj sredini u Argenitini. Zbog nihovog problema sa alkoholom oči ljudi iz naše okoline su stalno bile uprte u nas. A kada sam ja počela da budem drugačija od očekivanja sredine, tek tad su počeli pravi problemi.“
Objašnjava da njoj nikada nije bilo jasno zašto je biju i kažnjavaju zbog njenog ponašanja. Nikada nije uviđala da radi bilo šta loše, samo je, kako ona kaže, živela život koji joj je unutrašnje biće nalagalo. Smatrala je ludima njih koji je biju i nikada se nije povinovala. „Kada sam imala šest godina, muž moje sestre mi je svukao gaćice, uzeo pišu u svoje ruke i metalnim čepom od kokakole me ozledio toliko da mi je krenula krv. Rekao mi je da će to ponoviti svaki put kad me bude video da stavljam mamin karmin.“ Kroz smeh mi govori kako je do osme godine mislila da se svi ljudi rađaju sa pišom ali da se nekima preko noći on promeni u ribicu. Tako da je dugo vremena svako jutro pipkala sebe sa željom i iščekivanjem da se ta promena dogodila.
Upitah je za adolescenciju i pubertet. Govori mi da je do dvanaeste godine bila prelepa devojcica. Da joj je priroda bila podarila tanan glas, da je bila sitne, vitke građe, nežna i krhka. „Ali, sve se to promenilo nakon smrti mog oca. Majka se još više odala alkoholu. Nije mogla da podnese činjenicu da sam ja žensko. Zato je u dosluhu sa lokalnim lekarom, naravno bez mog pristanka, počela da mi daje testosteron. Toliko nekontrolisano da je mogla da me ubije. Sve je to radila samo da bi sebe smirila. I smirala se kad je postigla šta je htela. Naglo sam porasla, dobila dubok baritonski glas i bradu tako jaku kao tvoju. Ali ja se nisam dala.“ Na taj način majka je pokušala da prkosi prirodi, i da napravi opravdanje za svoj stav. Sad si muško, imaš bradu i dubok glas, imaš penis i visok si. I da hoćeš ne možeš da budeš žensko.
Nikada nije posustajala. Uvek se borila za svoje mesto. U školi, na fakultetu, među društvom. „Bogdane, moraš shvatiti da sve ovo što ti pričam se događalo osamdesetih godina. U Argentini. U zemlji koja je tek pre šest meseci donela zakon o promneni imena u ličnoj karti. Ja, u svojoj zemlji, tek danas smem da se zovem Ananda. Dvanaest godina nakon izvršene operacije promene pola. Zato sam odande i otišla.“
Unutrašnjost u harmoniji sa spoljašnjošću
Operaciju je uradila na Tajlandu, u Puketu. Na pitanje kako su se razvijali njeni intimni osećaji sebe nakon operacije odgovara mi vrlo opširno a opet detaljno. „U trenutku kad sam izašla iz operacione sale osećala sam se kao da imam 12-13 godina. Kao devojčica u pubertetu koja tek upoznaje svoje telo, koja tek treba da otkrije svoju seksualnost. Osetila sam olakšanje. Ne toliko zbog sebe, koliko zbog drugih. Ja sam Ananda ceo život i ja to znam u svojoj unutrašnjosti. Moju spoljšnjost, koja je tek sada ženska i koja se napokon poklapa sa mojoj unutrašnjošću, doživljavaju drugi.“
Fotografije: Privatna arhiva
Posle one tišine u razgovoru, koja zapravo nije bila tišina, već je bila najava nečeg nadolazećeg i velikog, pogledala me je i izustila: „Ali ja sebe ne doživljavam kao ženu. Ja nisam žena. Jedino što znam je da oduvek imam jako izraženu žensku energiju.“ Čitam joj u očima iskrenost, pravdanje, strah. U trenutku bojim se za nju. Ježim se. Nastavlja: “Ali ovo ne govorim svima. Jer komplikuje stvari. Kad mi neko kaže „Sad imaš vaginu, sad si prava žena. Kako se osećaš?“ ja od muke klimnem glavom, odgovorim „Božanstvano, kao Britni Spirs“ i nastavim dalje. Nikada ne bi shvatili šta bih im govorila. Muška i ženska tela shvatam kao nešto materijalno, dok pojam muškosti i ženstvenosti shvatam kao stvar enegije.“
Volela bih da se ostvarim kao majka
Kaže da nije znala šta je čeka posle operacije, da nije znala kako će biti, takođe da je mnogo patila i pre i posle operacije. Imala je izbor ili da se operiše ili da ne živi. Nije bilo trećeg. I izabrala je život. Teško joj je. Ali je srećna. Na hindu jeziku njeno ime upravo to i znači. Nakon operacije i dalje nailazi na ljudske predrasude. Ima problem da se zaposli. Svi je i dalje stavljaju u šablon transvestita. Seća se kad je bila mlađa da se bojala kad ih vidi na ulici. „Nikada nisam želela da izgledam tako. Oduvek sam se šminkala diskretno, oblačila svedeno, volela dugu negovanu kosu i lepe nokte.“ Ne nalazi još uvek svoje mesto pod Suncem. „Ja sam i dalje za heteroseksualce kurva, a za homoseksualce diva i idol. Smeta mi i jedno i drugo. Smetaju mi pogledi i jednih i drugih. Smetaju mi pogledi žena koje vidim da se osećaju nesigurno i ugroženo u mom prisustvu.“
„Volela bih da se ostvarim kao majka. Već znam koja ću imena dati svojim trima ćerkama. Arien, Taimé y Ana Paula. Sanjam ih. A bojim se da mi drugi neće dozvoliti da ih ikada imam. Ti ćeš da im glumiš Deda Mraza za Novu godinu. Imas taj nos i taj izgled, prošao bi na kastingu za tu ulogu.“
-Vrlo rado draga Ananda, i nadam se da će taj dan uskoro doći jer ti to zaslužuješ.
Razgovarao: Blogdan
12 comments
A divno! Neki ljudi su baš inspirativni. Lepa je. Deluje mirno. I srećno.
Divna je. Mnogo mi nedostaje… Neverovatnu energiju ima, Neverovatnu…
Bogdane ti si divan…
svasta ima u bozijoj basti…svi smo svoji i drugaciji i dok to svoje ja nosimo tako da ne smeta drugima i da drugi ne smetaju nama sve je ok…koliko god bila kontradiktorna , shvatam sta je zelela reci…i nije joj lako, ali vazno je pronaci svoj put….
Ananda nije transex, vec intersex! to je nov pojam, izguglaj Bogdane, fenomen zastupljen najvise u Australiji. Na 1000 beba godisnje se rodi sa izmestenum hormonima i polom, unutra -jajnici, spolja penis i obratno. Ima na youtubu puno dokumentaraca o tome! Pozdrav!
Ona je rođena kao dečak. Operacijom je promenila pol. Ne radi se ni o kakvim hormonima. Ananda je transexualna osoba, nikakav intersex niti fenomen. Hvala na sugestiji, ali nema potrebe da guglam šta je moja najbolja prijateljica. Uzvraćam pozdrave 🙂
Ona se udala? Voljela bih da si napisao kako se upoznala sa muzem i kako je on prihvatio…
Jako se zalazem protiv diskriminacije homoseksualaca lezbejki i transeksualaca,mnogi od njih su jako patili zbog ne prihvatanja ,mrznje i ponizenja u sredini i porodici .Veliki je postotak samoubistava kod tinejdzera koji otkrivaju tek svoju seksualnost i odmah se sustretnu sa mrznjom ,diskrimanacijom ili cak budu premlacivani od strane vrsnjaka ili nekog iz sredine i porodice .Imam nekoliko gay prijatelja koji su divni ljudi ,zabavni ,ljubazni i puni postovanja prema svakom.Ne mogu da podnesem da cujem zatucane i netrepeljive ljude koji misle da je to neki licni izbor ili cak bolest i izopacenost .Nije,niko ne trazi da bude homoseksualan ili transesksualan (jer pogotovo kod nas takav (ne)izbor ti moze doneti hrpu problema) jednostavno se tako rodi .I meni je to u redu ,cak normalno i prirodno jer nme mozemo svi biti isti .nit mozemo svi biti heterosexualni.Ja ne delim ljude po tome s kim provode noc i ko im je partner u zivotu , nego po tome koliko ljudskosti ima u njima.Homoseksualnost je i u prirodi zastupljena medju 1500 zivotinjskih vrsta ,nazalost Srbija je jos daleko od tolerancije koju vidim ovde u Italiji ,iako se ovde nalazi Vatikan i mislim da gey brakovi nikad nece biti odobreni ,opet su mnogo ispred nas u poimanju i toleranciji , ljubavi i zivota izmedju istih polova i pojave novog treceg pola trasex.Sve najbole zelim tvojoj prijateljici mislim da je jako hrabra i lepa osoba
Moj brat od tetke je gej. Ja ga obozavam…
Mali broj ljudi zna za to jer, srecom, zivi u inostranstvu. Sa rodjenom sestrom ne moze ni da razgovara o svojoj seksualnosti, ona jednostavno vjeruje da ce on vremenom prestati da bude to sto jeste, ukoliko se ta tema dovoljno dugo ne pokrene.
Iskreno, tuzna sam jer sam tek sad procitala ovaj tekst (s obzirom da je napisan 2012.). S druge strane, srecna sam jer postoji neko ko pise na ovakav nacin o jednoj, za nase drustvo, veoma delikatnoj temi i uz to je muskarac (ako me razumete). Sve pohvale za pricu koja je stvarno dirljiva, za hrabrost tvoje prijateljice, za tebe koji pises, za vas jer ste divni…
Kakva sjajna, hrabra osoba. Na divan način si zabeležio (i) ovu priču! Tvoj blog je pravo otkrovenje za mene!
Ulepsao si mi dan. Hvala ti na tome. Drago mi je sto razmisljas kako razmisljas, hvala ti sto imas tako otvoren um I hvala ti sto si inteligentan. I da, hvala ti sto si takav kakav si u Srbiji (u stvari ne znam da li si tamo, ali se nadam da jesi). Srbiji ocajnicki trebaju ljudi poput tebe.
Ja sam majka transrodne devojke I podrzavam je u svemu I znam da je tesko ali isto tako znam da je srecna sto se polako transformise u ono sto zapravo jeste .