MALTER I HALTER EGO

Ne mogu a da ne primetim sve veću razliku između mene i mog odraza u ogledalu. Već duže vreme se njih dvojica nešto ne slažu. Ja Spoljašnji i Ja Unutrašnji se često ponašaju kao da se ne poznaju.Najčešće se prepiru oko toga ko je čiji vlasnik, ko živi u kome, ko je gazda, ko naređuje. I nikad ne zaključe ništa posle svađe. Ja tako stojim po strani, nepristrasan. Često ni ne razumem oko čega se svađaju.

Za ovog Spoljašnjeg često pomislim da je iskompleksiran. A ovaj unutrašnji je budala koja živi u oblacima. Mislim da je u njemu problem. Sastanu se ponekad pred ogledalom, ili u prolazu pored izloga i zareže jedan na drugog. Ovaj Unutrašnji misli da je superiorniji nad Spoljašnjim jer kaže za sebe da je pametniji. Ovaj Spoljašnji kad čuje za to, potpuno poludi. Vređaju se tako naočigled moje savesti rečima “kvazi moralisto, rugobo, puritanče, babo, kompleksašu, snobe, naivčino…”

Umire se kad odu na spavanje. Tad se druže sa sebi sličnima. Pogotovo ovaj Unutrašnji. Za njega tad počinje žurka jer se oslobodi svog sijamskog brata fizikusa. Spoljašnji se tada umiri, kad spava tad je najspokojniji i sebi najlepši.

Čuli su od nekog da će naći sreću kad budu zakopali ratne sekire. Valjda su još mladi da shvate neke stvari. Daću im još malo vremena…