UKOLIKO KNJIGE PORUČUJETE IZ DIJASPORE KLIKNITE OVDE.
Ukoliko ste iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine ili Hrvatske – nastavite sa popunjavanjem sledećeg upitnika:
Vi… Koji ste osetili zajedništvo a onda bili ostavljeni. Vi koji ste davali najiskreniji deo sebe a onda bili prevareni. Koji ste igrali fer a onda bili izigrani, čuvali druge a potom bili povređeni, gradili dom a ostali usamljeni. Vi… Ogrebani, ranjeni, slomljeni, bezvoljni, umorni, obmanuti…
Znamo se…
Ako imaš male grudi – neko će o tome imati komentar. Ako imaš velike grudi – neko će o tome imati komentar. Ako si zdrava i imaš silikone u grudima – neko će o tome imati komentar. Ako si imala rak i mastektomiju a nemaš silikone – neko će o tome imati komentar. Ako si zakopčana do grla – neko će o tome imati komentar. Ako si sa dekolteom – neko će o tome imati komentar.
Nova, druga knjiga autora Bogdana Stevanovića Blogdana pod nazivom “Sa druge strane obloga“ koju je objavilo Vulkan izdavaštvo predstavljena je beogradskoj publici u Galeriji Polet.
Sa druge strane obloga je nesvakidašnja knjiga koja se čita sa obe strane. Nema zadnju koricu već dve naslovne strane, zato se poput peščanog sata može okretati i čitati i od napred i otpozadi. Čitalac po svojoj želji bira odakle će početi i u zavisnosti od toga odrediće redosled priča, utisak o početku i završetku knjige, ali i čitavu sudbinu sopstvenog doživljaja svega napisanog u ovoj knjizi.
Konac je toliko tanak da se lako može rukama pokidati, a opet su se ljudi nebrojeno puta posekli na njega. Hartiju je suviše lako pocepati, a opet se desi da se ljudi na tanak list papira raskrvare. Najlakše je uzeti biljku za stabljiku i počupati je iz zemlje, a opet, toliko se često desi da se baš na tu tananu biljku čovek ozledi.
Ima li kraja lošim danima, lošem periodu, lošoj sreći? Muci?
Nije se završilo ni onda kad sam mislio da je gotovo, da nema više, da je konačno presušila inspiracija režiseru životnih drama. Nije se završilo ni onda kad sam postao umoran od svega, kada više nisu mogli da izdrže ni um, ni telo, ni duša. Nije se završilo čak ni onda kad sam svesno odustao, kada nisam čekao da bude kraj nego ga ja samosvesno oglasio. Čak ni tada.
Dragi prijatelji, rođaci i kolege, pripiti i trezni (ako vas ima)…
Okupili smo se danas, da svedočimo ludosti ovih dvoje.
Istini za volju, ne delujete kao ljudi koji slušaju savete već teraju po svom, ali ne bi bilo zgoreg da vam damo nekoliko saveta za srećniji brak:
Žele da poveruješ da ništa ne zavisi od tebe, da je sve van tvoje moći i van tvoje kontrole. Žele da u beznađu svaljuješ krivicu na druge jer se tako nikad ni sa kim nećeš udružiti.
Žele da se paziš, da se čuvaš od najbližih, da se ne slažeš ni sa komšijom ni sa kolegom. Da ne govoriš šta misliš jer tada nećeš ni čuti šta drugi misle.
Danas, šest godina posle sedim u istoj sobi. Onda, kada je svaka noć delovala kao da dna nema, kao da tamom ukleta svanuće nikad neće dočekati, kada su strahovi postali uspavanke a samoća jedino društvo, mislio sam da nikad iz nje neću izaći. Verujte mi, ni sam ne znam kako, taj mrak uspevao je da živi i traje čak i tokom obdanice.
