Ako ne znate kako da ćutite o bitnim stvarima u životu – pitajte muškarce. Nisam siguran da bismo umeli da vam odgovorimo na to pitanje, jer mi to radimo spontano nesvesni sopstvene mutavosti. Mi iako umemo da govorimo, mnogo bolje ćutimo o svemu što je važno. Profesionalni ćutolozi, i to ne po opredeljenju, već po rođenju. Kao da je taj Y hromozom u kombinaciji sa testosteronom, napravio kratak spoj između mozga, srca i jezika pa nam sinapse varniče i ne uspevaju da prenose podatke kako bi kroz govorni aparat iz nas otišli u svet.
Da ne bude da preterujem… Očigledno je da kao ljudi, neovisno od toga kog smo pola, sve manje komuniciramo i sve teže dok razgovaramo umemo da tačno kažemo šta mislimo. Zato govorimo i šta ne mislimo, preteramo, omaknu nam se uvrede i teške reči. Razlog zašto je tako leži u činjenici da dok razgovaramo mnogo više razmišljamo o tome šta da odgovorimo a ne kako da sagovornika razumemo. A još više leži u tome što smo uvežbani da pričamo o tome šta imamo i znamo, a ne o onome što osećamo. Zato umemo da kažemo sve karakteristike novog automobila koji smo kupili, sve detalje iz istorije omiljenog fudbalskog kluba, i da bistrimo politiku XX veka od Berlinskog kongresa pa sve do danas, ali kad treba da zinemo o onome što se lično nas tiče, što podrazumeva iskazivanje onoga što osećamo – tada knedla u grlu svojom veličinom nadjača našu hrabrost.
Taj momački tranzicioni period od dečaka do zrelog muškarca, bio bi lakši kad bi nam neko govorio da se na kraju ne broje glasne pobede nego tihi lični uspesi. Kad bi nam neko rekao da ne moramo da budem u svemu najbolji već da se uvek usavršavamo. I kad bismo umesto poštapalice „brate“ odlučili da bratom zovemo samo one prijatelje kojima smo spremni da držimo leđa i kad im je teško, za koje smo spremni ruku u vatru da gurnemo i kad niko drugi ne bi, i kad bismo sa drugim muškarcima radije bratski podelili muku nego pozivali ih na dvoboje.
*Celu kolumnu možete pročitati u majskom broju magazina Esquire Srbija i u knjizi Sa druge strane obloga.
1 comment
Odlican post!