DOBRONAMERNA KLETVA

Ako spavaš voleo bih da se iz sna preneš. Ako hodaš da se na ravnom ni o šta sapleteš. Ako žvaćeš, da ti najslađi zalogaj za dušnik zapadne. Ako ti je vruće, da te hladan znoj oblije. Ako si na ivici da doneseš odluku, da u nju posumnjaš. Ako sreću istinski osećaš, da njeno trajanje u pitanje dovedeš.

Voleo bih da moju prisutnost osetiš iako me ne vidiš. Kad ti je hladno – da te ugreje toplina koja se niotkuda o tebe očeše i na mene seti. Kad se u postelju ušuškaš – da ti deo ponjave zafali i ohlađena koža na mene seti. Da se vazduh kao uzdah moj oko tebe uskomeša i mirisom na moj dah seti.

Ako ovo nekim slučajem ikad pročitaš, iako je tebi nepoznatim suglasnicima i sumnjivim samoglasnicima pisano – želim da osetiš da na tebe mislim. Ako sve ovo napisano do tvojih čulnih receptora dođe – da ni google translate ne ume da ti tačno prevede, a da ti ipak shvatiš da se na tebe odnosi. Voleo bih da nakon ovoga svako tvoje sećanje na mene bude kao opekotina. Ne zato što boli, već zato što i kad prestane da boli, ne prestane da postoji.

Da ti konačno budem ono što si ti meni.

Suza prema kojoj se težina budućih poredi. Razočaranje prema kojem se intenzitet narednih meri. Lekcija zbog koje se sve buduće uče lakše. ljubav zbog koje se sve naredne pišu velikim slovom. Strast zbog koje svaka sledeća unapred zna da će biti veća.

Fotografija: Diggie Vitt

Iako sve ove reči govornim aparatom odapete u etar nečijim ušima mogu zazvučati ogorčeno, ja sam već dugo vremena sa sobom načisto da prema tebi osećam samo zahvalnost. Nije li laskavo što spram tebe svaki moj naredni uzvišeni osećaj merim? Ne raduje li te što si moje najdublje dno koje sam ikad iskusio pa iskoristio da na njega postavim svoje temelje? Nije li ti ugodno što i posle toliko godina znaš da si moj klimaks hlađenja zbog kog lakše burlam i ključam kad me neko zapali? Ne budi li ti osećaj bitnosti saznanje da je zbog dugogodišnjeg kusanja mrva sa tvog stola, meni danas uz bilo koju dušu svaki zalogaj slavski kolač? Nije li ti prijatno što znaš da si glavni kontrast svega onoga što za sebe želim? Ne raduje li te saznanje da u meni i dalje živiš isključivo kao sećanje koje mi jedino služi da prema njemu merim svaku misao je li vredna pamćenja?

Na ovaj sasvim običan dan, saznajem na neobičan način da je gubljenje sigurnosti uz tebe bilo samo sticanje nove sigurnosti u sebe. Da su svi moji koferi koji su naizgled bili prazni tvoje ljubavi prema meni, zapravo bili puni moje ljubavi prema sebi. Da su svi naši prizemni zajednički snivani snovi, bili samo odskočna daska ka Univerzumu da tamo snivam neke uzvišenije snove uz dublje duše.

Ti nisi moja nesanica, već sećanje koje mi danas donosi miran san. Ti nisi zalogaj koji me je zagrcnuo, već onaj zbog kog cenim svaki nov sa slašću progutan. Ti nisi kamen o koji sam se spotakao, već onaj zbog kog sam shvatio koliko je lepo hodati otvorenim putem. Ti nisi moja nesigurnost, već razlog zbog kog sam stekao veću sigurnost u sebe. Ti danas nisi moja nesreća iz prošlosti zbog koje sumnjam u bolju budućnost, već posebna vrsta sreće koja zbog koje sada tragam samo za onima koje poseduju vrednost a ne obećavaju trajnost.

Želim ti da posle svih ovih godina najjasnije saznaš da ti na svojstven način želim samo najbolje. A ako ti sve one reči s početka više liče na kletvu nego na moje blagoslove, znaj da si i dalje u pravu. Kao i uvek. Jer ja čak i „dušmane“ kad kunem radim to sa tolikom ljubavlju, da im moje kletve budu bolje od želja koje umeju sami sebi da požele.

Ceo tekst možete pročitati u knjizi Sa druge strane obloga.

Ovaj post je dostupan i na: енглески