Muško-ženska prijateljstva ne postoje. Ovo je potpuno tačno, ali samo za onaj deo ljudskog roda koji nikad nije dopustio da u osobi suprotnog pola pronađe pravog prijatelja. Za one koji su dopustili, to ne važi. Muško-ženska prijateljstva možda jesu jako retka, ali oni koji ih imaju i čuvaju znaju da su i jako vredna.
To da prijateljstvo između muškaraca i žena nije moguće je samo verzija istine onih ljudi kojima je osećaj teranja uvek jači od osećaja čovekoljublja. Osobe koje to tvrde ceo ljudski rod svode na nagone i svaku osobu shvataju isključivo kao seksualni objekat a potom i sebe prvenstveno predstavljaju kao jedan. To su oni čija je realnost crno-bela, zagovornici i glasnogovornici ideje da su žene sa Venere a muškarci sa Marsa.
E pa oni slobodno mogu da se vrate na te svoje planete jer svi mi koji smo na planeti Zemlji treba da pokažemo da evoluiramo, da smo nešto naučili iz prošlosti i da smo nadišli animalne pobude kojima smo se u praistoriji vodili. Ti Marsovci i te žene sa Venere su oni koji sa pune životne trpeze kusaju samo predjelo jer ne znaju koliko ukusno glavno jelo može biti. To su oni koji bi knjigu umesto da čitaju podmetnuli pod nogicu stola da se ne klati.
Ovu viziju sveta češće propagiraju ti Marsovci jer u toj crno-beloj stvarnosti „volim te jer se jebemo“ logički se nameće zaključak da ne mogu voleti nijednu ženu sa kojom nemaju seks. Ekskluzivitet na taj njihov način voljenja imaju samo žene sa kojima su u srodstvu. Negirajući mogućnost muško-ženskog prijateljstva lakše plasiraju svoju potentnost na tržište jer ukoliko te ne želim za prijatelja jedina preostala opcija je da želim da spavam sa tobom. Misle da su stvari tada jasnije. Ne. Jedino što tad postaje jasnije je nesigurnost u sopstvenu muškost, emotivna ograničenost i uskoumna vizija sveta u kom žive.
Negiranje mogućnosti prijateljstva između muškaraca i žena se toliko agresivno plasira, da su žene počele misliti da nešto nije u redu sa muškarcima koji umeju da budu prijatelji sa njima. Samo čekaju da se nešto dogodi i da same sebi kažu „Eto, znala sam.“. Zbog tih uskoumnih a preglasnih koji su vođeni samo onim što imaju među nogama, svi smo postali obeleženi kao nesposobni za bilo šta osim oplodnje, jer se predstavljamo da smo samo za to i sposobni.
Zar zaista mislite da jedan tako uzvišen odnos kao što je prijateljstvo može da zavisi od jedne tako banalne stvari kao što je činjenica šta neko ima među nogama? Onda ili suviše slabo shvatate šta prijateljstvo zapravo znači ili vas to što imate među nogama suviše jako vodi kroz život. I na jedno i na drugo imate potpuno pravo, ali onda nemojte govoriti kako danas više nema iskrenih i pravih prijatelja i kako je svet sve luđi, jer ga baš vi sa svojim stavovima koje imate takvim i činite.
Ceo tekst možete pročitati u knjizi “Obloge od mastila”.
11 comments
Prijateljstvo prevazilazi pol, ako je pravo i iskreno. Medjutim postoji veliki broj ljudi koji koje i licno poznajem koji prikrivaju osjecanja iza takozvanih prijateljstava. Bukvalno spavaju u istom krevetu, kontrolisu jedni drugima zivote i ovakva ,,intenzivna” prijateljstva pucaju kada neko od ukljucenih udje u ljubavnu vezu. Poznajem par ljudi koji su imali te nerazdvojne prijatelje suprotnog pola, a sa kojima su razvili cudne i posesivne odnose.
Nema veze da li su u pitanju musko i zensko, ili dva momka ili dvije cure bitno je da je prijateljstvo iskreno i pravo i da nema prikrivene strasti ili polne privlacnosti. Ukoliko se rodi neka privlacnost ili razvije ljubav drugacija od prijateljske, sto i nije nemoguce treba to i reci. Ali ta lazna, a emocijama nabijena kvazi prijateljstva su po meni kukavicka i tada je ,,svima sve ocigledno, osim njima dvojema”.
Ajlavju! <3 🙂
skulptura zu tekst je sve rekla za marsovce
Može da zagovara ko šta hoće i koju god hoće ideju…Ja imam svoj stav i svoje mišljenje… U tome je danas problem.. Ljudi ne misle svojom glavom! Izgubljeni moral i moralne vrednosti… Ovce.. 😀
Odličan tekst. Potvrđujem da takva prijateljstva zaista postoje…
Naravno da su muško-ženska prijateljstva moguća 😀
Upoznala sam najboljeg druga još početkom srednje škole, sada smo oboje u srećnim brakovima, kumovali smo jedno drugom na venčanjima i krstili decu. On mi je zamena za brata kog nikad nisam imala i neopisivo mi je drago što je kao takav, deo mog života 🙂
Cesto se desi da iz te prave prijateljske i iskrene ljubavi, jedno od prijatelja u nekom trenutku, ljubav dozivi kao “polnu” baziranu na afinitetu prema licnosti onog drugog. I tada preraste u onu “pravu”. To naravno nije pravilo i ne negira prijateljsku ljubav. Narocite ne znaci da ce u svakom pojedinacnom slucaju da se desi na sta misle oni koji propagiraju nepostojanje takvih emocija
Prestanite da mi chitate misli ?
Licno iskustvo mi je dokazalo da postoje fantasticna prijateljstva izmedju muskaraca i zena.
i mislim da postoje oni muskarci koji ne zele da me …. i to je sasvim dobar osecaj.
Svaka cast za tekst. A oni tipovi koji kazu da nema tog drugarstva, ocigledno mozak imaju u nizim partijama tela, a i sakati su za prave emocije.
Smiješno je, ali uvijek se svadimo, prekinemo i prije nego što je bilo šta i počelo; tada kažemo da ne postoji ono što ovaj drugi hoće: ljubav ili prijateljstvo, jer o tome može da sudi onaj ko ih doživljava…i dokle ih doživljava, kasnije se računa u razočarane i nezadovoljne, sve zaboravljajući i preinaćujući što je nekad bilo u “nešto što se nikad desilo nije”. Dok jedan voli i boli, drugi je neobaviješten, ništa ne sluteći, živi u svojoj iluziji okrepljujućeg odnosa kakvo mu daje privid prijateljstva. Onda kažemo “postoji” ali ne za nas ili bar dok smo još u snazi. I eto, to su nagoni, a ne mozak koji gradi prijateljstvo, ljubavi moja, i tako to.
Ja iz blogova i logike razmišljanja ovde mogu samo da zaključim da je autor gej, ništa drugo. Možda je svestan toga, a možda je to na nekom podsvesnom nivou.
Sva dublja analiza zašto je branjenje ove glupe teze suvišno pada u vodu pred izrečenim u prvom paragrafu ovog komentara.