ZAŠTO DA NE PONEKAD REĆI “NE”?

Kažu da ljudi s godinama postaju mudriji, a ja ovako krivo nasađen shvatam, upravo kako mi one odmiču, da sve manje znam. Kažu da ljudi uče na tuđim greškama, a ja i sopstvene moram da utvrdim po nekoliko puta da bih shvatio da je uopšte o greškama reč. Čini mi se da s godinama ništa ne učim, nego nekako odučavam samog sebe od svega što vidim da ljudi oko mene rade. Neko bi rekao da sam buntovnik, a ja kažem čovekoljubac. U svetu u kom se dinar voli više nego zagrljaj – to dođe na isto. Čim se uvidi da se ne vodiš novčanikom nego osećanjima, počnu da te gledaju kao posetioca kaznom prognanog kroz vremenski portal u eru kojoj ne pripada.

Ljudi su iz straha da će propustiti neke životne prilike prestali da govore „Ne!“. Jedu sve, ne jer su gladni nego jer se boje da će možda biti. Pristaju na sve zaboravljajući da se životne prilike ni iz čega ne događaju, već se stvaraju. Radom, principima, moralom, empatijom i iskrenošću. Upravo to „Ne!“ ima isti značaj u našim životima koliko i „Zašto da ne?“. Ako je „Zašto da ne?“ motivacija koja nas tera da papučicu gasa stisnemo jače kad mislimo da idemo u ispravnom smeru, onda je „Ne!“ kočnica koja spasava život u trenutku kada vidimo da sve ide u provaliju.

Ne! Ja nisam došao ovde da se takmičim s bilo kim. To ostavljam onima koji bi da se kite medaljama, ja bih spokojem. Nisam došao ovde da ćutim kad vidim zlo. To ostavljam onim uplašenim od svoje senke, ja ni pod vodom ne ćutim pred nepravdom. Nisam došao ovde da bih od bilo čega zazirao. To ostavljem onima koji se i smrti boje, ja se ljubavlju protiv krajeva borim. Nisam došao ovde da bih zauvek ostao, već da bih nešto za sobom ostavio.

Tih od smrti uplašenih se najviše treba čuvati. Oni kroz ceo život voze na rezervi jer nikad nisu ni planirali da odu daleko. Nikad nisu izgubili sve što su imali jer nikome sve svoje nisu ni davali. Nisu još uvek nikog zavoleli do koske jer ne stižu od tolikog voljenja sebe. Boje se kraja jer ništa od onog što su započeli nisu završili.

Zato Ne! Ja nemam vremena za one koji vole samo sebe, za one koji samo gledaju kako da zarade a ne kako da žive, za one koje traže savršenstva a ne vide da time gube sopstvo, za srebroljube, osvetnike, zlopamtila i one bez čojstva. Ja ne želim da gubim vreme na osuđivanje, nerazumevanje i strah. Recite „Ne!“ vezama koje odavno nemaju budućnost, ljudima koji u vama bude bes, porodici koja vam ne da da budete ono što jeste i okruženju koje upire prstom u vas jer ne ispunjavate njihova očekivanja.

A ako se pitate da li onda danas postoji iko kome se može reći „Da“ – reći ću vam „Da. Postoji!“ Kad vidite da se neko iskreno raduje tuđoj sreći, toj osobi recite „Da“. Takvi su danas najređi, ali uz njih ste sigurni. Ako nešto ne znate, od njih učite. Ako nešto tražite, njih pitajte gde da to nađete. Ako nešto želite, od njih uzmite. Oni nikad ništa ne mogu da izgube jer sve što su stekli nose u sebi, oni nikad nisu umorni za ljude jer rade na Sunce i nikad vas neće povrediti jer ne znaju kako s oružjem, ali će vas voleti do smrti, i još nekoliko otkucaja dalje, jer znaju kako sa srcem.

Ceo tekst možete pročitati u knjizi “Obloge od mastila”.

Ovaj post je dostupan i na: енглески