NERASKIDIVE VEZE BEZ VEZE

U poslednje vreme ljudi koji nisu u vezi svi kukaju u istom tonalitetu. Neko sopranom, neko baritonom, ali istu pesmu. Ponuda im je loša, svi su im nikakvi, nigde ne mogu da nađu normalnu osobu. Za one jake niko nije dovoljno lep, a za lepe niko nije dovoljno jak da bi bio polovina koja im fali. Od tolikog zadovoljstva sobom i od šizofrene kombinacije samopouzdanja i samopoštovanja, na kraju posle kuknjave (za koju obično kažu da nije kuknjava) zaključe pobednički da zapravo ni nemaju potrebu da budu u vezi jer nisu spremni da bilo kome polažu račune.

Rastrzani sopstvenim ponosom između statusa Slobodan&Savršen i Totalni Luzer odluče da ipak pokušaju vezu sa prvom sledećom prilikom. Pošto živimo u društvu koje čim nemaš vezu, postavlja pitanje šta to nije u redu sa tobom, veze se počinju iz najbanalnijih razloga. Ima lepe bele zube iako nema iskren osmeh, ima jake trbušnjake iako nema čist obraz, ima dobre sise iako nema srce ispod njih, oblači se skupo iako je sve ispod bezvredno, dobar je u krevetu iako je loš u duši… pa kao ajd da probamo. I tako probanjem koje ustvari znači obijanje od kuratijeg do sisatije stigne novi argument, vreme je. E tek tada se pristaje na sve.

Prisećajući se na neslavne titule drkadžije i luzera koje su imali, ili usedelice i babadevojke koje mogu raskidom da zarade, taj pokušaj veze posle nekog vremena uslovljen strahom od vraćanja na staro preraste u „ozbiljnu“ vezu. Tačnije rečeno, mutira u jedan mučan odnos u kom se nakotilo toliko razloga za raskid koji se ućutkuju da se ne bi raskinulo, metastazira u odnos u kom su ubijeni svi razlozi za ostajanje u vezi od kojih se poneki još uvek koprca pa se zbog njega ne raskida.

Nejasne su mi te veze u kojima vam je lepo zajedno samo kad imate, a trebalo bi da vam bude i kad nemate jer planirate šta ćete raditi kad zajedno zaradite. Ne razumem te veze u kojima idete na letovanja a iako ste jedno pored drugog duše vam zimuju odvojeno. Tužno je kad čuvar veze umesto ljubavi postane staž proveden zajedno, kad je jedini razlog za ostajanje u vezi broj provedenih godina zajedno, iako se svih tih godina samo provodilo vreme a ne vi, kad razgovore obavljate dopisivanjem, rasprave završavate telefonskim pozivima, a osećanja pokazujete statusima na socijalnim mrežama. Strašno je kad vezu iz ponora vade zajednički prijatelji, rođaci i kredit umesto zajednička ljubav, poverenje i strast.

Ima nečeg jako nelogičnog u svemu tome. Svo ono samopoštovanje o kom se lupa na sva zvona u periodu samovanja zafali baš tada kad vezu koja je postala bezvezna treba raskinuti. Iako vam je rečeno da u nekim godinama morate da imate ozbiljnu vezu, ili da u nekim godinama ne smete da nemate vezu ma kakva god ona bila znajte da je bolje biti ni sa kim nego sa bilo kim.

Ljubav nije nešto spoljašnje, već je duboko unutra. Ljubav je stanje bića. Nikad se ne može izgubiti jer ne zavisi od nekog drugog tela ili bilo čega spoljašnjeg, zato je ta priča o lepšim i jačim polovinama potpuno pogrešna. Kome još treba polovina da bi bio ceo? Znači da ili nije potpun, ili mu fali neko polovičan. Dajte sebe celog, a kad to uradite isto toliko ćete dobiti natrag. Tada ćete shvati da su dvoje celih sa istom vizijom uvek jači od dvoje polovičnih u istoj celini.

Ceo tekst možete pročitati u knjizi “Obloge od mastila”.

Ovaj post je dostupan i na: енглески