Krajnje je vreme da meci koji rikošetiraju iz srčanih pištolja prestanu da ranjavaju pitome, da kola prestanu da se lome na nevinima, da pogani jezici prestanu da palacaju ka milousnima.
Više ne prihvatam da ćutim ni pred kim samo zato što je glasniji. Nemam više razumevanja za greške mladih i glupih koje prave pod izgovorom nemanja životnog iskustva, a isto tako ni za greške onih starijih kojima je pokriće za neosnovanu dominantnost samo broj godina u krštenici. Ukratko, ne troše mi se više dobre namere, iskrenost, strpljenje i vreme na one koji ne umeju da sa bezrezervnom ljubavlju dele sebe sa svetom. Više ne prihvatam stvari koje ne mogu da promenim. Vreme je da menjam stvari koje ne mogu da prihvatim.
Nadmene, sveznalice, one sa mnogo teškim životima koji su jednino naučili da osuđuju one koji po njihovoj odokativnoj proceni žive lako, i one koji unazađuju odnose misleći da sve znaju unapred, od sada lišavam svog prisustva. Čuvam ga za one neposredne, naivno glupe, za one koji misle da žive najobičnije živote ne znajući da su baš zbog toga najposebniji, za one koji ne razmišljaju o sutrašnjici jer zapravo oni ne žive Život nego se Život sa radošću samoinicijativno predaje baš takvima da ga iskoriste i izanđaju od korišćenja.
Nikog nije briga za vaša loša iskustva iz prošlosti, jer vrlo verovatno imaju dovoljno svojih sa kojima se k’o sa vetrenjačama bore. Ne dozvolite da se nevini posecaju na vaše srce samo zato što vam ga je neko drugi slomio. Ne plašite druge svojim strahovima samo zato što ste vi nastrašeni od tuđih bojazni da iskreno vole. Ne dopustite da ikada ikog išta boli zbog vas k’o što je vas bolelo zbog nekog. Iz prostog razloga jer ta nevina osoba nije ista ona koja vas je povredila.
Nisu svi isti. Kada se to nauči, tek tada dođe vreme za bezrezervne ljubavi. Ako se još uvek bojite zmija koje su vas ujedale, budite od koristi pa srcem stvorite serum kojim ćete lečiti otrovane. Ako još uvek duvate u prste zbog mleka na koje ste opekli, onda makar zapalite svoje srce da biste znali njime da grejete one promrzle od samoće.
Zato, ne secite me, ne razapinjite me, ne testirajte me ako umete da volite. Kad volim, ja tad svoje srce prepišem na tuđe ime, a kad se zainatim mogu bez svakog jer sam preživeo i kad sam živeo i bez sebe. Moja ljubav ne umire, mozda samo zamre, dok ne dođe neko naivan, neiskvaren i bandoglav da je ničim zasluži, jer prave ljubavi ni ne traže realne razloge da bi postojale.
Ceo tekst možete pročitati u knjizi “Obloge od mastila”.
15 comments
Reblogged this on Stranac.
Dobar!
Poštovanje!
Zaista elokventno i lijepo upakovano. Samo se iskreno nadam da ćete uskoro sazrijeti shvatanjem da nema apsolutne istine, već samo njenih varijacija! Tada vam sva ova,hormonsko-poetična, sranja neće biti potrebna da liječite depresivnost, razočaranost, potrebom za dokazivanjem. Imam 22 godine i po pitanju mnogih stvari dijelimo mišljenje. I moju kičmu drže ideali, ali živimo u stvarnosti u kojoj ako ne mislite na ovaj način, iskazivanjem svog bunta, unovčiti talenat, ne zadovoljavajući se pri tom sa par lajkova i šerova na društvenim mrežama maloumnika kojima sa par metafora i stilskih figura blogerski tekstovi predstavljaju oličenje savršenstva svijesti jedne jedinke ( pri tom neshvatajući da iza jednog teksta stoji barem 100 pročitanih knjiga, pored iskustva) iskreno se plašim za budućnost Vaših pokolenja…u OVOM našem društvu! Svako dobro želim!
Sve si objasnio. Toliko koncizno,pitko i jasno. Tvoj sam fan. Sve čestitke! Bravo !
Поштовани комшија,
не дозволите да вас изопачени вредносни амбијент увуче у своју манипулативну парадигму. То јесте његов циљ. Када успе у том подухвату, почиње да влада Вама на начин на који то жели спрам својих девијантних циљева, а на Вас упери прстом и оптужи Вас за робовање деструктивним ресантиманима.
Јер, …” Велика разочарања захтевају велика праштања. Велика разочарања стварају велике и хладне празнине, оне рупе у нашим душама кроз које неповратно отиче живот, док праштање од тих рупа твори нови крвоток и живот облива новом топлином.”
И још, …”Није снага љубави и истине аршинована мером осветољубивости, већ мером праштања. Праштајте.”
Наравно, није ово никакво придиковање. Само угао посматрања.
Свако добро.
Срдачан поздрав!
Bravo Bogdane lepo receno svaka ova recenica i misao je tako tacna..hvala ti sto uoblicavas i moje misli..
Ono što svaki put pomislim poslije čitanja nekog tvog teksta jeste- oženi me! 😀 Svaka čast, zaista, tako lijepo sve sročeno i nadam se da će ljudi shvatiti koliko je važno širiti ljubav, živjeti život i pustiti druge da ga žive, a ne da se bave time kako ga žive i da li je po njihovim ‘visokim’ mjerilima. Pozz!
[…] blog17dan.wordpress.com […]
Moćno! I hrabro. Samo napred 🙂
ah, kakav bi to zivot dosadan bio bez velikih ljubavi pa makar bile i zaludjenosti, i velikih patnji, to nas cini zivima, a posle svake od njih, bogatiji smo za jedno jako osecanje 🙂
Citas mi misli svakodnevno. Bravo za svaki post.
Bravo!!!
Dušu mi liječiš… Hvala, beskrajno hvala!
Bravo za tekst.Mozda nije od srca pisan ali moje srce je svakako dirnuo kao i mnogi vasi tekstovi u kojima sam se pronasla.Hvala vam jos jednom, samo napred.
Uh, ovo mi se bas svidelo :”a kad se zainatim mogu bez svakog jer sam preživeo i kad sam živeo i bez sebe”