Čuo sam odavno jednu izreku koja kaže „Ako u dvadesetim nisi lep, ako u tridesetim nisi pametan i ako u četerdesetim nisi bogat – bolje da nisi ni živeo“. Zaključak – bolje da je nisam ni čuo. Mislim da toliku glupost od tad pa do sad nijedna nova izreka nije nadmašila. Možda jedino ona „ko zna zašto je to dobro“…
Ako u životu niste par puta umrli onda niste ni živeli. Od bola, od ljubavi, od tuge, od nepravde, od previše ničega i od premalo svačega. Ako niste umirali onda znajte da niste živeli, samo ste postojali. Kao što nema udaha bez izdisaja, tako nema ni pravog življenja bez umiranja.
Življenje nema nikakve veze sa lepotom, jer je prolazna, ni sa pameću, jer danas svako misli da je ima, a pogotovo sa bogatstvom jer je prokleto. Proživi se tek onda kada svoje unutrašnje biće naučiš kako se ljubavi preboljevaju, kako se dželatima oprašta, kako se zla dobrotom pobeđuju, kad ga naučiš kako da snažno ćuti onda kad svi od bola kukaju i kako da najglasnije govori onda kad svi od straha ćute. Tek tada čovekoliki nosilac JMBG-a postaje živi Čovek.
Kada ste poslednji put pitali svoje unutrašnje biće kako je? Evo ja ga pitam:
Kako si? Kada si poslednji put iskreno pričalo sa gazdom? Da li te sluša uopšte kad se dereš iznutra, ili kad mu šapućeš kroz savest? Kada si poslednji put videlo svetlost dana? Kada si poslednji put ljubilo neku drugu dušu toliko dugo da ti od prokrvljenosti usne utrnu? Kada si poslednji put bilo toliko napaljeno da si knedlom guralo požudu niz grlo? Kada si poslednji put igralo do vrtoglavice dok su ti ruke uprte u plafon a stopala odlepljena od poda? Kada si poslednji put pustilo da ti stih neke pesme ježenjem izvrće naopačke pore duž kičmenog stuba?
Pustite ga napolje iz sebe. Odmah sada. Posle je već kasno. Neka diše i neka trči. Budite iskreni prema sebi jer ako niste, onda niste ni živeli. Samo ste se zavaravali. Pokušajte da svoje unutrašnje biće što pre pustite napolje jer samo tamo može da živi, i pokušajte da kad izađe napolje tamo nekog i zatekne, jer svet neće čekati na vas da shvatite kako se živi sa iskrenošću.
Nebitno je da li imate dvadeset, pedeset ili osamdeset, ako ste živi već ste lepi, pametni i bogati jer se život ne meri lajkovima, IQ-om i parama. Zato iako ste punoletni odigrajte ponekad žmurke, iako su vam kerovi koje ste hranili ujedali ruke, udomite neku lutalicu, iako su vas pljačkali oni kojima ste pomagali, i dalje neznancima ostavite veći bakšiš nego što ste planirali, držite što više dece u naručju, odvrnite muziku do daske i ljubite. Mnogo ljubite.
Svojom dobrotom možda nećemo promeniti čitav svet, ali sigurno možemo nekome promeniti čitav jedan svet.
Ceo tekst možete pročitati u knjizi “Obloge od mastila”.
31 comments
Bravo, sjajan tekst! 🙂
…prava misao za danas … Hvala
Već sam, čitajući uvod, svašta pomislio, kad eto ga odličan tekst!
Divan clanak za divan pocetak sedmice.
Hvala ti Bogi.
Hvala ti Bogdane…ne prodje jutro a da ne otvorim lt da vidim da li si nesto novo napisao. Uzivam dok citam. Prijateljima uvek podelim tvoj tekst neka i oni uzivaju citajuci. Mnogo si mi pomogao hvala ti.
Odličan i inspirativan tekst!
Sjajno!
Pravo osvezenje,u moru danas procitanih gluposti.Osecaj zadovoljstva izaziva saznanje da jos uvek imam istomisljenika.Bravo…
vec sam pocela da razmisljam kako je mozda doslo vreme da prestanem da radim stvari o kojima si pricao, jer svi nekako misle da sa skoro 40 to vise ne prilici… hvala za podsetnik o ispravnim stvarima…:)
Sve je receno sa “Svojom dobrotom možda nećemo promeniti čitav svet, ali sigurno možemo nekome promeniti čitav jedan svet”. Hvala sto si me ponovo podsetio da poslusam svoj unutrasnji glas.
Joj koji si genije 🙂 🙂 🙂
Reblogged this on Stranac.
…. Kada si poslednji put igralo do vrtoglavice dok su ti ruke uprte u plafon a stopala odlepljena od poda?…..
…. Kada si poslednji put igralo do vrtoglavice dok su ti ruke uprte u plafon a stopala odlepljena od poda?….
savrseno…..
Baš mi je ovo trebalooo,hvala ti punooo,punooo,punooo
fantasticno receno <3 <3 a meni se smeju mame u parku sto se igram sa svojim sinom u pesku
?
Fantastican tekst! Toliko istene i toliko zalosti sto svi ne zivimo na taj nacin! Treba malo vise sebe da slusamo a ne samo druge! Hvala sto si podelio sa nama 🙂
Svaka čast!Tekst me pročistio .
Dobar si BOGDANE…:) 😉
Svala cast!
Odavno veću glupost nisam pročitao. Izreka je veoma dobra za one koji je znaju shvatiti. Nekad treba citati izmedju redova; a u životu treba da nesto i čita. Ljudi, misite pozitivno. Budite dobri prema drugima. Radite lijepe stvari. I na kraju, sve ce vam se vratiti. Ima dobrote u svakom od vas.
Čak i iskvarena vanjština usmrđena od straha i razočaranja može kriti u sebi jedno nevino, iskreno dječije ja. Tragajte za dobrim u drugima, ne odustajte od dobrog u sebi!
Bogdane, progledavam, smirujem se, nasmijem se, zamislim se zbog svakog tvog teksta pa i ovog. Ujedno još jedna stvar koju bih dodala na tvoju, gore pomenutu, listu prioriteta – čitajte i slušajte ljude koji donose radost, istinu, znanja i iskustva. Malo ko od nas ima dovoljno jak štit da se odbrani od loše energije i razgovora što šupljiš što negativnih od strane ljudi kojima smo okruženi….
Omg kako ja tebe volim citati 🙂
Poslije privremenog odsustva zavirujem u inbox i radujem se novom tekstu našeg Bogdana, nesumnjivo dobrom, produhovljenom i poučnom. Čitam, uživam, budim u sebi nove pozitivne porive. Koliko “bogatstva” u jednoj osobi. Svaki komentar je blijeda slika u odnosu na original. Bravo Bogdane!
Baš tako! Život je jedan! Živi ga Fikreta!
Danas mi je trebalo ovo.
Živ mi bio 🙂
Fantastičan tekst!
Can you post it on english to, please.
Ovo je pravo osvježenje i otkriće .. ovaj blog, to što pišeš …
Znaci citala sam isti clanak i prije godinu ili dvije,a i danas me je opet odusevio kao da ga citam prvi put. Blogdane,Blogdane…sta da radim s tobom? Toliko me tvoji tekstovi oduseve a istovremeno i protresu citavo moje bice i natjeraju svaki put na preispitivanje. Kako ti uspije svaki put?!