Čitav svet nastane kad karlica udari o karlicu. A zatim kao sto sekundara svakim otkucajem zastane na svakom broju tako i moja zastane ukopana u tvojim odajama u kom sekunda traje kao stoleće sladostrašća. Tada sav poznati svet postane veći za jos jednu svest. Svo jedinstvo uroni u dvojstvo, individualizam u pluralizam, ja u mi. I onda, u zagrljajima koji znače dopust, sve do tada koketne zabrane dobiju smisao.
Muško-ženska prijateljstva ne postoje. Ovo je potpuno tačno, ali samo za onaj deo ljudskog roda koji nikad nije dopustio da u osobi suprotnog pola pronađe pravog prijatelja. Za one koji su dopustili, to ne važi. Muško-ženska prijateljstva možda jesu jako retka, ali oni koji ih imaju i čuvaju znaju da su i jako vredna.
Uče nas od malena da pravi muškarci ne plaču. Isto tako nam pre nego što se rodimo okreče sobu u plavo, kupe plave cucle, kolica i peškire. I štramplice, zekice i dubak. Čim progovorimo moramo da znamo za koga navijamo. Čim prohodamo obuvaju nam kopačke, zamotavaju u bele, žute, crne pojaseve. Kod nas na Balkanu ako nisi stereotipan muškarac od dva metra i sto kila, ako nemaš sportske medalje, i ženu i švalerku nisi muško. Zato se i deca gaje po stereotipima. Da bi se lakše ukopila, a i da bi zalečila pokoji kompleks svojih roditelja.
Sistem u kom živimo perfidno i podmuklo podmeće nam svoje velike još od naših malih nogu. Bajke su napravile prinčeve na belom konju, teretane i moda nametnuli nedostižne fizičke izglede, pornići oblikovali nezasite apetite, televizija ispromovisala instant moral… O ljubavi malo ko, retko kad i toliko stidljivo priča, da se u takvom svetu došlo do tačke kada je ljubav nepoželjna. Kako to vole da kažu – „čini nas ranjivima“. Laž. Odustvo ljubavi nas čini ranjivima, a ljubav nas jača.
Imao sam priliku da radim kao fotograf na svadbama. U proseku, svaka treća mlada ne bude trudna. Onima koje su trudne skoro pa uvek sve prisedne. Prvo im oteknu noge u štiklama, onda zglobovi u ravnom, žulja ih korset, povraća im se u crkvi od mirisa tamjana, bore se sa dugačkom haljinom… Na toj mučnoj celodnevnoj ceremoniji ni one koje nisu trudne ne uživaju preterano. Ljube se i sa kim ne bi, osmehuju se i onima kojima bi lupile šamar, igraju i kad im se sedi, slikaju se i kad bi me najradije tukle bidermajerom.
Ostao je duboko ukorenjen pelcer u muškim glavama da dele žene na majke, sestre, supruge i Ostale. Otprilike tako ide poredak i po prioritetu u njihovim glavama. Istina je da ih ne treba deliti, samo ih treba voleti.
Među nekim muškarcima postoji pravilo da se, pogotovo u periodu momkovanja, ove Ostale žene dele na One za „ono“ i na One za pred slavsku sveću. To u prevodu znači da ih dele na one za seks i na one koje mogu da upoznaju sa svojom majkom.
Kondom je jedan praktičan izum i koristi se vrlo lako. Navlači se na kurac. Služi za zaštitu od polno prenosivih bolesti i od neželjene trudnoće. Živimo u XXI veku a još uvek ne napraviše neke kondome za uši, pa da se zaštitimo i od verbalno prenosivih gluposti i neželjenih komentara. Eto, teleportujemo čestice na par metara, skačemo sa ivice svemira, a jednu tako banalnu stvar niko još nije napavio. Šteta.
