Zagrljaji, osmesi, topla dobrodošlica i podrška – sve to je dočekalo Tamaru i Bogdana na njihovom putu ka Nišu. Gospođa Živka ih je jutros ispratila nakon što se pobrinula da su siti i da je sve na svom mestu. Drugu noć su proveli u Mladenovcu odakle su jutros krenuli ka Smederevskoj Palanci. Na ivici teritorije Beograda upoznali su divne mlade ljude koji su istrčali iz kuće ne bi li se slikali sa njima i pozdravili ih, nakon što su saznali za akciju “Pruži korak” u medijima.
Na šestom kilometru od Mladenovca, Tamara Klarić i Bogdan Stevanović koji pešače do juga Srbije, kako bismo svi zajedno prikupili potrebna sredstva za završetak dečijeg hemato-onkološkog odeljenja niške klinike, javljaju se nasmejani, odlučni da sa lakoćom pređu narednih dvadesetak kilometara.
– Pitaju nas svi, i novinari i ljudi s kojima usput razgovaramo – da li nam je naporno, hoćemo li izdržati, kako smo se uopšte odlučili na ovo – kaže Bogdan. – Noćas sam o tome baš razmišljao… Svestan sam činjenice da smo veoma motivisani, ali i da je u ponedeljak popodne kraj ovog pešačenja i izvesno je da je tada. Ali izvesnost kraja lečenja dece kojoj mi želimo da pomognemo, dovedena je u pitanje zbog (ne)uslova u bolnicama. Zato postavljam jedno retoričko pitanje, da li smo svesni činjenice da ta deca ne znaju kada će izaći iz faze lečenja i koliko će to trajati. Oni ne znaju šta ih čeka sutra i kada će se sve to završiti. Tako da glavno pitanje je – da li zaista radimo sve ono što možemo da im pomognemo.
Na ružne komentare se ne osvrću, u glavi im je jedan cilj, a pred očima Niš. Njih dvoje jedno u drugom pronalaze potrebnu inspiraciju dok kilometraža u đonovima raste. Nasmejani i dobronamerni ljudi koje upoznaju u toku svog pešačenja, samo su im dodatan podstrek za dalje.
– Svi su srdačni prema nama i kada dođemo na odredište, sva ona energija koja se ispraznila fizički, bukvalno se restartuje od tog trenutka. Punimo se pozitivnim osećanjima i vibracijama. Sve vreme mi se mota po glavi – ako krenemo da ispitujemo kolika je snaga volje jednog čoveka, ako se fokus usmeri na dobre stvari, mislim da je to neverovatno i da čovek ni ne zna svoje granice. Mi to sebi na neki način i dokazujemo na ovom putu. Sto posto sam ubeđena da ćemo uspeti – rešena je Tamara.
U međuvremenu, svi koji žele da pomognu mogu da pošalju SMS na 1150 – cena poruke je 100 dinara. Moguće su i direktne uplate na račun NURDOR-a: 170-30010715000-82, poziv na broj: 12345, svrha uplate: Pruži korak.
Milijana Rogač, volonterka NURDOR-a
