Beograd Srbija

ZBOG DUŠE POSEBAN

Ako tražite široke bulevare, ulickane fasade i nebodere – u Beograd nemojte dolaziti. Tamo toga nema. Tamo ima klizave kaldrme, izranavljenih zgrada i ljudi koji vas mogu dići do neba. Ako tražite mesto za slikanje koje će druge ostaviti bez daha, i tad je bolje da u Beograd ne idete. Ni toga tamo nema. Tamo ima priča koje, umesto da ostavljaju bez daha, će vam udahnuti život.

Beograd je jedna neispričana priča. Šta više, taj grad je neprepričljiva priča. U njega se ne zaljubljuju putnikove oči nego njegova duša. On ne ostaje nikada dovoljno dobro zabeležen u putnikovom fotoaparatu, već jedino u njegovim uspomenama. Beograd spolja možda jeste kao neki drugi gradovi, ali je poseban zbog toga što nijedan putnik nikad iznutra neće biti isti nakon što ga poseti.

Postoji mnogo gradova koji su veći, ali retko koji ume da putnika učini većim. Postoje mnoga mesta koja su lepša, ali retko se nalaze ona koja uče putnika kako da bude lepši. Na ovom svetu postoji bezbroj magičnih mesta, a vrlo malo onih koja te nauče čarobnjaštvu.

Lice Pobednika (foto: Dragan Trifunović)

Od Beograda možeš naučiti kako da budeš jak iako si bezbroj puta bio srušen, možeš shvatiti da ožiljci nisu samo priče iz prošlosti nego lekcije za budućnost. Možeš saznati kako da i oklevetan ostaneš dobronameran, kako da iako ne pobeđuješ uvek – stalno budeš Pobednik, i naposletku – da shvatiš da si poseban. Ne zbog toga kakav utisak ostavljaš na druge već zbog toga kakva ti je duša koju nosiš u sebi. Jer… takav je on. Zbog duše poseban.

Zato putniče, namerniče – znaj! U Beogradu nećeš piti kafu, već ćeš u njoj uživati. U Beogradu se možda nećeš najesti puno kojekakve hrane, ali ćeš osetiti punoću ukusa. Možda nećeš slušati najbolju muziku, ali ćeš se naplesati kao nikad u životu. Tamo, u tom centru periferije, možda nećeš naučiti još jedan jezik, ali ćeš naučiti kako da razumeš ljude i bez mnogo pričanja. Tamo, možda ne možeš držati za ruku onog koga voliš, ali znaj da tvoju Beograd nikad neće pustiti..

Beograd ne možeš pipnuti svojom kožom a da ti se pod nju ne uvuče, prepešačiti ga svojim cipelama skitalicama a da ti đonove ne izljubi, niti možeš upoznati Beograd a da ti on ne pokaže kako da bolje spoznaš sebe. Jer na svetu ima bezbroj gradova nastalih izgrađivanjem, a vrlo malo onih koji postaju veći rušenjem. Ima nebrojeno mnogo gradova sa pričom, a vrlo malo sa istorijom. Ima gradova u kojima vredi živeti, ali Beograd je poseban grad koji tvoj život učini vrednijim. I pusti te. Jer je jedino tada siguran da si spreman da ti adresa prebivališta postane svet.

You Might Also Like

3 Comments

  • Reply
    Gordana
    16/06/2017 at 20:41

    Sjajan tekst, ostavlja bez daha. Konačno da neko piše o duhu grada, a ne o vlasti koja je trenutno. Sve vlasti su prolazne, a Beograd ostaje, uspravan, zagonetan, magičan.

  • Reply
    Nataša Gajićn
    16/06/2017 at 22:29

    „neizgrađen i nedorušen“- veliki grad je Beograd… silno rječit a ne „smutan“, bistrinom uma nedovoljno iskazan i nedokazan(o) isti kroz vijekove, tražen i nepronađen u tom istom, jer je u nama zauvijek različit- i u pojedinačnom doživljaju, zajednički nam gr(a)d

    Bgd

  • Reply
    Jelena Vukazic
    18/06/2017 at 12:11

    Uh… moj Beograd…. nedostaje i kada si samo 80 km od njega, tamo gde sada živim…<3

  • Leave a Reply