Ljudi Um

ČOVEK KOJI GOSPODARI SOBOM – RAZUME SVAKOG, DOK ČOVEK KOJIM GOSPODARI SVAKO – NE RAZUME NI SEBE

Daj mi ruku. Idemo zajedno na jedno mesto koje osećaš da postoji, samo misliš da niko nije dovoljno lud da zaista tamo sa tobom i pođe. Idemo na mesto kom i ti i ja znamo geografski položaj, koordinate na mapi i nadmorsku visinu. Idemo zajedno tamo gde smo već bili jednom davno. Na ono naše mesto, koje smo možda umom zaboravili ali ga se naše duše i dalje sećaju.

Znaš da do njega nema putokaza, nema semafora a ni navigacije koja bi nas odvela. Do tamo se stiže slušajući sebe. Neverovatno … na to mesto spokoja poći ćemo zajedno, ali te tamo neću odvesti ja. Ti ćeš slušati sebe, i ja ću slušati sebe – a doći ćemo na isto mesto. Jer kad zaronimo u nas, u tim dubinama shvatimo da je tamo jedan te isti kosmos.

Idemo tamo gde ne postoji zlo. Samo dobro koje su neki ljudi zaboravili kako da ga iskažu u svoj njegovoj punoći. Tamo gde ne postoje bolesti. Samo zdravlje koje katkad šalje opomene da ga ne zaboravljaš. Tamo gde ne postoje muke već lekcije, gde ne postoji krivica već odgovornost, gde nema osuđivanja već ima razumevanja.

Postoji mesto gde ne davi jučašnjica, nego uči. U kom sutrašnjica ne strepi, nego motiviše. U kom današnjica sa svim svojim nijansama, valerima i senkama prija. Idemo tamo gde žive ljudi koji bi sebe pre ujeli za jezik nego drugog za srce. Ljudi koji bi radije dobročinili nego zlopamtili. Ljudi koji bi radije mazili nego gazili. Tamo gde ne postoji prezir, već samo plezir. Gde reč leči, pogled mazi a dodir spašava. Tamo gde za svaku tvoju želju postoji duh iz lampe, za svaki tvoj prohtev po jedan kućni vilenjak i gde je svaki dan Bogojavljenje.

Postoji mesto gde svako jutro može svanuti nasmejano čak iako je kišno, jer osmeh nikad nema veze sa vremenskim prilikama napolju već sa osećajem unutar tebe. Postoji mesto gde svaki problem ima rešenje čak iako je veliki, jer rešenje nikad nema veze sa spoljašnjim izazovima već sa osećajem unutar tebe. Postoji mesto gde svaka nedoumica postaje jasna iako je ranije delovala komplikovano, jer zbunjenost nema veze sa drugima koji žive vani već sa osećajem unutar tebe.

Daj mi ruku, ne da bih te ja igde odveo, već da bih te podsetio šta imaš u sebi. To savršeno mesto gde je sve moguće, gde je intuicija najbolja proročica budućnosti a deja vu najmudiriji učitelj prošlosti, gde ježenje kože pokazuje kada si najsnažije povezan sa sadašnjošću – je u tebi. Za dolazak do tog savršenog mesta, ne treba ti moja ruka niti bilo koji putukaz. Ne treba ti mapa, kompas ni navigacija, već samo svesnost da je ono što ti govore tvoja osećanja – tačno. Kada to shvatimo, niko i ništa nam ne može nauditi, jer mi postajemo gospodari naših života. Tada smo konačno slobodni. Tada je život baš onakav kakav treba da bude. Jer čovek koji nauči da gospodari sobom – svakog razume, dok čovek kojim svako gospodari – ne razume ni sebe.

You Might Also Like

4 Comments

  • Reply
    Olja Ristic
    11/05/2017 at 19:22

    „To savršeno mesto gde je sve moguće, gde je intuicija najbolja proročica budućnosti a deja vu najmudiriji učitelj prošlosti, gde ježenje kože pokazuje kada si najsnažije povezan sa sadašnjošću – je u tebi“ – ovo mi je to!

  • Reply
    Vera
    12/05/2017 at 11:02

    Bravo!

  • Reply
    Cécile
    12/05/2017 at 14:47

    Sve si rekao!

  • Reply
    Aleksandra
    23/05/2017 at 08:20

    Odličan tekst!

  • Leave a Reply