Ljudi Um

NA KLIK SAM OD TEBE

Ne postoji takva stvar kao što je klik između dve osobe. Ta priča o tome kako ne tražimo mnogo, već samo da jednostavno kliknemo sa nekom osobom je potpuna glupost. Kliknuti sa nekim zahteva mnogo razumevanja, odricanja, praštanja i žrtvovanja. Na ovoj planeti ne postoji osoba osim one koja vas je rodila, a koja će vas uvek razumeti, voleti, opravdavati i poštovati bezrezervno. U svim ostalim odnosima, to se zaslužuje.

Zato pre nego što počnete da pričate o kliktanju sa dugom osobom kao nečemu što je lako izvodljivo, očekivano i svakidašnje, preispitajte svoju odlučnost na imanje razumevanja i na bezuslovnu ljubav. Morate biti svesni da je klik krajnji čin nečeg što se zove posvećenost. Ne događa se na ulici, u prevozu, u treptaju oka, posle prvog popijenog pića. Klik je privid. Ono što se događa posle tog privida su demanti klika. Ako sva dematovanja ljubavi preživite, tek tad ćete ljubav učiniti mogućom i besmrtnom.

„Ja ne tražim ništa previše, ništa nemoguće, samo da kliknem sa nekom osobom.“ Ovu rečenicu sam čuo bezbroj puta i isto toliko puta se ugrizao za jezik da ne bih rekao šta stvarno mislim. U toj reči „samo“ se  nalazi čitav jedan univerzum dveju osoba, dva srca, dva razuma, dva straha od povređivanja i dveju potreba za ljubavlju. U toj reči „samo“ nalazi se svo pljuvanje na ono što je Ljubav i svo veličanje njene bitnosti i svetosti. Ne postoji nijedna reč na ovoj planeti koja u sebi sadrži više unižavanja i slavljenja pojma Ljubavi.

Dva živa bića nikad ne mogu da kliknu sama od sebe. Ako slučajno na prvu loptu kliknu, to je samo fatamorgana. Posle toga dolaze ispiti, preponaške trke, koska pitanja, nenajavljeni kontolni i doping testovi. Samo nakog svega toga položenog, istrčanog, odgovorenog, savladanog i prođenog može da se kaže da su dve duše kliknule. Može se reći da dve duše žele da budu kliknute.

Da bi se svhvatila sva teorija oko kliktanja mora se razumeti da se nijedna duša nikada ne može zauzdati i ukalupiti. Duše su toliko eterčne, toliko se migolje i odupiru pripadanju, toliko uživaju u posebenosti i sopstvu, da ih svaki šablon, kroj i kalup žuljaju i pale alarme za uzbunu. Duše su sebične, razmažene ćerke jedinice kojima je retko koji izabranik dobar. Svaka teži da zadrži stanje sopstvene slobode i prvobitne harmonije i mirovanja bez uticaja sile bilo kog drugog tela koje bi na nju delovalo ne bi li izmenila pravac svog kretanja. Prirodno stanje duše je sloboda.

Tek kada shvatite da nemate vlasništo ni nad čijom dušom, tad ćete sa njom kliknuti. Kada svog roditelja pustite da greši, kada svog prijatelja pustite da ide putem koji želi, kada svoju ljubav pustite da pred vašim očima skonča i opet vaskrsne, tad ćete shvatiti šta znači kliknuti sa drugim živim bićem. Tada, na tom zgrarištu svih ljudskih grehova, neuspeha i propasti rodi se nešto najdragocenije što jedno živo biće može da poseduje i zauvek deli da drugima. Tu, na toj lomači svih ljudskih strahova iz pepela se rodi razumevanje.

Samo one duše pune razumevanja, a ne očekivanja, umeju da klikću. Samo one duše koje umeju da daju a ne da zatražuju, umeju da klikću. Samo oni ljudi koji reč voleti shvataju kao deljenje sebe a ne kao uzimanje od drugog, umeju da kliknu. Zato pokušajte da kliknete prvo sa svojim nesigurnostima, sa svojim strahovima i sa svojim kompleksima. Kada prvo kliknete sa sobom, dvojstvo jednom takvom sopstvu bude nagrada za pređeni put, a ne osuda na večnost. Tek kada prvo kliknete sa sobom, jedino tada ste na klik od Ljubavi.

You Might Also Like

11 Comments

  • Reply
    SvetlanaJM
    27/06/2016 at 15:22

    Još jedan predivan tekst. Hvala!

  • Reply
    ludabluna
    27/06/2016 at 16:40

    Drag i mudar. I veliko srce. <3 Grlim!

  • Reply
    Opuštencija sa Zojom!
    27/06/2016 at 16:43

    Istinito…. Mada mislim da ljudi taj klik tumače različito… Za mene je klik, onaj prvi osećaj bliskosti i povezanosti, koji je meni izuzetno važan… A zatim dolazi sve ovo o čemu si ti pisao <3 Pozdraaaav <3

  • Reply
    Opuštencija sa Zojom!
    27/06/2016 at 19:02

    I eto inspirisao si me da i ja nešto napišem na tu temu 😉

  • Reply
    Maslacak
    28/06/2016 at 07:55

    „Samo one duše pune razumevanja, a ne očekivanja, umeju da klikću. Samo one duše koje umeju da daju a ne da zatražuju, umeju da klikću. Samo oni ljudi koji reč voleti shvataju kao deljenje sebe a ne kao uzimanje od drugog, umeju da kliknu…“

    Prekrasno, Bogdane.
    Zrtva, nesebicnost, predanost …
    To su primarne vrline Ljubavi svete.
    Nadam se da cu jednom prestati da imam ocekivanja i da cu davati… bezuslovno… a za to je potrebno da imam mnogo ljubavi u sebi…

  • Reply
    Franla
    28/06/2016 at 21:35

    Nula, eklektika reci.

  • Reply
    Milica Vučićević
    28/06/2016 at 22:13

    Ne sećam se kako sam pronašla tvoj blog, ali drago mi je da jesam…

  • Reply
    ludabluna
    29/06/2016 at 14:07

    P.S. Brzo i englesku verziju online 😉

  • Reply
    Svetlana Stevanovic
    03/07/2016 at 09:41

    andrea.stevanovic993@gmailcom 27.06.2016. 16.13, „WordPress.com“ је написао/ла:

    > Blogdan posted: „Ne postoji takva stvar kao što je klik između dve osobe. > Ta priča o tome kako ne tražimo mnogo, već samo da jednostavno kliknemo sa > nekom osobom je potpuna glupost. Kliknuti sa nekim zahteva mnogo > razumevanja, odricanja, praštanja i žrtvovanja. Na ovoj pl“ >

  • Reply
    Kristina
    14/07/2016 at 16:59

    Toliko si me dirnuo sa ovim tekstom da plaćem na poslu (i nije me sramota da kažem) .Hvala ti puno na otvaranju očiju i srca uz pomoć tvog teksta 🙂 Sve najlepše ti želim!

  • Reply
    Biljana
    21/09/2016 at 18:46

    Sve sto ovaj covek napise ja citam vise puta i UCIM! Moj naklon!

  • Leave a Reply