Ljudi Porodica

NISU PORODIČNI PROBLEMI ISTO ŠTO I PRLJAV VEŠ

Sve srećne porodice liče jedna na drugu. Ali samo na kratko. Ne zato što je sreća kratka, već zbog toga što su nesereće neminovne. Vremenom postanu svaka na svoj način drukčije, brušene nekim posebnim, prećutanim i skrivenim nesrećama. Kao što nema dva ista dnk lanca ni dva ista otiska prsta ni dva ista blizanca, tako ne postoje ni dve slične porodice ma koliko spolja izgledale srećno.

Međutim, o nesrećama se danas ćuti. Priča se samo o onim toliko skandalozno velikim nesrećama da deluju nemoguće. Deluju toliko neverovatne da zbog toga duboko u nama ostajemo uvereni da se nama nikad ne može dogoditi. Tada, sa sigurne udaljenosti ljudi se sa njima indentifikuju više kroz podizanje tiraža određenim novinama nego emocionalno.

Takođe, danas se priča samo o nesrećama koje se ne mogu sakriti. O ubistvima, otmicama, klanjima, ratovima, rušenjima. One prizemne, svakodnevne ljudske muke ćutimo i puštamo da nas dave među naša četiri zida. Pomešali ih ljudi sa prljavim vešom pa misle da ih treba skrivati. Danas se bolesti, poroci, batine i razvodi skrivaju. Probleme sa decom, sopstvenom psihom i ličnim strahovima potiskujemo i ignorišemo, nesvesni činjenice da upravo te male nesreće vode do tragedija.

Porodice koje katkad i zaliče jedna na drugu samo glume istu vrstu sreće. To je danas popularno. To se lako uči. Na slavama, svadbama i ostalim proslavama, po kancelarijama, kolektivima i kafićima svi tačno znaju svoj tekst, svoju koreografiju i svoje uloge. Iza vrata, što kućnih što onih od spavaćih soba, vode se mikroratovi kad poskidaju maske.

O nesrećama se ne sme ćutati. One se hrane onim mrakovima koji žive ispod tepiha, našim stidom i ignorisanjem. One postaju očiglednije našim negiranjem njihovog postojanja. Pričajući o njima, ali ne kroz žaljenje, nalazi se rešenje. Žaljenjem samo postajemo žrtve. Rešavanjem postajemo jači.

Srećne porodice ne postoje. Postoje samo one koje se zajedničnim snagama bore za sreću. Takve su joj najbliže. A kad je na kratko osvoje, onda je opet zajedničkim snagama čuvaju. Spokojne su jer se drže zajedno, jer znaju da samo zajedno sve pobeđuju, pa čak i nesreće.

You Might Also Like

3 Comments

  • Reply
    Aleksandar
    10/04/2016 at 14:53

    Malo neuobicajeno za Blogdana, ali ipak lep tekst.

  • Reply
    Sanja
    17/04/2016 at 18:12

    Poštovani,
    Pošto ste na samom početku svog teksta citirali Tolstoja: „Sve srečne porodice lice jedna na drugu.“,onda Vam je savim jasno da problem o kome piste nije nov, nije izmisljotina moderdnog vremena, nego je star, veoma star mozda straiji od prvog pisma. Zato moram da napomenem da ste previše puta upotrbili reč „danas“. Problem je vanvremenski i to ga ne umanjuje. Inače ste u pravu. Treba da ga rešavamo svi odmah sada!

  • Reply
    Profesorica Marina
    05/05/2016 at 16:13

    Ja bih ipak dodala – svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način…

  • Leave a Reply