Ljudi Um

JA (NE) MOGU SVE

Odrastanje je neminovno. Svakog stigne. Nekog pre, nekog kasnije. Često se odraste i preko noći. Nazor. Stigne te kad mu vreme nije. Uhvati kao drhtavica, groznica, u najsitnije sate, protrese te i ostavi tako malaksalog svitanju na ispovest. Još češće se odrasta noću. U mraku. Bez saveta, bez prihvatanja i podrške. Oni blagovremeno baždareni za život su malobrojna i povlašćena kategorija. Obično se iz dubka ide na preponaške trke, sa tablice množenja odmah na trigonometriju, sa pomoćnih točkova na autoput. Bez izbora budeš primoran da umeš, znaš i hoćeš. Ukratko, primoran da živiš.

Znam da mogu mnogo. Da izdržim, da istolerišem, da imam strpljenja. Znam da mogu sve sa lakoćom čak i kad je najteže. Znam da mogu i onda kad ima hiljadu i jedan razlog za ne a nijedan za da. Znam da mogu čak i onda kad ni sam nisam siguran da je moguće. Znam da mogu toliko zadrto da ne odustajem da mi sopstvena istrajnost toliko prevazilazi u tvrdoglavost, da svesno teram inat sam sebi, da budem buntovnik sam protiv sebe.

Znam da mogu sve. Da se ničeg ne bojim, da ćutim i kad mi se najdeblja koža iskoleniči od klečanja, da preživim i kad više nijedna strana jastuka nije suva. Samo mi nije jasno dokle će život baš takve da stavlja na optuženičku klupu. Dokle ću više morati da mu dokazujem da ja mogu sve? Zar svaki čovek mora umreti nazor samo da bi pokazao da se ne boji smrti? Zato iako mogu sve, imam pravo da hoću i neću, da želim i ne želim, da pristajem i ne pristajem. Zato sam sam sebi najveća podrška i najveći neprijatelj. Pocepan na istovetne delove između moranja i htenja, trpljenja i željenja. U konstantnom hladnom ratu između dva sveta.

Hugh Kretschmer

Fotografija: Hugh Kretschmer

Postoji samo jedna stvar koju znam da više ne mogu. Odbijam da budem blizu vas koji previše zapitkujete a svoje odgovore nemate i vas koji mnogo zaključujete a malo znate. Blizu savetodavaca bez iskustva, nasmejanih bez srca i vas svačijih a bez svog ja. Blizu vas koji osuđujete a ne znate šta ćete sa sopstvenom savešću. Naivnima i zavidnima uvek tuđi životi iz daleka deluju lako, a istina je da su daleko od lakog.

Predajem se. Ništa ne zameram. Ne tražim izvinjenje. Samo više ne mogu. Ostavljam svo pravo ovog sveta vama na raspolaganje da u njemu budete. Ja biram drugi put. Idem tamo gde su igračke od plastike a ne od mesa ljudskih srca, gde se žmurke igra iz zabave a ne zbog preživljavanja. Predajem štafetu onima koji bi svojim pobedama da menjaju svet jer sam shvatio da sam sve bitke koje sam vodio, vodio jedino sa sobom.

Sada znam da u takvim ratovima nikad nema pobednika i da su sve pobede Pirove jer uvek postoji onaj deo nas koji je izgubio. Zato sam izranjavljenje pesnice obesio o klin i otišao napolje da se igram. Biću kući pre mraka.

Ovaj post je dostupan i na: енглески

You Might Also Like

19 Comments

  • Reply
    Zeljka
    29/10/2015 at 17:43

    Sjajno!

  • Reply
    Vedran
    29/10/2015 at 18:52

    Odlicno!

  • Reply
    Skojevac
    29/10/2015 at 19:56

    Znao sam da si talenst

  • Reply
    Svetlana
    29/10/2015 at 21:08

    Protreslo me pošteno.Čitala očima jednog tinejdžera,teško mladima…

  • Reply
    malaplava
    29/10/2015 at 21:22

    kako sve izgleda poznato, i zapravo ne tako davno, bar za nas decu sezdesetih i sedamdesetih… lastis, klikeri, i klupa u najblizem parku a kuci kad krene mrak…
    samo sam u jedno sigurna, ne predajes se, ne… vec kao da podvlacis crtu i svodis racun…
    ima u nama jos snage..
    a da savete ne dajem, ne preuzimam stafetu, ( samo sam jednu priznavala a tada je moja zemlja imala sest republika…) , vec citam sebe tvojim recima.hvala ti.
    https://sandrazec.wordpress.com/2013/09/25/kloni-se/

  • Reply
    ljiljanabanovic
    30/10/2015 at 07:53

    „Predjem se. Ništa ne zameram. Ne tražim izvinjenje. Samo više ne mogu.“

  • Reply
    Eleonora
    30/10/2015 at 10:46

    Bravo! Iskreno, emotivno, snazno, a jos me se tice…

  • Reply
    Dijana
    30/10/2015 at 14:06

    Ovo je dobro. Ovo je mnogo dobro. Ovo je tačno. Ovo je istinito. Ko je ovo napisao?

  • Reply
    Ja (ne) mogu sve – Alternativa Informacije
    30/10/2015 at 14:08

    […] B(l)ogdan […]

  • Reply
    Dana
    30/10/2015 at 16:09

    Upravo tako… „Stigne te kad mu vreme nije. Uhvati kao drhtavica, groznica, u najsitnije sate, protrese te i ostavi tako malaksalog svitanju na ispovest.“ A da li bi mozda bilo bolje da nas „odrastanju“ uce cim progovorimo, cim prohodamo, onako uz igru, pa da nam kasnije kad stvarno porastemo i budemo „veliki zreli ljudi“ sve bude lakse i da citav zivot shvatimo kao igru. Igru za male i velike ljude….Nisam se dokazivala da mogu „sve“, verovala sam u to. I sada verujem ali to vise ne pokazujem. Pravim se da ne mogu puno toga ( igram se) jer zelim da vidim da li jos neko moze i zeli da pokaze da moze to sto ja „ne mogu“ … Igram se malo izmedju predaha. Imam pravo da hocu i necu da mogu i ne mogu. Imam prvo da se igram do kraja svog zivota, bez da nekoga povredim u toj svojoj igri…

  • Reply
    ludabluna
    30/10/2015 at 18:27

    Znaš, postane lakše i kad shvatiš da nisi dužan sam sebi ništa dokazivati.

  • Reply
    Natasa
    30/10/2015 at 23:13

    Bravo!

  • Reply
    Dmr
    31/10/2015 at 14:00

    Ne, ništa ti ne ostavljaš, ti tek počinješ…

  • Reply
    Stateless_Me
    02/11/2015 at 11:09

    Čitaju te oni koji te razumiju, i koji dijele ista razmišljanja i osjećanja… Samo što malo ko, skoro pa niko, ne umije sve da prenese ovako dobro kao ti!
    Svaka čast!

  • Reply
    Marija Ivanović
    11/11/2015 at 00:43

    Koliko sebe u ovom tekstu pronalazim :(. ODLIČNO (y) NAPISANO!!!

  • Reply
    Marija Ivanović
    11/11/2015 at 00:48

    ODLIČNO!

  • Reply
    Mya
    17/10/2016 at 23:32

    ne bojim se ja za nas Blogdane?

  • Reply
    Milica
    24/04/2017 at 07:46

    „Odbijam da budem blizu vas koji previše zapitkujete a svoje odgovore nemate i vas koji mnogo zaključujete a malo znate. Blizu savetodavaca bez iskustva, nasmejanih bez srca i vas svačijih a bez svog ja. Blizu vas koji osuđujete a ne znate šta ćete sa sopstvenom savešću. Naivnima i zavidnima uvek tuđi životi iz daleka deluju lako, a istina je da su daleko od lakog.“

    Sve pohvale!

  • Reply
    Cécile
    25/04/2017 at 17:15

    Blogdane fenomenalan si!

  • Leave a Reply