Ljubav Ljudi

LJUBAV U DOBA KAPITALIZMA

Danas kada je postalo bitnije imati nego biti, kada si vredan onoliko koliko uspeš da imaš, a ne onoliko koliko umeš da daješ, kada je lepo samo ono što je skupo, a ne ono što je vredno, kada čuvamo pare a ne ljude, prave ljubavi postale su neuhvatljive, neprimetne pa čak i nebitne. Izgleda da nisu održive ako se ne održavaju kreditnim karticama, umiru izgladnele ako se ne hrane po skupim restoranima, kasno stižu ako se ne dovoze u skupim kolima, ne spavaju spokojno ako im u slamaricama ne šuška keš.

Slagani smo da možemo da je kupujemo, pogrešno smo je shvatili kao slabost i pustili je da se tako obespravljena na ivici svoje egzistencije koprca kroz kapitalizam. Da se krije po ćoškovima od srčanih kleptomana, da beži od ljubavnih dilera, da se trese pred kapitalističkim švercerima mržnje koji ovih dana imaju pune ruke posla. Dozvolili smo da je se ljudi plaše, da je se klone i radije zaobilaze. Ljudi su greškom počeli da poistovećuju ljubavi sa boginjama. Govore da prave ljubavi obično zakačiš u mladosti. Jednom se dese, i kad ih preboliš nikad ti se više neće dogoditi. Laž.

Prava ljubav je hronična bolest koju jednom kad fasuješ vučeš kroz ceo život sa osmehom na licu. Čak je i lako prenosiva. Dodirom, preko poljupca, a i sexualno. Čak je i rezistentna. Nije podložna spoljašnjim uticajima, ne menja strukturu kroz godine, svakim poluraspadom svojih atoma postaje čvršća. Čak ima i recidivne odlike. Vraća se kad misliš da si je se otarasio, trese te zdravog ko groznica, uči te pameti, tera ti ono nešto iz dupeta u glavu, i pusti te tek onda kad vidi da te je slomila.

Ja se zaljubljujem u savršenosti, a celim sobom volim sve tvoje nesavršenosti. Zaljubiti se u savršeno je suviše lako, čak se i očekuje. Da bi čovek istinski znao šta znači voleti mora da voli nečije nesavršenosti. Od toga bežimo jer to zahteva verovanje, prepuštanje, popuštanje i neustrašivost. U ljubavi ne postoji strah. Čega bih se bojao kad znam, da i kad bi mi neko isčup’o ovo srce ispod rebara, toliko umem da volim i praštam da bi mi od tolike siline izraslo novo nazor.

Moja ljubav ti ježi sluzokožu jer je kožu suviše lako i hladnoćom naježiti. Moja ljubav ti srče tu kičmenu moždinu jer je usne suviše lako i lažnim poljupcima srkati. Moja ljubav igra crvenih rukavica sa tvojom požudom jer se nagonima suviše lako kreše. Moja ljubav se inhalira tvojim jutarnjim dahom jer markiranim parfemima je suviše lako opijati se. Moja ljubav može da tera i dugu da menja boje, samo mi reci koje boje želiš.

Svi se trude da drugima budu najbolji, prvi ili jedini a zapravo bi trebalo da nekom posebnom budemo dovoljni, poslednji i jedinstveni. Toliko znam da sigurno mogu, i da za to ne treba mnogo truda. Iako je na ivici opstanka u doba kapitalizma ja sam onaj osobenjak koji joj pomaže da prkosi istrebljenju jer veruje da će Ljubav preživeti sve dok živi u doba Čoveka. Dobrog Čoveka.

Ovaj post je dostupan i na: енглески

You Might Also Like

12 Comments

  • Reply
    mira
    31/03/2015 at 13:34

    SVAKA TI JE NA MJESTU!!! S kojom ti lakocom pises i poentiras, svavrsenstvo! Obozavm tvoje tekstove. pozz

  • Reply
    Eldijana Kalamperovic
    31/03/2015 at 15:30

    Reblogged this on Eldijana Kalamperović.

    • Reply
      stratus1975
      07/05/2015 at 11:36

      Ciao, nisam Bogdan ali dao bih svoje misljenje ako smem..Sto se tice tvojih roditelja…pa ja mislim da su zene ondasnje generacije (ukljucujuci i moju majku) imale veci prag tolerancije i bile spremnije na kompromis…i ne samo zene, vec i muskarci…odgajalo se decu da kad pronadju ljubav i ozene se, to je to…nema vise vrdanja…ljudi se nisu puno promenili, promenio se odnos prema ljubavi, prema vrednostima kao sto je brak,ljubav….a ponajvise su se promenila ocekivanja….ljudi, naravno, imaju savrsenu sliku o svojim partnerima u fazi zaljubljenosti i sveze ljubavi i onda dolazi faza kada shvate da to nije tako…e onda dolazi do izrazaja spremnost na kompromis i prihvacanje jedni drugih onakvi kakvi jesmo (nesavrseni )…po tome se vidi koliko je ko emotivno zreo…jer ljubav je uvek ( izmedju ostalih stvari ) zrtva.Tko to ne shvaca, nikad nece biti sretan u ljubavi. I brzo ostaje sam…

  • Reply
    Jelena
    31/03/2015 at 17:29

    Eh…u svojoj tridesetoj nemam nikog posebnog kome bih bila dovoljna, poslednja i jedinstvena, niti sam ja posebna nekom ko bi meni bio dovoljan, poslednji i jedinstven. Pitam se: da li je tako upravo zbog toga sto verujem u ljubav sa velikim LJ (onakvu kakvu su imali moji roditelji i uz koju sam i ja odrasla), ili je jednostavno, zbog toga sto nemam miraz? Sta mislis? 😉

    • Reply
      miami
      06/04/2015 at 05:53

      Pa nema ljubavi zato sto si je vec delila sa nekim. Onda ona gubi tezinu I znacaj, nije za ceo zivot. Muskarac, te zenske slobode pocinje drugacije da gleda I ne zeli da daje nekome zauvek. Mentalitet tvojih roditelja je drugaciji nego sto je bio tvoj. Zene u to vreme nisu zivele I uzivale kao ove danasnje. Zalosno I istinito.

  • Reply
    Dubravka
    06/04/2015 at 07:59

    Ljepši i detaljniji opis ljubavi nisam peočitala. Divim ti se Bogdane, za sve tvoje opise koji su toliko sadržajni, iskreni i za mene imaju veliku cijenu. Uživam u čitanju svega što napišeš. Hvala!

  • Reply
    Nenad CLEVER Ivković
    01/05/2015 at 01:03

    Odlično!

  • Reply
    Mira
    05/06/2015 at 21:41

    fascinantno. davno ili mozda nikada do sada nisam procitala .je neko tako opisao Ljubav Predivno

  • Reply
    Snjeguljica
    04/12/2015 at 22:32

    Kako istinito!!!!!

  • Reply
    Maslacak
    25/05/2016 at 08:52

    Tako je, stratus. Ljubav je zrtva. I samo kao takva ce da opstane i da jaca i sija zauvijek

  • Reply
    Ann
    06/10/2016 at 11:13

    Ljudi šta pričate kako je nekad bilo bolje, raspitajte se prvo malo promiskuitet postoji od kako postoji čovek e sad ako niste u braku e to ima veze s kapitalizmom. Izgubila se vrednost porodice naši preci su imali manje para, a više dece. Danas je život skup!

  • Leave a Reply