Ljudi Um

ŽIVOT MAZI PESNICAMA

Kao što mnoge na svetu život nije mazio, nije ni mene. Ali jesu ljudi. Ooo kako su to lepo radili. Nekad pogledima, nekad utehama, nekad dodirima, ali uvek iskreno. Pojavljivali su se kao po vojnoj komandi baš kad je najkritičnije. Kako su ta milovanja bila lekovita, spontana, ne tražeći ništa za uzvrat a dajući sve.

Milovali su me i lažima, i to godinama, ali za svaku muku ja sam imao ponekog spasioca. Smenjivali su se kao na straži. Nikad se nisu pojavljivali prerano, nikad prekasno, ali uvek u poslednjem trenutku. Bili su to ljudi, od krvi i mesa, različitih životnih dobi, polova, interesovanja pa i inteligencija. Bili su to obični grešnici, kaljeni na vrelini ovozemaljskih žarišta, koji su uspeli da vaskrsnu iz grotla sopstvenih strahova. Oni razbijeni o dno koji su umeli da se izdignu iz sopstvene srče. E baš ti. Oni su me reanimirali udarajući svojim pesnicama u moju grudnu kost.

Nikad ih nisam tražio, iako sam ih trebao. Valjda ih je ta moja iskrena potreba nekom tišinom koje samo duše umeju da čuju, dovlačila na moje stranputice. Uvek su mi prilazili sa osmehom. Voleli su me i pre nego što bismo se rukovali. Znali gde me boli i pre nego što sam zakukuao. Hvatali me pod ruku i vraćali na put. Ponekad su samo bili skretničari, ponekad mudraci, a ponekad su i drsko gurali prste u moje otvorene rane uveravajući me da će tako zarastati brže. I nisu me lagali. Nikada.

Fotografija: Dimitri Daniloff

Fotografija: Dimitri Daniloff

Naučili su me da ne postoje greške, samo ispravne odluke koje ponekad mogu da okasne. Ne postoje ogorčenost ni bes, samo iskreni osmesi i vera u bolje sutra. Naučili su me da nikad ne strepim jer treba imati poverenja u ljude. Da nikad ne tugujem jer tugu leči pitoma ljudska reč, a probleme časna ljudska dela. Nema osuđivanja jer ko ume da razume druge u rukama ne nosi mač koji sudi već ljubav koja leči. U sadašnjici kada svi sve znaju, kada teorije zavere rešavaju svaku nedoumicu, kada se svi pozivaju na neimenovane a pouzdane izvore, kada su gluvi uvek načuli nešto od mutavih, a slepi uvek nešto pročitali od nepismenih, od njih sam naučio da cenim onu sirovu, krvavu i kurčevitu istinu. Od njih sam naučio da nije istina ako ne boli, jer ako ne boli, ili ste je već znali, ili nije istina.

Nije me život mazio, ali ja njega jesam. I dan danas ume da zareži na mene kroz svoje balave čeljusti. Samo mu namignem, jer ga znam. Ne može on da stavlja na ispite koliko možemo da budemo petičari, niti da grize koliko rane mogu brzo da zarastaju. Verujte, na kraju se obeshrabri jer pred odlučnima čak i bezrepe životnje podviju svoj usrani rep.

Dobronamernih ljudi ima svuda. Iako ponekad deluje da ne vole da se regrutuju, uvek su spremni za juriš. Ponekad strahuju da njihovu dobrotu drugi ne prokockaju pa je često čuvaju u slamaricama. Ljudi belog grla čuvaju je za crne dane. U tom mom malom svetu, punom velikih ljudi, ničega ne fali, ali uvek ima mesta za još. Za još ljubavi.

Ovaj post je dostupan i na: енглески

You Might Also Like

11 Comments

  • Reply
    ludabluna
    26/03/2015 at 12:00

    Divno.

  • Reply
    Nevena
    26/03/2015 at 12:42

    Uvek sve na svom mestu

  • Reply
    Jelena Lompar
    26/03/2015 at 12:57

    baš lepo sazrevate na naše oči, mladi gospodine, baš lepo…samo nastavite.

  • Reply
    Ostrvno malo
    26/03/2015 at 15:05

    Jelena Lompar je dala komentar za sve nas

  • Reply
    Stranac
    26/03/2015 at 17:45

    Reblogged this on mankatvito.

  • Reply
    Dubravka
    26/03/2015 at 20:07

    „…život nije mazio, nije ni mene. Ali jesu ljudi….Pojavljivali su se kao po vojnoj komandi baš kad je najkritičnije…nikad prekasno, ali uvek u poslednjem trenutku…Oni razbijeni o dno koji su umeli da se izdignu iz sopstvene srče. U tom mom malom svetu, punom velikih ljudi, ničega ne fali, ali uvek ima mesta za još. Za još ljubavi…“
    Bravo Bogdane! Ti si veliki nadareni Čovjek koji razumije život a znaš to riječima na slikovit način izraziti. Tako mlad a tako pametan. Što je posebno u svemu tome, sve je ustvari ljubavlju protkano.

  • Reply
    vesnnanikolic
    27/03/2015 at 20:59

    Podrska i cestitke na tekstu!

  • Reply
    Живот мази песницама • Зелена учионица
    27/03/2015 at 23:01

    […] Извор: blog17dan.wordpress.com/ […]

  • Reply
    Hemoglobin
    27/04/2015 at 19:06

    Hvala ti na ovom predivnom tekstu. Procitala sam ga do sada 1 000 puta i nasla sam se u svakoj reci. Svaka cast!

  • Reply
    malaplava
    02/09/2015 at 06:14

    Odličan tekst!

  • Reply
    Glibo
    09/11/2016 at 01:31

    Smarash buraz ?

  • Leave a Reply