Ljudi Um

NE UMIRE SE OD STAROSTI, VEĆ KAD SE ODUSTANE OD MLADOSTI

Svet odraslih je jedno veliko sranje. Svet odraslih je bojno polje na kom rikošetiraju sujete, gde pucaju nesigurnosti, gde se repetiraju greške a geleri povređenih srca lete na sve strane. Taj svet u kom žive zreli, punoletni i samostalni je ratište na kom se od ega i zla gine, ratište na kom ni najspremniji nikada nisu dovoljno spremni. Svet odraslih je rat u kom je nažalost sve dozvoljno.

Prelomni trenutak kada iz dečjeg sveta prelazimo u svet odraslih je onaj kada prestanemo da se bojimo demona ispod naših kreveta i počnemo da se bojimo onih demona u ljudskim dušama. To je momenat kada naši vlastiti roditelji nesvesno postaju janjičari naše nevinosti uvodeći nas u svet odraslih. Majke nam govore da čuvamo čaše od zlih ljudi da nam ne bi sipali drogu u piće, a niko nam ne govori da ti zli ljudi češće žele da sipaju otrove u srca. Ne prezamo više od babaroga ispod madraca, već umesto toga počinjemo da se borimo sa sopstvenim, u nama skrivenim, čudovištima.

Kada bismo svu tu decu u nama pažljivije čuvali od rata koji tutnji napolju, možda bismo postali bolji ljudi. Kada ne bismo dozvolili da sazrevanje ubije dečju čednost u nama, možda bismo umeli da budemo bolji prijatelji. Kada bismo umeli da sa istom ljubavlju verujemo iskreno u Boga kao što smo onomad verovali u Deda Mraza, možda bismo živeli sretniji baš kao dok smo bili klinci. Kada bismo imali jasnu viziju šta želimo da budemo u životu kao što smo svi znali kao deca šta ćemo da budemo kad porastemo, možda bismo lakše dolazili do ciljeva. Kada bismo u ovom ratnom stanju hteli da zaplačemo kad nas boli i kad nas je strah, možda bismo svakoj patnji lakše našli lek.

Fotografija: Teun Hocks

Ne dopustite tom detetu da ikad iščezne iz vas. U njemu ćete naći odgovore na mnoga pitanja koja sada kao matori ne znate. Ono zna da ne ume samo kroz život, a mi se vrlo često bojimo da to priznamo. Ono zna da mora da posluša, a mi ni sebe same nekad ne umemo da slušamo. Ono se ne stidi da pokaže šta oseća, a mi smo toliko kastrirali emocije da ih više ni sami ne razumemo. Ono je hrabrije od nas, jer se ne boji da bude to što jeste, a mi smo u želji da budemo neko drugi zaboravili i kako izgleda naše istinsko Ja.

Ne bojte se za njega iako je malo. Niko mu ne može ništa, jer nevinih se i usud plaši. Pred pitomima i najdivljiji umeju da ustuknu jer im nisu pretnja. Prava ljubav i najokamenjenija srca pretvara u kamenje mudrosti. Iskren smeh i tugu na sahranama ume da golica do suza. Ono, tako malo ne boji se jer zna pred tolikom čednošću i zlo počne da dovodi u pitanje svoju svrhu.

Postoji jedna kineska poslovica koja kaže da treba umreti mlad, ali se potruditi da to bude što kasnije. Da bi to uspeli potrudite se da, u ovo gluvo doba ćoravih poslova kad su mutavi najglasniji, date busolu spasa malom Sebi, jer će samo u njegovim dečjim rukama pokazati bezbedan put preko linije fronta. Ja sam je dao onom malom Sebi koji je jasno znao da želi da bude pilot, imao životnu želju da nauči da leti, koji se na smrt bojao vozova i čiji je omiljeni crtać bio Čudesna Šuma da me vodi na sigurno. Znam da ćemo na ovozemaljskom ratištu na kraju svi umreti. U vatri te baražne paljbe jedina razlika biće samo u tome ko je poginuo boreći se protiv starosti a ko je umro živeći za mladost.

You Might Also Like

21 Comments

  • Reply
    Dubravka
    25/02/2015 at 00:18

    „…bojno polje na kom rikošetiraju sujete, gde pucaju nesigurnosti, gde se repetiraju greške a geleri povređenih srca lete na sve strane. Svet odraslih je jedno ratiše na kom se od ega i zla gine, ratište na kom ni najspremniji nikada nisu dovoljno spremni…a vi ste toliko kastrirali emocije da ih više ni sami ne razumete…Prava ljubav i najokamenjenija srca pretvara u kamenje mudrosti… treba umeti mlad, ali se potruditi da to bude što kasnije…da ćemo mir naći samo u neiskvarenim srcima koja smo zaboravili u sebi…¨
    Bravo Bogdane! Poslije tvojih bisernih misli i izraza ima se o čemu dugo razmišljati i mnogo toga prisjetiti što prečesto zaboravljamo.

  • Reply
    Анонимни
    25/02/2015 at 01:15

    divno

  • Reply
    Stranac
    25/02/2015 at 01:43

    Reblogged this on mankatvito.

  • Reply
    jelena
    25/02/2015 at 07:34

    Divno! Meni ne pada na pamet da se rastajem od tog deteta…Čak naprotiv! Sve sam luđa i gora 🙂
    A tebi, od srca želim, da što pre menjaš mesto stanovanja!

  • Reply
    ludabluna
    25/02/2015 at 17:37

    Tko ne sačuva dijete u sebi, odnese ga bujica života i više se nikad ne uspije pronaći. I postane izgubljena duša. Odatle izviru sve ovisnosti i navezanosti.

    • Reply
      JA
      25/02/2015 at 18:45

      „A znate zašto mu niko ne može ništa? Jer nevinih se i usud plaši. Pred pitomima i najdivljiji umeju da ustuknu jer im nisu pretnja. Prava ljubav i najokamenjenija srca pretvara u kamenje mudrosti. Iskren smeh i tugu na sahranama ume da golica do suza. Ne boji se jer pred tolikom čednošću i zlo počne da dovodi u pitanje svoju svrhu.“ Budi taj da ti niko ne može ništa veliki-mali čovječe i ne misli o smrti ona je neminovnost.

      • Reply
        Анонимни
        26/02/2015 at 14:56

        Divan tekst. Hvala Autoru koji nas tera na preispitivanje i podstice da ponovo istrazimo Dete u Sebi!

  • Reply
    nenacitana
    02/03/2015 at 18:29

    Ono što nas privlači na Blogandove tesktove je što u svakom drugom postu je nešto vezano za naše najranije periode u životu. Djetinsjtvo svi ostavljamo iza sebe a iz njega možemo da crpimo najranije naznake našeg budućeg karaktera.Šteta što se tako malo obraća pažnja na to,dok Blogdan uporno crpi energiju i svog djetinjeg i neiskvarenog JA. Bravo.

  • Reply
    Anunaki
    07/03/2015 at 19:36

    Reblogged this on VAVILONSKA PESMA.

  • Reply
    duledudule
    07/03/2015 at 20:03

    interesantna je ova definicija sveta odraslih, visprena

  • Reply
    nevena
    25/03/2015 at 12:47

    Divno receno! Bogdane,svaka cast!

  • Reply
    ognjen
    03/06/2015 at 22:27

    Svi vi sto zelite da umrete mladi ste suvise velike kukavice da biste uradili nesto po tom pitanju nego serendate ovako.Eno ti Dunav,pa da te vidimo koliko stvarno zelis da umres.Tupljenje kurca po obicaju

    • Reply
      Pera
      15/11/2016 at 12:19

      Pročitaj još jedanput. Umri mlad, ali što kasnije. U prevodu, ostani mlad u duši do kraja svog života. Ognjene, tebe nešto muči, inače ne bi bio ovako na kraj srca. Reši to sa sobom. Budi i ti mlad u duši, prija, veruj mi 🙂

  • Reply
    Irena
    11/09/2015 at 22:48

    Divno, kao i uvijek. Svaka cast.

  • Reply
    BLOGDAN: Treba umreti mlad, ali što kasnije - Spiritus movens
    13/09/2015 at 10:17

    […] Izvor Blogdan […]

  • Reply
    BUCI...1,2,3....
    22/09/2015 at 23:03

    UMRETI MLAD ALI STO KASNIJE,OSTATI DETE DOK SI ZIV,TO JE POENTA….NE DOZVOLITI ZLU DA TI DUSU POKORI…

  • Reply
    Nataša Gajić
    14/11/2016 at 16:15

    Koja li je to „razlika“ umrijeti mlad, a tako tako star, da više ne razlikuješ ni sebe od prošlih puta; samrtnicima u odsutnom času vjerovatno više ne prolijeću filmovi davno „umrlih“ bioskopa pred očima, kao najveći užas opankavanja samog sebe, kao velika bajka koja gubi svaki smisao baš kad se nismo nimalo nadali onom proljeću koje ne dolazi u prvoj mladosti već još jednom, kao povratnik i poslije jedine zime našeg života, s kojom se sve završava, a ne počinje novim proljećem. Ne polijeće prema nama ptica širokih krila koja će nas preteći u padu i razbijanju o pločnik o koji su se do tada razbijale samo naše zvijezde pune želja, onih neispunjenih ili ostavljenih za kasnije, d(r)ugi put ne dolazi nikad više. Završavam se u istom pravcu kao i vi, sa vama a tako sam i pijan od moguće mladosti od koje (ne) boli glava. Ma, bole glav(n)a lupanja od zid; sad kada više ni mladost mi ne napuštamo više nego ona nas što PRESKAČE… Još više kriva i neispravna, nije nas pogodila u pravu žicu; ni mi mladost zagubljenu u prolazu nismo dodirnuli u pravu tačku koja se ne gubi samo u zadovoljstvu nezasluženom, ali kojem smo s nedovoljnom nadom uvijek pristupali kao jedinom mogućem ispunjenju nadoraslih i nezrelih želja prema umišljenim erogenim zonama… kao da drugih (ne)dozvoljenih nema, ali su nam nepristupačne. I u starosti i u mladosti se gubi nešto što ostaje bez nas, jer smo odustali za vremena; hah! kažem odustala, u stvari pristala na ovakvu neispunjenu prazninu koju sam, oči moje, p(l)atila. Dovoljno… mlad/a za ovakva vremena koja se ne vraćaju nikad više, a „kusur vremena“ raspolučene cjevanice od opomene ispod stola, nevidljivo, da ućutim… samo usitnjeno ništa ukrupno da vidim i osjetim da vrijedi- lo(še) je o MLADOSTI tako govoriti.

  • Reply
    Orjana
    06/12/2016 at 12:27

    ČISTI UŽITAK !
    Bravo BOGDAN&BLOGDAN ?
    Visoko energiziran , dubok, i takva lakoća …
    Upravo sam se okupala u svjetlosti ploveći kroz tvoje ‘riječi’
    HVALA TI
    More blagoslova i podrške od mene… ??

  • Reply
    Orjana
    06/12/2016 at 12:58

    DUBOKO DIRNUTA.. ZADIVLJENA.. HVALA TI

  • Reply
    Mia
    11/05/2017 at 01:03

    Jel se sećaš „Blufonaca“ i strašnog Mister Joze ili Storyteler – a ?

  • Leave a Reply