Kapitalizam Srbija

TEŠKO POSLODAVCIMA SA MNOM

Da se razumemo odmah na početku. Nemam ja problem sa autoritetima. Naprotiv. Oduvek su mi bili zanimljivi i interesantniji od drugih ljudi. Znam, jer sam nebrojeno puta potvrdio, da se iza hladnog lica i kurčevitog nastupa osoba kojima je pripisan autoritet, zapravo kriju ljudi od krvi i mesa, isti kao i svi drugi.

Ja imam problem sa osobama koje umisle da su autoritet. Te osobe ja zovem Prdeži, a među svetom su poznatiji kao kompleksaši. To su one osobe koje su predškolskom bile tužibabe, u osnovnoj šlihtare,  u srednjoj drukare, u pubertetu frustrirani, na fakultetu neprimetni, a generalno seksualno isfrustrirani. Onda tako iz senke, kada se dočepaju pozicije, bilo u firmi, bilo u društvu, naplate sve retroaktivno. Klasičan primer takve osobe je Vojislav Koštunica.

Problem nastaje kada Prdeži shvate da sam ih pročitao, pa krenu i oni da imaju problem sa mnom. Vrlo često imaju problem sa mnom i pre nego što progovorim. Zbog previše kratke kose. Zbog premalo putera na glavi. Zbog previše raskopčane košulje. Zbog premalo dlaka ne jeziku. Zbog tetovaža, pirsinga, kratkih rukava, dugog jezika, i ko zna zbog čega još…

Fotografija: Hugh Kretschmer

Kad kažem autoriteti, uglavnom mislim na poslodavce jer u poslednje vreme, nažalost, više interreagujem sa njima. Retko kad sam imao prilike da sretnem nekog ko se postavlja u isti rang sa svojim radnicima. Svi sami sebi dodele titulu vlasnika univerzuma. Pa onda tako kad okače tu lentu koju su sami napravili, stave krunu kojom su sami sebe krunisali, uzmu Oskara u ruku kojeg su sami sebi dali, e tad stanu pred ogledalo i izdrkaju na svoj odraz.

Ukratko, da mi je išao beneficirani staž na slušanje lovačkih priča poslodavaca, njihovih ličnih hvalospeva, supresovanih frustracija i mutiranih kompleksa, danas bih imao penziju makar u visini svog gornjeg krvnog pritiska koji je sa godinama radnog staža (što upisanog, što neupisanog) proporcionalno rastao.

Zato sam rešio da više ne zavaravam sebe, već da sledim sebe. Da sledim ono što osećam. Da ne radim stvari koje donose veći prihod, već stvari koje volim i koje donose radost. Da se okružim, ne ljudima kojima moram, već koje odaberem. Da prestanem da mislim da sa malo godina moram da trpim svakog i sve da bih se dokazao, već da počnem da mislim da sa malo godina treba da sledim i slušam one koji to zaslužuju.

You Might Also Like

2 Comments

  • Reply
    vuckovicnamestaj
    09/09/2014 at 22:26

    Pozdravljam odluku, a i hrabrost naravno, srećno ti bilo!

  • Reply
    Olja Ristic slucajni bloger
    25/09/2014 at 19:40

    Ma ko im j. mater u prevodu zivim svoj zivot, hahahaha

  • Leave a Reply