Beograd Srbija

ODA VRELOM LETU

Jedva čekam onaj Beograd koji titra i podrhtava kroz vazduh. Kada sa jedne strane ulice, druga deluje kao Photoshop-om zamućena, a sve to od toplote. Kada se Kneza Miloša pretvori u ekspozituru pakla na Zemlji, a Ada u čistilište. Kada se ceo noćni život preseli iz gradskih fensi podruma na obale reka. Kada cigančići počnu da se kupaju u Terazijskoj česmi dok prave pauzu od pranja šoferšajbni. Kada stave pontonski most na Dunav da komarci mogu lakše da pređu sa Lida do grada. Onda kreću da se biju sve te unapred izgubljene bitke sa tim napastima. Mahanje rukama oko glave u prazno, razmazivanje njih po zidovima, zatim njihove iznenađujuće reinkarnacije, i krvne osvete. Na jednog ubijenog, sutra uveče dođe desetorica da te sisaju.

Kada pootvaraš sve prozore i zaspiš go tamo negde oko dva posle ponoći tek kad i žegu stigne umor. Hoću da mi ljudi dosađuju onim glupim pitanjem “e, gde ćeš na letovanje?”. Hoću da vidim cisterne na Trgu Republike koje poje presahla grla mojih sugrađana. Ili ako imamo sreće pa bude preko 40 stepeni – dvokratno radno vreme, poštede za putare, saveti Nade Macure… Milina božja.

Fotografija: Gürbüz Doğan Ekşioğlu

A tek što mi nedostaje gradski prevoz leti. Kad krene rat oko prozora između naplašenih od toplotnog udara i onih naplašenih od promaje. Nedostaju mi oni kalkulativni momenti u koju stranu autobusa će da bije sunce pa da onda ja bežim na suprotnu. Kad sredinom avgusta stojim u punoj 37 a majstor založio još i grejanje. A zvizdan pripekla. Pa na semaforu krenem da smišljam kletve za sve one šmekere u skupim kolima sa klimom.

Pa onda oni momenti kad nestrpljivo čekaš da se smrkne da bi imao sex na otvorenom, a ono obdanica ko za inat traje, u tom trenutku ti se čini, do ponoći. Pa onda komšijski prozori koji su zaboravljeni otvoreni samo da bi ti pravili zazubice dok oni uzdišu baš u trenucima kad se tebi oće a nemaš s kim. Onda, ona polu gola tela koja kao fajtalicom poprskana što šetaju oko Ade. Ili još bolje, voze rolere.

Evo, za par dana će kalendarski da počne proleće. Sad kreće onaj period proizvoljnog tumačenja vremenske prognoze i trkača pred rudu. Biće na ulici i bundi i majica na bretele i dubokih čizama i japanki i naočara za sunce i rukavica. Kreće histerija. Al ništa ne brinite, brzo će i Nova godina. Opet.

You Might Also Like

12 Comments

  • Reply
    tangolina
    17/03/2013 at 17:00

    Neverovatno je šta sve može da nam nedostaje sad- a posle će sve to isto da nam ide na živce nemilice 🙂

    • Reply
      bLogdan
      18/03/2013 at 01:30

      i stalno nam nešto fali. čas nam vruće, čas nam hladno… svetu se ne može ugoditi. 🙂

      • Reply
        tangolina
        18/03/2013 at 16:21

        Ih svetu…problem je što je nama teško ugoditi 😉

  • Reply
    Станимир Трифуновић
    17/03/2013 at 17:51

    И заправо, као да се време убрзало.

    • Reply
      bLogdan
      18/03/2013 at 01:32

      Zapravo, nedelje su nam se svele na ponedeljak i petak, godine na zimske i letnje godišnje odmore… a život je upravo sve ono što nam se dešava između dok mi jurimo.

  • Reply
    vuckovicnamestaj
    17/03/2013 at 19:08

    E, stvarno ti nedostaje leto, nema šta!

    • Reply
      bLogdan
      18/03/2013 at 01:33

      Nedostaje mi mnogo toga, al danas leto posebno mnogo 🙂

      • Reply
        vuckovicnamestaj
        18/03/2013 at 13:19

        To „mnogo“, često je „malo“.A za leto ne brini, samo što nije.Posle snega obavezno ide leto 😉

  • Reply
    ana
    20/10/2015 at 17:46

    I JA SAM STARA CEKALICA …

  • Reply
    ana
    20/10/2015 at 17:50

    i ne znam kako se usred zime dotakoh ovog bloga.. i setih leta! pozdrav iz kisovitog Nisa

  • Leave a Reply