Crkva Srbija

BLOGOHULJENJE

Ima li te? Znan si mi pod imenom Bog, al se na to ime ne odazivaš. Bar meni nikad nisi. Ili jesi, a da to ne znam. Upitao bih te nešto. Svašta. Ja, skoro pa Tvoj imenjak, koji u Tebe ne verujem. Licemerno je to. Opraštaš li mi? Daješ li mi nove šanse? Smetam li ti? Zašto bih ti smetao ja ako ti ne smeta plač majki koje sahranjuju jedince. Spram toga, meni možeš da se smeješ.

Al’ ponekad pomislim da si gluv. Još koliko puta gladni moraju da pomisle da imaju dovoljno, da bi bogati shvatili koliko zapravo nemaju? Koliko još srca mora da vaskrsne, da bi makar jedno pustio da u miru umre? Koliko još bezbožnika mora da posumnja da ipak postojiš, da bi te makar jedan vernik ugledao? Još koliko svojih senki se moramo uplašiti, da bismo makar na dan hrabro kroz mrak hodali? Koliko još repriza ću vrteti po glavi, da bih bar još jednom čuo zaglušujući aplauz premijere? Koliko još pametnih mora shvatiti da nije u pravu, da bi glup jednom popustio? Koliko će se još slepih popeti na vrh kolone, pa da bar jedan okati siđe sa stranputice?

Pomolim ti se ponekad, skoro pa greškom. Bar ja tako pomislim. I upašim se… da si možda srdačan. Ne znam umem li ti se zahvaliti. Trebam li? Ne znam imaš li razumevanja za moja lutanja. Da li si toliko veći od mene da ipak imaš, iako ja za sve tvoje tišine nemam?

Suviše dugo se ova planeta vrti, suviše dugo dudnji ovo srce u prazno, suviše dugo odzvanja nemaština, da bih ja i dalje imao razumevanja za to. Znaš… Nije lako nama ljudima. Mi postojimo. Ti se šunjaš. Niko nam ništa ne garantuje. Ti bar imaš tvoju večnost. Mi ti se nadamo. Ti nas očekuješ. Da, znam da je blagosloven onaj koji veruje a nije te video… Al samo ne znam šta mi vrag nudi jer, eto, ni njega nisam video.

P.S. Izvini što ti ne persiram.

You Might Also Like

9 Comments

  • Reply
    Станимир Трифуновић
    02/03/2013 at 10:39

    Веруј!!!
    Када то будеш предузео, отвориће ти се путеви.
    Веруј!!!

  • Reply
    recporecme
    04/04/2013 at 23:46

    1951. Umrla Milica Kiš. „… posle smrti moje majke i posle one tri ili četiri godine njene patnje ja više ne verujem u Boga. Ovako sam to formulisao: ako neko kao što je moja majka mora da pati toliko mnogo i toliko dugo, to je dokaz da Boga nema.“ (D. Kiš, Gorki talog iskustva, 275)

    Podmuklo dejstvo biografije http://www.kis.org.rs/web/Acitav/B/index.htm

    • Reply
      bLogdan
      04/04/2013 at 23:54

      Pored toga, formulisao je i mnoge druge stvari… Neverovatan, jedinstven i neponovljiv.

      • Reply
        recporecme
        05/04/2013 at 00:15

        Da, mnogo toga …“Neverovatan, jedinstven i neponovljiv“ za Kiša je svaki čovek- „zvezda za sebe“.
        Postavljaš, Bogdane, „pitanje Boga“, a to baš i nije popularno. Dopalo mi se Bogohuljenje.

  • Reply
    bLogdan
    05/04/2013 at 00:29

    Svašta danas nije popularno tako da ne prezam od toga. Drago mi je ako ti se dopalo jer ponekad napišem nešto i pomislim da je samo meni jasno, a ipak objavim… I onda strepim. Tvoja pohvala mi je vetar u leđa. Hvala.

    • Reply
      Stefan Milosavljevic
      05/04/2015 at 12:12

      Svaki covek zivi svoj zivot, i svaki covek ostavlja svoj trag za sobom, njegove odluke , pogresne ili ispravne, postupci, njegova ljubav, greh, patnja, sloboda…
      sve sto sacinjava zivot.
      Zalosno je sto ljudi ne umeju da cene vrednosti koje nisu matertijalnog porekla,
      Ne znam verujem li u boga ili ne. ne znam znam samo da nam boga kao sveznajuce i savrseno bice zazadjuju u mali mozak jos od malih nogu, to su oni obicaji u porodici, odlasci u crkvu i tako dalje, zivimo u realanom svetu ne u svetu verovanja i normi koja je sama crkva postavila, crkva je opasna stvar.. bog je opasan put do upravljanja ljudi ali najefektivniji… mislim da je boga covek stvorio… ne znam..
      Ovo je misljenje 17-godisnjaka..

  • Reply
    Nataša Vukićević
    26/12/2015 at 22:02

    Kako se Bog šunja? Odeš u prirodu i vidiš savršeno stvoren svet. Da li si ga ti stvarao? Ili je nekako stvoren?…evolucijom po Darvinu kroz milione godina, prvo je nastao cvet ili pčela? Mislim ko je koga cekao i bivao hiljadama godina razdvojen. Bog je tako sveprisutan. Prvo u tvom imenu je. Drugo njegov glas, to je onaj unutrasnji koji dobro znas, zove se jos i saVEST. A onaj oko tebe zove se sVEST. I vidis prvo BESE REC ili ti VEST(polje informacije)..a ti recju sebe stvaras…a onda kazemo GOSPODine jer maternji jezik zna da je GOSPOD u svakom od nas…prosto je…a onda ces jednog dana videti da su brojevi postojali pre coveka i da je sve u sveMIRU uredjeno svetom geometrijom i matematikom te da vlada red, a ne haos i da skala ima 7 tonova i da u svakoj bajci ima 7 gora i 7 mora iza kojih je 7 cakri svacijeg postojanja i da zlatni presek tu nije slucajno, kao i da je slucajnost nedokazana zakonomernost i onda ces razumeti da nisi centar i nisi veci od njega, vec si velik sa njim u sebi i tada si BOGat BOGdane, a on zna da tvoja duša zna i da ti znas…mi LJUBAV dozivljavamo kao osecaj, a kada manje osecamo imamo utisak(secanje na osecaj), on samo kroz LJUBAV dejstvuje…a sve bolesti i sav haos stvorili smo sami i nasa je odgovornost…a tek za xy godina cuces i iznenadices se da si sve izabrao i pre nego sto si se rodio, da bi se razvijao i vracao u njegovo narucje iz kog smo samovoljno sebe prognali…i vecnost je pred tobom, jer sve sto ima dao je i nama…smrt je nasa tvorevina, ratovi i borbe ogledalo su nasih unutarnjih posrnuca i ratova…a on postojano voli i ceka da se setimo da smo iz istog izvora svetlosti stvoreni sami i slobodno tragaj i huli…on zna da je to samo zato sto ne znas

    • Reply
      Саша Ребић
      04/04/2017 at 09:32

      То је то Наташа 🙂 другачије не може бити. Све што у нашим животима није прожето љубављу, сами смо криви, јер смо тражили и давали причест на местима која нису зато предвиђена. Ово је рекао монах Арсеније који је написао књигу Бог и Рокенрол, обавезно прочитати. Исти Дух је у свима нама само смо телима одвојени па то не видимо. Нико није ни први ни последњи, све је наша илузија зато што не гледамо у истину него у лаж, а знамо ко је отац лажи. Гледајући у ту савршену природу стекнимо поверење у онога који је то својим промислом створио. То поверење ће нам помоћи да заједно стварамо са Богом неки лепши свет. Бог се пројављује кроз чисте душе, душе песника, сликара, музичара, обичних људи. Бог се пројављује кроз све, једноставно све је у њему и он је у свима и свему.

    • Reply
      Queen
      23/06/2017 at 02:11

      Bravo, Nataša, odlično sročeno! 🙂

      A za B(l)ogdana jedan predlog… Ukoliko ti se Bog ne odaziva, pokušaj da se obratiš Isusu.

    Leave a Reply