Rani jadi Svaštara

OPROŠTAJNO PISMO

Ipak ti necu reći sve. Al ću ti reći svašta. Neću biti grub. Jer si lepa. I šarmantna. Prava Mediteranska Dama. Umivena dvema rekama, iskvarcana celogodišnjim suncem, mirišljava na masline i katalonske vinograde. Ali ja ipak odlazim… Sumnjam da ćeš ti to i primetiti. Nisam ti bio bitan. Možda je krivica i u meni… Možda se nisam dovoljno trudio da ti budem bitan. Nisam saznao sve tvoje tajne. Nisam poljubio sve tvoje raskrsnice. Nisam se probudio na svim tvojim klupama. Nisam kisnuo na  svim tvojim trotoarima.

Barselona noću

Odlazim, neokerćući se. Idem dalje. Sećaću te se zauvek. Sa tobom sam izgubio nevinost. Ti si prva u koju sam ušao van svoje zemlje Srbije. Ti si bila prva kojoj sam se divio… Divio sam se čak i tvojim kontejnerima na ulicama, tvojim prljavim tavernama, golubijim govnima posranim trgovima, toliko simetričnim kvartovima da nerviraju, tvojim redovnim štrajkovima. Bila si jedinstvena. Poželeo sam te za sebe. I imao te. Al istovremeno shvatio da možda ipak pripadam nekom drugom vremenu. Nekom drugom mestu. Nekim drugim ulicama.

Ostavljam te, ja usamljen, tebe obožavanu. Ne znam da l’ ćeš se sećati mojih mamurnih i golih noćnih kupanja u tvojim toplim, slanim vodama? Ležanja mene pijanog tokom noći na tvom još uvek od sunca mlakom pesku? Da li ćeš pamtiti sve razglednice koje sam ukrao od tebe da bih ih poslao starim ljubavima? Da li ćeš znati da nabrojiš imena svih ljudi koje sam ti dovodio na vrata, koji su prespavali u tvojoj postelji, kojima si spremala doručke? Sumnjam. Al ako se ipak nekada setiš, ne kuni me. Oprosti mojoj nezrelosti, mojim mladim godinama i mojoj izgubljenosti.

Blogdan u Španiji

Hvala ti što se ne žestiš. Što si me pustila da odem ne zadržavajući me. Hvala ti čak i što me nisi razumela, što si mi noću unosila nemire, a tokom obdanice me zavaravala lažnim osećajem sigurnosti… Vaspitala si me. Prevaspitala si me. Očvrsla si me. Ošamarila si me, a uzvratio sam ti osmehom.

Znaj da ostaješ i dalje posebna. Neuporediva. Otići ću lepšima. Upoznaću zavodljivije. Ali ostaćeš istetovirana po mojim zenicama zauvek. Ostavljam ti jedan mali srpski poljubac, tamo negde na uglu Provence i Rambla Katalunje. Ako ti zafali jednog dana, čekaće te tamo. Zbogom.

You Might Also Like

6 Comments

  • Reply
    Luna Morena
    03/12/2012 at 12:00

    Znala sam nekako odjednom o kome si pisao.. Prosto lici na nju 🙂 samo zameram kako to da nisi osetio “ la libertad“ tamo? Ima je svuda i prosto to je njeno drugo ime..

  • Reply
    bLogdan
    03/12/2012 at 14:00

    He he he… naravno da jesam osetio, al to je posebna priča za neki drugi post. Da li davanje slobode jednima, znači oduzimanje slobode drugima… Koliko je španska društvena politika sobodarski nastrojena a društo i dalje zatvoreno… Itd. U svakom slučaju, osetio sam je suštinski 🙂

  • Reply
    ludabluna
    21/12/2014 at 10:22

    E vidiš, tako je meni Istanbul. Ali nikad nisam rekla ‘zbogom’. Redovito mu se vraćam kako uspijem skupiti lovu. Divno je kad promijeniš mjesto boravka pa te obogati, pa počneš više cijeniti i tuđe i svoje. I nađeš nešto svoje u tom tuđem, i ostane to u tebi dok si živ, ma gdje nakon toga otišao. Rasipam se ja tako po svijetu, multifokus osoba s puno domova.

    • Reply
      bLogdan
      21/12/2014 at 14:55

      Divan, poseban i definitivno grad koji me je promenio. Lepo je znati da ima jos ljudi koji su vezani za gradove koji ih obelezavaju. Pa, zelim ti onda da sto pre ponovo posetis Istanbul i napunis baterije 🙂

      • Reply
        ludabluna
        21/12/2014 at 15:48

        Hvala na lijepim željama, nadam se da će mi 2015. biti bolja financijski, i da ću opaliti barem deset dana tamo. Gradovi-magije. 🙂

  • Reply
    Profesorica Marina
    05/05/2016 at 16:18

    WOW

  • Leave a Reply